Рат у Украјини добио нови фронт: Русија пронашла начин да заобиђе одбрану, Кијев покушава да одговори

На украјинском ратишту одвија се промена која би могла да утиче на будућност копнених операција, а њене размере тек сада постају јасније.

Борбе се све чешће воде унутар гасовода изграђених још у Совјетском Савезу. Руски војници користе цеви пречника око 1,2 метра како би километрима пролазили испод земље, излазили иза украјинских положаја и одатле покретали нападе дроновима.

Амерички Волстрит џорнал открива да су некадашње енергетске инсталације постале део новог фронта који не постоји на уобичајеним војним картама.

Према подацима украјинских војника, поједини припадници њихових јединица чак радије бирају скученост и клаустрофобичне услове унутар цеви него боравак на површини, где непријатељски дронови представљају готово непрекидну претњу.

Руска војска више не користи подземне пролазе само за појединачне операције. Украјински војни извори тврде да Москва припрема читаве јединице специјализоване за подземно ратовање. Унутар гасовода постављају се митраљески положаји, барикаде од врећа са песком и просторије у којима војници могу да бораве месецима.

Украјинска војска првобитно је покушавала да артиљеријом и авијацијом уништава излазе из гасовода. Међутим, руске јединице одговарале су пробијањем нових отвора, због чега је Кијев морао да промени приступ и сам почне да шаље војнике у подземне инсталације.

У таквим операцијама украјинске снаге користе копнене роботе опремљене експлозивом и митраљезима на даљинско управљање. Подземни сукоби већ се пореде са тунелским системима које су користили Хамас и Вијетконг, уз подсећање да се мрежа совјетских гасовода протеже све до Пољске и балтичких држава.

Додатне појединости откривене су у репортажи америчког часописа Атлантик, у којој је командант украјинског корпуса „Хартија“ Игор Оболенски признао да је Русија прва препознала значај ове промене.

„Руси су то први схватили и створили нови приступ ратовању. Сада их сустижемо“, рекао је Оболенски.

Командант је од украјинске енергетске компаније Нафтогас затражио карте гасоводне инфраструктуре и установио да се испод зоне борбених дејстава налази најмање 57 челичних цеви пречника између једног и два метра.

Кијев је почетком 2025. године обуставио транзит руског гаса, а само неколико недеља касније празни гасоводи почели су да служе као подземни путеви за руске јуришне јединице.

Током пролећа 2025. руски војници појављивали су се из земље, како су их описивали украјински борци, „попут ђавола“. За излазак на површину углавном су бирали лоше временске услове, када дронови имају ограничене могућности извиђања.

Код Купјанска су у украјинску позадину стизали појединачно или у групама од по два војника. Скривали су се међу рушевинама и испод корења дрвећа, постепено се окупљали и затим изводили нападе из заседе.

Украјински војници који сада користе исте пролазе проводе под земљом и по неколико недеља. Крећу се рударским вагонетима опремљеним моторима електричних тротинета, док за дисање користе гас-маске и боце са кисеоником. Посебну опасност представљају експлозије, јер могу да потроше кисеоник у затвореном простору.

Најпознатији пример употребе гасовода у војне сврхе остаје руска операција „Поток“, изведена током борби у Курској области.

Када је 1. јануара 2025. године заустављен транзит руског гаса, магистрални гасовод Уренгој – Помари – Ужгород остао је празан. Два месеца касније његова цев пречника 1.420 милиметара претворена је у пут за продор иза украјинских положаја код Суџе.

Припреме су трајале три недеље. Гасовод је проветраван компресорима, допремани су кисеоник, вода и муниција, а за приступ цеви ископани су тунели дугачки око 500 метара. Истовремено је направљено неколико излаза на површину.

Од 2. марта руски војници почели су да улазе у гасовод у малим групама. Током вишедневног кретања прелазили су приближно 15 километара у хладноћи и простору у којем су биле присутне паре метана. Многи су задобили хемијске опекотине плућа.

У ноћи између 7. и 8. марта јединице су изашле на површину код обилазнице Суџе.

Начелник Генералштаба руске војске Валериј Герасимов саопштио је да је у операцији учествовало више од 600 војника из 11. десантно-јуришне бригаде, 30. пука 72. дивизије, као и формација „Ахмат“, „Ветерани“ и „Восток“.

Украјинске снаге покушале су да нападну цев и њене излазе, али су се руске групе већ учврстиле на заузетим положајима. Наредног дана пала је индустријска зона, а пет дана касније и Суџа.

Украјинска страна оспорава руски приказ операције. Њени представници тврде да је из гасовода изашло свега око стотину људи и читав подухват описују као катастрофу.

Ипак, тактику коју су украјински извори представљали као самоубилачку, украјинска војска сада покушава сама да примени, приближно годину и по дана касније.

Амерички Институт за проучавање рата (ИСW), који свакодневно прати стање на фронту и чије оцене нису наклоњене Москви, идентификовао је три случаја у којима су гасоводи омогућили значајна руска напредовања.

