Бивши амерички пуковник Даглас Мекгрегор оценио је да Вашингтон улази у све опаснију конфронтацију са Ираном и Русијом без јасне војне стратегије, упозоривши да би покушај копнене инвазије на Иран и евентуални напад на руску Калињинградску област могли да доведу до катастрофалних последица.
Говорећи у емисији „Judging Freedom“, коју води судија Ендру Наполитано, Мекгрегор је оценио да администрација америчког председника Доналда Трампа понавља грешке претходних америчких интервенција, ослањајући се на претпоставку да се војним притиском и променом режима могу остварити политички циљеви.
Према његовим речима, Вашингтон није изградио кохерентну стратегију за окончање сукоба у Ирану и Украјини, већ се прилагођава ситуацији након што је већ донео одлуке о интервенцији.
„Имамо погрешно средство у погрешно време и на погрешном месту“, оценио је Мекгрегор, говорећи о способностима америчке војске да одговори на савремене претње.
Мекгрегор упозорава на опасности копнене инвазије на Иран
Амерички војни аналитичар сматра да САД немају довољно копнених снага за освајање Ирана, државе са великим територијалним пространством, сложеним рељефом и значајним војним капацитетима.
Према његовој процени, евентуална копнена операција захтевала би ангажовање неколико стотина хиљада војника, док би снаге које би напредовале из правца северног Ирака морале да савладају стотине километара уских и тешко проходних путева, планинских превоја и других природних препрека.
Мекгрегор је упозорио да би таква операција била изузетно рањива на нападе и уништавање кључне инфраструктуре, укључујући мостове и путне комуникације, што би могло да заустави напредовање америчких снага.
Он сматра да би Вашингтон уместо свеобухватне копнене инвазије могао да покуша да заузме поједине положаје на иранској обали или острва у Персијском заливу. Ипак, оценио је да такви потези не би донели одлучујућу стратешку предност.
Посебно је указао на ризике у Ормуском мореузу, једном од најважнијих светских праваца за транспорт нафте и гаса.
Према Мекгрегоровој оцени, амерички ратни бродови били би изложени великој опасности уколико би се приближили иранској обали и ушли у домет противничких ракета и других система наоружања.
Он је нагласио да за уништење великог ратног брода није неопходно његово потапање. Довољно би било нанети му оштећења која би га онеспособила за операције, што би захтевало спасилачке и пратеће операције и додатно изложило друге бродове нападима.
Мекгрегор је, такође, оценио да савремени сателитски системи за осматрање отежавају прикривено окупљање великих поморских снага и припрему амфибијских операција.
ЦРВЕНО УСИЈАЊЕ: Стране трупе прешле границу, да ли је ово почетак новог рата? (ВИДЕО/МАПА)„Вашингтон понавља исте грешке“
Мекгрегор је америчку политику према Ирану упоредио са претходним покушајима промене режима у Ираку, Либији и Сирији, као и са политиком према Србији током деведесетих година.
Према његовим речима, Вашингтон је у више наврата веровао да ће војна сила довести до политичког преокрета и успостављања власти која би била наклоњена америчким интересима. Међутим, последице су често биле дуготрајна нестабилност и нови сукоби.
Он је оценио да америчка политика према Ирану не показује јасно дефинисан крајњи циљ, већ се своди на избор војних мета и покушај да се противничке способности униште масовним нападима.
Мекгрегор је упозорио да би напади на инфраструктуру могли да проузрокују велики број цивилних жртава, док би уништавање иранских војних постројења, укључујући објекте смештене под земљом, захтевало значајне војне ресурсе.
Он је такође изнео тврдњу да америчка политика у региону у великој мери прати интересе израелског премијера Бењамина Нетанјахуа.
Рат у Украјини: Мекгрегор тврди да Москва више не верује Вашингтону
Говорећи о Украјини, Мекгрегор је оценио да су изгледи за дипломатско решење додатно погоршани због недостатка поверења између Москве и западних престоница.
Он сматра да руска страна више не верује обећањима америчког председника Доналда Трампа и да због тога преговори не могу да се заснивају на ранијим политичким договорима без суштинских промена.
