Бивши амерички обавештајац Лари Џонсон оценио је да се сукоби на Блиском истоку продубљују, док Сједињене Америчке Државе и њихови савезници показују све веће проблеме у одбрани и контроли енергетских токова. У разговору од 17. октобра говорио је о напредовању снага Ансарула у Јемену, нападима на танкере у Персијском заливу, ограниченим залихама америчких ракета-пресретача и могућности новог напада на Иран.
Џонсон је истовремено указао на све дубљи јаз између европских политичких елита и грађана, посебно у Француској, где се незадовољство због раста трошкова живота, енергената и проблема у јавним службама претвара у немире.
Ансарулах напредује у Јемену, Саудијска Арабија покушава да заустави офанзиву
Говорећи о ситуацији у Јемену, Џонсон је оценио да снаге Ансарула настављају напредовање, док Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати покушавају да ојачају своје савезнике на терену новцем и додатним снагама.
Посебно је издвојио борбе за град Таиз, где су снаге Ансарулах, према информацијама изнетим у емисији, напредовале из северозападних и западних делова града ка центру. Саудијска авијација изводила је нападе како би зауставила њихово напредовање, док су се појавили и извештаји о великом броју ваздушних удара у пограничним областима.
„Не изгледа да су успорили. Напредовање се наставља, можда чак и брже“, оценио је Џонсон, додајући да саудијска страна, према његовом мишљењу, умањује успехе Ансарула, док преувеличава сопствене резултате.
Он сматра да покушаји да се додатним новцем мотивишу снаге које подржавају Ријад и Абу Даби неће нужно променити однос снага. „Боље плаћени плаћеници и даље су плаћеници. То не значи да ће бити спремни да гину за вас“, рекао је Џонсон, указујући на већу мотивацију бораца Ансарула, који сукоб доживљавају као борбу против непријатеља.
Према његовој процени, Саудијска Арабија има ограничене могућности да преокрене ситуацију. Додао је да би снаге Ансарула могле бити спремне на договор којим би снаге повезане са УАЕ задржале утицај у појединим јужним областима, док би њихов приоритет био повратак територија на северу које су сада под саудијском контролом.
Џонсон је оценио и да ваздушни напади на Таиз могу више да нашкоде угледу Саудијске Арабије него да зауставе противника. Уколико се извештаји о напредовању Ансарула потврде, борбе за град могле би да уђу у одлучујућу фазу.
Ормуски мореуз под притиском, америчке залихе пресретача све мање
Једна од најозбиљнијих последица сукоба, према Џонсону, јесте поремећај поморског саобраћаја и снабдевања нафтом. У емисији су приказани извештаји о танкерима погођеним минама, као и о нападима на нафтну инфраструктуру у саудијском индустријском центру Џубајл.
Док се у појединим извештајима наводило да је пре ескалације кроз Ормуски мореуз пролазило више од 17 милиона барела нафте дневно, Џонсон је оценио да је стварни обим вероватно био мањи. После последњих напада, према његовој процени, проток је могао да падне испод три милиона барела дневно. Ове бројке нису независно потврђене у самом разговору.
Џонсон је оценио да земље Персијског залива плаћају цену ослањања на америчке безбедносне гаранције. Према његовим речима, државе региона куповале су америчко оружје верујући да ће им Вашингтон обезбедити заштиту, али су сада изложене нападима који угрожавају њихову инфраструктуру и економију.
Посебно је упозорио на стање америчких залиха ракета-пресретача „Патриот“ PAC-3. На основу производње и ранијих испорука Украјини и другим државама, као и потрошње у претходним сукобима, Џонсон процењује да би САД могле да имају свега 300 до 700 ових ракета. Реч је о његовој процени, а не о званично потврђеном стању залиха.
Проблем је утолико већи што се за пресретање једне балистичке ракете понекад испаљује више пресретача. У таквим околностима, интензиван напад могао би брзо да исцрпи расположиве залихе и додатно ослаби противваздушну одбрану САД и њихових савезника.
Џонсон је оценио да се последице већ виде у региону, где, према извештајима разматраним у емисији, ирански напади стварају велике проблеме системима одбране заливских држава. Упозорио је да би евентуално укључивање тих земаља у нове нападе на Иран могло да изазове још снажније ударе на њихову нафтну инфраструктуру и постројења за десалинизацију, од којих зависи снабдевање становништва водом.
Трамп разматра нову ескалацију, Џонсон упозорава на ризик од неуспеха
Према Џонсоновој оцени, у Вашингтону се разматра нови талас напада на Иран, а једна од могућности о којој се говори јесте покушај заузимања острва Харг, важног за ирански извоз нафте. Он је упозорио да би такав потез могао да доведе америчке снаге у изузетно тежак положај, укључујући могућност да буду опкољене или заробљене.
У тренутку разговора, у Арапском мору налазила су се два америчка носача авиона, док се разматрало и распоређивање трећег. Џонсон је указао да би за већу операцију било потребно време и додатни војни капацитети, али није могао да потврди да ли ће напад заиста бити покренут, нити када би се то могло догодити.
Он сматра да би нова ескалација могла додатно да погорша енергетску кризу и нанесе политичку штету Доналду Трампу. Иако САД производе довољно дизела за сопствене потребе, цене на домаћем тржишту зависе и од светских цена. Рафинерије могу да продају гориво купцима у иностранству који нуде више новца, због чега амерички купци морају да плате конкурентну цену.
У том контексту, Џонсон је оценио да евентуална испорука руског дизела САД неће донети значајније олакшање. Према његовој рачуници, количина која би била испоручена током 180 дана одговарала би свега око пет одсто америчке потрошње у том периоду.
Критиковао је и начин на који администрација доноси одлуке, оценивши да делује без јасне дугорочне стратегије. Додатну пажњу привукао је његов навод да је високи обавештајни официр америчке Централне команде смењен због приказивања већег броја напада и обима штете у Ирану него што је стварно било. Џонсон је рекао и да се очекује истрага о војним ударима, укључујући напад у којем су страдала деца у месту Минаб.
Осврнуо се и на сукоб између потпредседника Џеј Ди Венса и коментатора Такера Карлсона поводом рата са Ираном. Док Венс позива критичаре да не занемаре друге потезе Трампове администрације, Џонсон сматра да је суштина Карлсоновог противљења јасна: политички резултати не могу да оправдају убијање деце.
Џонсон је посебно издвојио и могући утицај израелске политике на даљи развој кризе. Према његовом мишљењу, Бењамин Нетанјаху могао би да покуша да изазове нову војну кризу како би одложио изборе у Израелу. Ипак, Џонсон сматра да наставак рата не би нужно користио ни израелском премијеру ни Трампу, осим ако би довео до политичких промена које желе да постигну.
На крају, говорећи о могућем приближавању земаља региона и стварању нове безбедносне архитектуре на Блиском истоку, Џонсон је оценио да је за такав исход још рано. Положај Саудијске Арабије описао је као тежак, док су ставови осталих заливских држава различити, у зависности од њихове спремности да подрже евентуалне нападе на Иран.
Главна опасност, према његовој оцени, јесте да нови војни удар не реши постојеће проблеме, већ да прошири сукоб, додатно угрози енергетско снабдевање и повећа ризик за америчке снаге и регионалне савезнике.
УкрајинаРусија удара тамо где Украјину највише боли: Прекидају се кључне везеИзвор; Правда