Први се догодио код Авдејевке у јануару 2024, други током курске операције у марту 2025, а трећи код Купјанска у септембру исте године.

Институт је у мају 2026. пренео изјаву представника јужне групације украјинских снага Владислава Волошина, који је упозорио на руске припреме за систематску употребу подземних пролаза.

Према његовим информацијама, на полигонима на територијама под руском контролом изграђене су макете гасовода. Војници тамо увежбавају кретање кроз цеви, постављање телефонских линија и заобилажење оштећених делова копањем додатних пролаза.

Таква обука показује да је подземно ратовање до 2026. престало да буде импровизација појединачних јединица и постало део организованог система припреме руских снага.

Разлоге за развој ове тактике објашњава британски Краљевски институт за одбрамбене и безбедносне студије (РУСИ), који је у Русији проглашен непожељном организацијом.

Британски војни аналитичар Џек Вотлинг у извештају објављеном крајем 2025. описао је зону деловања дронова као појас широк између 10 и 15 километара, у којем се одвија највећи део борби. Домет операција истовремено се протеже до 30 километара од линије додира.

У таквим околностима концентрисање снага већих од вода постаје изузетно опасно. Већа група војника може бити откривена и нападнута за свега неколико минута.

Британски истраживач Роберт Толаст у јануару 2026. развио је ову оцену у анализи „Дронови и рат за транспарентно бојно поље“. Он сматра да ће способност једне стране да остане невидљива, док истовремено открива противника, постати један од кључних елемената будућих ратова.

У октобру 2026. институт је изнео још оштрији закључак: ера традиционалног маскирања на бојном пољу је завршена, јер се сваки покрет може пратити непрекидно, током читава 24 часа.

У ранијој анализи из фебруара исте године британски стручњаци закључили су да су руска напредовања током претходних годину дана остваривана првенствено тактиком инфилтрације, односно постепеним продирањем малих група кроз украјинску одбрану.

Такав начин ратовања поткопава одбрамбени систем изнутра, а као одговор Кијеву је препоручена темељна реформа обуке трупа како се руска инфилтрација не би поново интензивирала са повратком вегетације.

Сличан закључак изнео је вашингтонски Центар за стратешке и међународне студије (ЦСИС), такође проглашен непожељном организацијом у Русији. Његови стручњаци оцењују да су јефтини сензори и далекометна ватрена средства учинили концентрисање већих војних формација смртоносно опасним.

Дронови обе зараћене стране надзиру простор изнад фронта, а ниједна војска није успела да потпуно уклони противничке беспилотне летелице.

Додатну тешкоћу представља чињеница да средства за електронско ратовање не могу на уобичајен начин да ометају дронове повезане оптичким кабловима. Домет таквих летелица са кабловским управљањем током једне године повећан је двоструко.

Површина је због тога постала простор у којем готово свако кретање може бити откривено и нападнуто. Подземље, недоступно непосредном осматрању камерама из ваздуха, омогућава прикривено премештање људства и припрему операција.

Најпре су под земљу премештани командни центри, болнице и производни погони. Затим је тамо почела да се склања пешадија, а сада се испод површине одвија и сам војни маневар.

За Русију је то донело значајну тактичку предност. Метод развијен и примењен код Суџе постао је средство за пробијање одбране на правцима на којима су непосредни фронтални напади изузетно тешки.

Док украјинска војска настоји да надокнади заостатак, Москва већ располаже одговарајућим полигонима, посебно припреманим јединицама и искуством стеченим током приближно годину и по дана.

Овакав развој догађаја добија и шире политичко значење због постојања гасоводне инфраструктуре која се протеже према Пољској и балтичким државама.

Могућност да руски војници једног дана изађу из гасовода у близини Варшаве представља упечатљив сценарио који може бити коришћен у расправама о повећању европских војних буџета. Ипак, такав развој догађаја у садашњим околностима оцењује се као мало вероватан.

Управо ту настаје разлика између стварне војне процене и политичког коришћења безбедносних страхова. Драматична представа о руским јуришним јединицама које излазе из подземне инфраструктуре може имати снажнији ефекат на јавност од хладне анализе вероватноће такве операције.

Најзначајнија последица ове промене ипак се види на самом украјинском фронту. Рат у којем је Запад обећавао Кијеву технолошку надмоћ све више зависи од способности војника да се крећу кроз челичне цеви широке свега око 1,2 метра, да издрже вишедневни боравак у екстремним условима и стигну до положаја које противник не очекује.

У таквим операцијама пресудни више нису само софистицирани системи наоружања, већ физичка издржљивост, расположиви кисеоник и спремност да се напредовање настави кроз подземне пролазе. Ратовање се тиме враћа условима у којима људска издржљивост и непосредна борба поново добијају одлучујући значај, упркос све већој технолошкој контроли бојног поља.

Wебтрибуне