Као пример недоследности америчке политике навео је Трампову наводну подршку идеји да Украјина добије могућност да гађа Москву, уз обезбеђивање одговарајућег наоружања. Мекгрегор сматра да такав приступ није у складу са настојањима да се постигне преговарачко решење са Русијом.
Према његовој оцени, америчка стратегија у Украјини заснивала се на претпоставци да ће руски војни пораз довести до слабљења власти у Москви и могуће промене режима. Мекгрегор тврди да такав приступ није остварио очекиване резултате и да је допринео продужавању сукоба.
Он је указао и на проблеме у односима између Русије и Европске уније, истичући да недостатак међусобног поверења отежава постизање договора о будућем безбедносном поретку у Европи.
Калињинград као потенцијално жариште сукоба Русије и НАТО-а
Посебан део разговора био је посвећен Калињинградској области, руској ексклави на Балтичком мору која се граничи са Пољском и Литванијом.
Повод за разговор била је ранија изјава америчког генерала Кристофера Донахјуа о могућности брзог неутралисања руских система противваздушне одбране и других војних капацитета у том региону у случају сукоба.
Мекгрегор је такве идеје оценио као опасне и неодговорне, упозоривши да би напад на Калињинград могао да изазове директан рат са Русијом.
Он је подсетио да та област има велики стратешки значај за Москву, јер омогућава размештање војних снага и система наоружања у близини територија НАТО-а.
Према његовим речима, руска војска располаже значајним одбрамбеним капацитетима у региону, а покушај његовог заузимања не би био једноставна операција која би могла да се оконча без ширих последица.
„Идеја да можете изненада да уђете тамо, преузмете контролу и завршите посао је луда“, поручио је Мекгрегор, упозоравајући да би такав потез могао да изазове управо онај рат који су бројни западни и руски званичници деценијама настојали да избегну.
Руски председник Владимир Путин раније је упозорио да би напад на руску територију довео до разматрања употребе свих расположивих средстава за одбрану земље. Мекгрегор сматра да западни политички и војни кругови морају озбиљно да узму у обзир таква упозорења.
Политико: ЕУ се спрема за могући „ноћну мору“ хибридног напада споља са бројним жртвамаУкрајина ван НАТО-а и нови безбедносни поредак
Мекгрегор је оценио да Украјина неће моћи да постане чланица НАТО-а у оквиру решења које би било прихватљиво за Русију.
Он сматра да би евентуални послератни споразум морао да подразумева неутрални статус Украјине и одсуство страних војних снага на њеној територији.
Иако је државни секретар САД Марко Рубио у разговору са новинарима изјавио да чланство Украјине у НАТО-у тренутно није на дневном реду, то само по себи не представља коначно одустајање од те могућности.
Мекгрегор је отишао корак даље, износећи прогнозу да би Русија у будућем договору могла да захтева контролу над додатним територијама на југу Украјине, укључујући Одесу.
Он сматра да Москва неће прихватити повратак на безбедносно стање које је постојало пре рата и да ће инсистирати на новим гаранцијама како се сличан сукоб не би поновио.
Економски притисак могао би да заустави америчке интервенције
На крају разговора Мекгрегор је упозорио да би дуготрајни војни ангажмани могли да створе озбиљне економске проблеме за САД.
Према његовој оцени, Вашингтон наставља да троши огромна средства на војне операције и испоруке наоружања, а да притом не показује спремност да призна грешке или одустане од постављених циљева.
Мекгрегор је оценио да би тек озбиљна финансијска криза могла да натера америчку администрацију да промени курс и смањи војно ангажовање у иностранству.
Иако није понудио конкретне економске показатеље који би потврдили његову прогнозу о предстојећем финансијском слому, његова основна теза јесте да војна моћ не може неограничено да надокнађује недостатак јасне политичке стратегије.
Главна порука Мекгрегоровог наступа јесте да би наставак војног притиска на Иран и Русију, без јасно дефинисаних циљева и дипломатског излаза, могао да доведе до ширег сукоба са последицама које би превазишле регионалне оквире.
Блиски истокБИТКА ЗА ТАИЗ ЈЕ ЗАВРШЕНА? Хути отворили коридор за повлачење просаудијских трупаИзвор: Правда
