Железнички систем представља једну од најважнијих карика у функционисању украјинске економије и војске. Његов значај додатно је порастао током рата, када су транспорт војне опреме, горива, људства и индустријских производа постали пресудни за одржавање снабдевања на великој територији.
Бивши руководилац израелске службе Натив и војно-политички аналитичар Јаков Кедми сматра да је Русија започела систематско слабљење украјинске железничке инфраструктуре. Према његовој процени, циљ више није само привремено прекидање саобраћаја већ дугорочно смањење способности читавог транспортног система.
Посебан значај имају напади на локомотиве. Железничка мрежа може остати физички очувана, али без довољног броја исправних локомотива њена практична употребљивост нагло опада.
У разговору се износи тврдња да је украјински систем електричних локомотива претрпео изузетно тешке губитке, због чега се све више пажње усмерава на дизел локомотиве. Помиње се и број од више од 500 локомотива, али није довољно јасно да ли се он односи на преостали возни парк или на неку другу категорију, па га није оправдано представљати као потврђен број уништених возила.
Кедми посебно истиче да се руски удари не ограничавају на сама превозна средства. На мети се налазе и железнички депои, ремонтне радионице и технички објекти потребни за одржавање саобраћаја.
Уништавање радионица има дугорочније последице од појединачног оштећења воза. Чак и када постоје резервне локомотиве, њихов рад зависи од могућности редовног одржавања, набавке делова и поправке кварова.
Додатни проблем представљају оштећења транспортних чворишта и пратеће инфраструктуре. Уколико се истовремено прекидају различите железничке везе, терет се мора преусмеравати на дуже правце или на друмски саобраћај.
Такво преусмеравање повећава потрошњу горива, ангажује додатна возила и успорава транспорт. Истовремено, друмска инфраструктура не може у свим околностима надокнадити капацитете железнице, посебно када је реч о превозу великих количина тешке опреме и робе.
За украјинску војску последице могу бити нарочито озбиљне. Допремање муниције, технике и појачања зависи од поузданог транспортног система који мора да функционише и у условима сталних напада.
Проблеми у железничком саобраћају утичу и на евакуацију рањених, премештање јединица и одржавање резервних капацитета. Уколико се брзина транспорта смањи, способност војске да реагује на промене на фронту може бити знатно ограничена.
Додатну тешкоћу представља чињеница да су железнички и енергетски систем међусобно повезани. Прекиди снабдевања електричном енергијом могу ограничити рад електрифицираних пруга, док недостатак дизел горива додатно смањује могућности алтернативног превоза.
Према изнетој процени, руска стратегија усмерена је управо на стварање таквог међусобног притиска. Оштећење једног дела инфраструктуре повећава оптерећење других делова, а њихова истовремена слабост отежава обнову саобраћаја.
Дугорочни исход зависиће од украјинских могућности поправке, расположивости резервног возног парка и међународне помоћи. Међутим, чак и делимично смањење транспортних капацитета може имати далекосежне последице када држава истовремено покушава да одржава војску, индустрију и снабдевање становништва.
Wебтрибуне
