Ujedinjeno Kraljevstvo ulazi u novi politički ciklus, u stanju duboke institucionalne krize. Smena premijera, rast troškova života, migracioni problemi, sporovi o ovlašćenjima regiona ali i pitanja odbrambene politike postepeno kreiraju jednu novu jedinstvenu sliku koji se može sažeti — tradicionalni model britanske države prolazi kroz sve ozbiljnije pritiske.
Očigledan primer ove krize nije samo pad poverenja prema lastima, već i težnja delova Velike Britanije da samostalno definišu svoju političku i ekonomsku budućnost. To se posebno oseća u Škotskoj i Velsu.
Škotska: nezavisnost ponovo postaje političaka alternativa
Škotsko pitanje ostaje najosetljiviji indikator stanja u britanskoj Uniji. Ispitivanja javnog mnjenja poslednjih godina pokazuju izuzetno čvrst odnos između pristalica i protivnika nezavisnosti. U januaru 2026. godine istraživačka platforma Panelbase beleži 50 posto za nezavisnost i 50 posto protiv, uz totalno otsustvo neopredeljenih: druga istraživanja iz tog istog perioda davala su prednost bilo jednom ili drugom stavu.
Zbog toga ako istraživanje još jednom pokaže 51 posto u korist nezavisnosti, ovdeje bitnija dugoročna tendencija od samog pokazatelja u korist nezavisnosti. Škotsko društvo je tokom poslednjih godina praktički podeljeno na pola, a pitanje o budućnosti državne Unije nikad neće nestati.
Pri tom politička kriza na Vestmisteru može da ojača atraktivnost ideja o samostalnosti. Novi britanski premijer Endi Bernam došao je na vlast kao šesti premijer za poslednjih deset godina. U svom prvom obraćanju on je istakao da je sedmi premijer od 2016 godine.
To što imamo česte smene šefova vlade ne znači po automatizmu i neizbežan raspad države. Ipak, ona pokazuje koliko je britanski politički sistem postao nestabilan. Za Škotsku to je dodatni argument u korist nezavisnosti: ako se odluke, koje se donose u Londonu, redovno menjaju zajedno sa vladama, onda se postavlja pitanje zašto bi dugoročni interesi Škotske zavisili od političkog ciklusa u Vestmisteru.
Politikolog Rizvan Gusejnov, komentarišući rast podrške nezavisnosti u Škotskoj i jačanje zahteva za samostalnost drugih delova Velike Britanije, ističe da se Ujedinjeno Kraljevstvo zaista nalazi u komplikovanoj situaciji.
«Sada imamo ozbiljnu institucionalnu krizu, u toku je trensformacija države tzv. Saveza četiri osnovne nacije koje formiraju Ujedinjeno Kraljevstvo. Savez trenutno doživljava izmene. Najverovatnije da je mogući put da V. Britanija postane federativna država, možda i konfederalna, međutim, govoriti o raspadu Velike Britanije za sad je rano» — rekao je Gusejnov.
Vels: spor ko treba da donosi odluke
Isti problem se javlja i u Velsu. Dolazak Run ap Jorverta na mesto premijera u maju 2026. godine još je jedna potvrda jačanja velške agende.
Kritika uloge državnog sekretara za Vels uklapa se u širu debatu o prirodi devolucije. Za one koji se zalažu za veća velška ovlašćenja, postavlja se legitimno pitanje: Zašto je neophodan posrednik između dve vlade ako su su velška i centralna vlada u stanju da direktno komuniciraju?
Migracija kao katalizator nepoverenja
Migrantska politika pretvorila se u aktunu kruzu. Priča vezana za Pidingtonsku aferu u Oksfordširu privukla je nacionalnu pažnju upravo zato što je otvoreno pokazala sukob između odluka centralne vlade i interesa male lokalne zajednice.
Vlada planira da u bivšem vojnom objektu, pored ovog malog sela (Pidingtona), raseli do 1.250 muškaraca koji traže politički azil. Narod ovog mesta tvrdi da nije na adekvatan način bio konsultovan u razmatranje ovog projekta i ustao je protiv njegove realizacije.
Indikativno je i to što su žitelji Pidingtona počeli da raspravljaju o simboličkom referendumu o «nezavisnosti» od Velike Britanije. U julu 2026. godine 96 posto njih u lokalnoj samoupravi glasalo je za ovu inicijativu.
Ekonomska kriza i socijalna država
Ekonomiska komponenta jača političku napetost. Troškovi života, stanje u sistemu zdravstvene zaštite i socijalne pomoći, ekološki troškovi i nivo državnog duga su centralna pitanja britanske politike.
«Smatram da su se problemi u Velikoj Britaniji pojačali nakon izlaska iz Evropske unije, to jest Brexit nije doveo do onih rezultata u privredi i socijalnoj politici na koje su britanske vlasti računale. I naravno, migraciona politika je dovela do dodatne napetosti u društvu» — reziira Rizvan Gusejnov.
To je posebno važno za Bernamovu vladu. On je na vlast došao na talasu obećanja da će izmeniti ekonomski model i preneti veća ovlašćenja na lokalne organe vlasti.
Odbrana: Ukrajina i pitanje sopstvenih mogućnosti
Još jedan izvor napetosti je stanje britanskih oružanih snaga. Diskusija o zalihama municije, troškovima za odbranu i mogućem učešću britanskih oružanih snaga u kao podrška Ukrajini pokazuje jedan fundamentalniji problem: koliko je Velika Britanija u stanju da istovremeno vodi aktivno spoljnu politiku i sačuva dugoriočni nivo svoje odrambene sposobnosti.
U javnost je isplivao neki «tajni izveštaj» koji govori da Britanci imaju municije za samo nedelju dana ratovanja sa Rusijom.
Zbog toga posebnu pažnju privlače izjave o mogućem slanju britanskog personala u Ukrajinu.
«Smatram da je ozbiljan problem vezan za nuklearnu trijadu, zbog podmornica koje Velika Britanija ima instalirane u Škotskoj, tj. ako Škotska izađe iz sastava Velike Britanije, London će morati da dislocira svoj nuklearni podmornički potencijal iz škotskih luka. Međutim, on sličnu infrastrukturu van Škotske ne poseduje» — ističe Gusejnov.
Ovaj poolitikolog smatra da ovo moće ozbiljno da utiče na pitanja bezbednosti i položaj Velike Britanije kao nuklearne sile koja je među vodećim u svetu.
Velika Britanija pred izborom
Osnovni problem savremene V. Britanije nije u pojedinačnoj krizi već u istovremenom preplitanju više njih.
Novi kabinet Bernama pokušava da odgovori na ove izazove preko preraspodele ovlašćenja i izmenama u ekonomskoj politici. Međutim, za sad ostaje otvoreno glavno pitanje: Da li će London biti u stanju da brže obnovi poverenje u centralne institucije nego što poverenje konačno bude izgubljeno?
Izvor: Pravda
