Професор Сајед Мохамед Маранди, бивши саветник иранског преговарачког тима за нуклеарни програм, оценио је да се сукоб на Блиском истоку налази у опасној фази у којој би даља ескалација могла да има последице далеко изван Јемена и Саудијске Арабије.
Гостујући код Глена Дизена у емисији „Greater Eurasia“, Маранди је највећи део разговора посветио новом сукобу између Саудијске Арабије и јеменског покрета Ансар Алах, познатијег као Хути. Према његовој оцени, Саудијска Арабија се нашла у много тежој ситуацији него током претходних година рата у Јемену.
Маранди тврди да је Ријад направио стратешку грешку поновним отварањем директног сукоба са Јеменом, посебно у тренутку када је регион већ захваћен широм конфронтацијом између САД, Израела и Ирана.
„ХУТИ СУ ДАНАС МНОГО ЈАЧИ“
Према Марандијевом тумачењу, рат у Јемену почео је пре више од једне деценије, када су Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати покренули војну интервенцију са циљем да потисну снаге Ансар Алаха.
Он сматра да та операција није остварила свој основни циљ.
Напротив, током година рата јеменске снаге су, уз иранску помоћ, али и сопствени развој, изградиле значајне капацитете за производњу и употребу дронова и ракета.
Маранди посебно истиче да је Јемен временом развио сопствену војну индустрију, што је, према његовом мишљењу, омогућило Хутима да нанесу озбиљне ударе саудијској нафтној инфраструктури.
И управо су ти напади, тврди он, били један од разлога због којих је Саудијска Арабија раније прихватила прекид ватре.
НОВА ФАЗА СУКОБА
Маранди је посебно издвојио напад на аеродром у Сани као тренутак који је, према његовом тумачењу, означио нову фазу сукоба.
Он тврди да је Саудијска Арабија покушала да спречи обнављање ваздушног саобраћаја са Јеменом, након што је ирански путнички авион долетео у Сану.
Према Марандију, након што је авион враћао путнике из Ирана, саудијске снаге су напале аеродром.
Он тај потез описује као „чин рата“ који је отворио пут за нову јеменску војну реакцију.
Од тог тренутка, тврди Маранди, Хути су почели да користе своје ракетне и беспилотне капацитете како би директно притисли Саудијску Арабију.
ЦИЉ НИСУ САМО САУДИЈСКИ ГРАДОВИ
Један од најзанимљивијих делова разговора односио се на начин на који Маранди тумачи нападе на саудијску енергетску инфраструктуру.
Према његовој интерпретацији, циљ није нужно потпуно уништење саудијског извоза нафте.
Напротив, он сматра да Хути намерно остављају простор за деескалацију.
Његова теза је да Јемен жели да покаже Саудијској Арабији колико је рањива, али истовремено да остави могућност да саудијска страна обустави нападе и поново успостави извоз нафте.
„Погледајте шта можемо да вам урадимо, али ако прекинете рат, можете поново да извозите нафту“, суштина је Марандијевог тумачења јеменске стратегије.
Он сматра да би потпуно уништавање саудијских извозних капацитета било далеко опасније и за сам Јемен, јер би могло да изазове глобални енергетски шок.
САУДИЈСКА АРАБИЈА ПОСЕБНО РАЊИВА
Маранди сматра да је главна слабост Саудијске Арабије чињеница да њена економија у великој мери зависи од извоза нафте.
Уколико би извоз био озбиљно поремећен током дужег периода, последице по саудијске финансије биле би, према његовој оцени, веома тешке.
Истовремено, он прави разлику између Ирана и Саудијске Арабије.
Иран, како је навео, има пољопривреду, индустрију и друге економске секторе, док је саудијска економија знатно више ослоњена на приходе од нафте.
Због тога Маранди сматра да би дуготрајни поремећај извоза много теже погодио Ријад.
300 Румуна против 8.000 побуњеника - Дебакл "румунског Вагнера" у Африци (ВИДЕО)ТАИЗ КАО НОВИ КЉУЧНИ ФРОНТ
Говорећи о ситуацији на терену, Маранди је посебно издвојио Таиз, један од најважнијих градова у Јемену.
Према његовом тумачењу, снаге Ансар Алаха су последњих недеља успеле да прошире контролу и да изврше притисак на снаге које подржава Саудијска Арабија.
Он тврди да је положај владиних снага све тежи и да се фронт постепено мења у корист Сане.
ИРАК БЕЗ АМЕРИЧКЕ ВОЈСКЕ
Други велики део разговора односио се на повлачење америчких снага из Ирака.
Маранди је тај догађај описао као важан показатељ промене односа снага на Блиском истоку.
Америчке снаге су крајем септембра завршиле повлачење из Ирака, чиме је окончано њихово дугогодишње војно присуство у земљи. Ројтерс је оценио да повлачење отвара простор за већи утицај Ирана и његових савезника, али је истовремено указао и на страхове дела Ирачана од могућег јачања Исламске државе. ([Reuters][2])
Маранди, међутим, сматра да САД нису напустиле Ирак искључиво добровољно.
Према његовом тумачењу, на одлуку су утицали и напади ирачких оружаних група, као и притисак да америчке снаге напусте земљу.
Он сматра да ће после повлачења америчке војске Иран и његови савезници имати већи простор за деловање у Ираку.
„РАТ СЕ ШИРИ ХОРИЗОНТАЛНО“
Једна од централних Марандијевих теза јесте да се актуелни сукоб више не може посматрати као низ изолованих ратова.
Он говори о „хоризонталном ширењу“ конфликта.
У његовој анализи, Иран, Јемен, Ирак и друге снаге повезане са такозваном „осовином отпора“ делују на различитим фронтовима, при чему сваки нови сукоб повећава притисак на САД и њихове савезнике.
Посебно је упозорио да би укључивање ирачких оружаних група у директнији сукоб додатно проширило рат.
МАРАНДИ НЕ ИСКЉУЧУЈЕ КОЛАПС РЕГИОНАЛНОГ СИСТЕМА
Најозбиљније прогнозе у интервјуу односе се на могућу нестабилност арапских монархија уколико се рат продужи и економски притисак повећа.
Маранди је упозорио да би продужена криза могла да ослаби Саудијску Арабију, али и друге земље Залива.
Поменуо је Уједињене Арапске Емирате, Кувајт и Бахреин, наводећи да би њихова стабилност могла бити доведена у питање уколико дође до ширег регионалног поремећаја.
Ишао је и корак даље, тврдећи да би у случају озбиљне нестабилности Саудијске Арабије могло доћи до преиспитивања постојећих граница и односа снага на Арапском полуострву.
„САД НЕМАЈУ ЈАСНУ СТРАТЕГИЈУ“
Маранди је критиковао и америчку стратегију према Ирану.
Према његовој оцени, Вашингтон нема јасно дефинисан пут ка победи.
Он сматра да су америчке мере успеле да нанесу економску штету Ирану, али да нису довеле до политичког или војног слома земље.
Напротив, тврди Маранди, Иран је током сукоба додатно развио ракетне и беспилотне способности и припремио се за дуготрајан рат.
Посебно је упозорио да би нова велика америчка војна операција против Ирана могла да произведе супротан ефекат – још веће ширење сукоба.
„НАЈВЕЋА ОПАСНОСТ ЈЕ ЕКОНОМСКИ СЛОМ“
Према Марандију, највећа опасност више није само војна.
Он страхује од последица које би затварање Ормуског мореуза, поремећај транспорта кроз Црвено море и напади на саудијску енергетску инфраструктуру могли да имају на светску економију.
У најтежем сценарију, сматра он, дошло би до наглог раста цена енергената, поремећаја снабдевања и шире економске кризе.
Маранди је чак упозорио на могућност глобалне депресије, тврдећи да се економски проблеми акумулирају деценијама и да би велики рат на Блиском истоку могао да буде окидач за њихово истовремено испољавање.
„ИРАН НЕЋЕ ПОПУСТИТИ“
У завршници разговора, Маранди је поновио да Иран, према његовом мишљењу, нема намеру да прихвати споразум који би сматрао једностраним.
Он тврди да Техеран тражи прекид напада, окончање рата у Гази и Либану, укидање санкција и испуњавање раније договорених обавеза.
Као један од кључних проблема издвојио је недостатак поверења у Вашингтон.
Према његовим речима, Иран сматра да претходни договори нису били доследно спровођени и да би нови споразум без испуњења старих обавеза имао мало смисла.
Маранди је зато оценио да је дипломатско решење и даље могуће, али да сваки нови дан рата повећава цену будућег договора.
„АКО СЕ СУКОБ НАСТАВИ, СВЕ ПОСТАЈЕ ТЕЖЕ“
Главна порука интервјуа била је да се сукоб више не може посматрати само кроз призму Ирана и Израела.
Према Марандијевој анализи, Јемен и Саудијска Арабија сада представљају један од кључних фронтова ширег регионалног рата, док је повлачење америчких снага из Ирака додатно променило стратешку слику.
Он сматра да би укључивање Ирака у директнији сукоб, уз наставак борби у Јемену и евентуално затварање кључних поморских путева, могло да доведе до ситуације коју више ниједна страна не би могла лако да контролише.
„Што дуже ово траје, то је теже пронаћи решење“, суштина је његовог упозорења.
За Марандија, пут ка деескалацији постоји – прекид рата, укидање блокаде Јемена, обустава напада и испуњавање ранијих договорених обавеза. Међутим, он сматра да политичка воља за такав потез тренутно не постоји.
Разговор је објављен 5. октобра у оквиру емисије Глена Дизена „Greater Eurasia Podcast“, а трајао је нешто више од сат времена.
Блиски истокКАКАВ ПРЕОКРЕТ НА ФРОНТУ: Хути поново контролишу улаз у Црвено море, Таиз опкољен, Ријад у пламену (МАПА/ВИДЕО) Извор: Правда
