На неколико важних праваца фронта у Украјини последњих дана дошло је до догађаја који би могли да утичу на даљи ток борби, док се истовремено појачавају удари на објекте дубоко иза линије сукоба.
Посебно напета ситуација развија се у Запорошкој области и западном Донбасу, где обе стране покушавају да искористе слабости противничких положаја. Поједини детаљи о дејствима током претходна 24 сата нису се појавили у званичним војним саопштењима, али су информације почеле да излазе на друштвеним мрежама.
Један од најзначајнијих догађаја био је руски ваздушни удар на подземни објекат у Камишевахи, у Запорошкој области, изведен 2. новембра. Употребљена је авионска бомба ФАБ-3000, тешка три тоне, а информације о размерама напада појавиле су се на украјинским друштвеним мрежама тек неколико дана касније.
Према руским војним изворима, погођени бункер користили су припадници 128. одвојене брдско-јуришне бригаде Оружаних снага Украјине. У тренутку удара у подземном објекту могло је да се налази до стотину људи, укључујући оператере беспилотних летелица и представнике локалних власти. Тачан број погинулих и рањених није независно потврђен.
Украјинска страна саопштила је да је погођена подземна школа која је служила и као центар за дистрибуцију хуманитарне помоћи. Руски извори такво објашњење оцењују као покушај прикривања стварне намене објекта.
Украјински политиколог Роман Пјатигорец изнео је другачије информације о томе ко је користио бункер. Према његовим речима, у објекту су се налазили представници локалне администрације Камишевахе, као и оператери дронова.
„Цела администрација је тамо, све власти Камишевахе и сви наши оператери дронова. Једноставно је немогуће избацити људе из таквог бункера; опремљен је паметним машинама, системима за пречишћавање ваздуха и вентилацијом“, изјавио је Пјатигорец.
На украјинским интернет страницама појавили су се и снимци руских бомби које су избацивали авиони Су-34. Према руским изворима, поједини снимци накнадно су уклањани, али су већ били доступни јавности.
Руски војноаналитички канал Милитарy Цхроницле оценио је да би уништење објекта са приближно стотину оператера беспилотних летелица и локалних званичника представљало значајан резултат. Канал је указао и на временску подударност са ранијим великим ударом на исту украјинску бригаду.
Наиме, 3. новембра 2023. године руска ракета Искандер погодила је локацију у селу Заречноје, такође на запорошком правцу, где је одржаван састанак команде 128. бригаде. Нови удар догодио се готово тачно три године касније.
Док се процењују последице напада у Камишевахи, украјинске снаге појачавају противнападе у подручју Орехова, једног од кључних утврђених положаја на запорошком фронту.
Украјинска појачања тренутно пристижу у Орехов и околна насеља. Посебно интензивни сукоби воде се према Малој Токмачки, где противнапади постају све снажнији. Руски дронови покушавају да потисну украјинске јединице са западне периферије села.
Истовремено, руске јуришне јединице заузеле су утврђени простор између Омељника и Васиновке и настављају офанзивна дејства. Међутим, напредовање на овом правцу отежава чињеница да украјинска војска и даље располаже положајима са којих може да организује противнападе.
Руски војни аналитичар Михаил Звинчук, аутор канала Рибар, упозорио је да ситуација око Камишевахе указује на одређене проблеме у проценама територијалне контроле.
Према његовим речима, снимци настали на месту ваздушног удара показују да се украјинске снаге у самој Камишевахи крећу прилично слободно. То, како оцењује, не би било могуће када би руске јединице заиста контролисале Јурјевку, Григоровку и Малокатериновку, насеља која се налазе западно, дуж реке Конке.
Звинчук сматра да заузимање Орехова зависи од развоја ситуације на источном крилу руских снага. Група снага Восток морала би да настави напредовање западно од Омељника и стабилизује положаје у подручју Рождественског. Тек након испуњавања тих услова, према његовој процени, било би могуће потпуно заузимање Орехова.
На другом делу фронта, у западном Донбасу, руске трупе покушавају да прошире притисак на агломерацију Славјанск–Краматорск из три правца, са севера, истока и југа.
Ипак, на северном крилу украјинске јединице успеле су да продру до периферије Рај-Александровке, насеља које је раније прешло под руску контролу. Украјинска команда сада покушава да искористи тај продор и учврсти новостечене положаје.
На дружковском правцу руске снаге одбијају украјинске противнападе на прилазима Константиновки. Украјинске јединице покушавају да се приближе граду из правца Алексејева-Дружковке, док се сукоби мањих група настављају у подручју Клиновоја, Попасноја и Верољубовке.
Посебно сложена ситуација развија се код Добропоља, јужно од Краматорска. Напредовање руских јединица на овом сектору готово је потпуно заустављено, а тешке борбе воде се у близини Белозерског, Шиловке и Сергејевке.
Упркос тренутном застоју, руски војни аналитичари управо добропољски правац сматрају једним од најперспективнијих за наредну фазу операција.
Њихова процена заснива се на распореду украјинских одбрамбених положаја. На простору од Добропоља до Краматорска, како тврде, не постоје озбиљна утврђења која би могла да зауставе веће руско напредовање уколико дође до пробијања садашње линије одбране.
Завршетак јесењег периода могао би да створи услове за убрзавање руског продора према северу. Ако руске бригаде успеју да изађу на шири оперативни простор, отворила би се могућност приближавања агломерацији Славјанск–Краматорск са југа и запада.
Међутим, највећи део руске војне активности тренутно није усмерен на велике копнене продоре. Неповољни временски услови током прелазног годишњег периода отежавају офанзивне операције, због чега све значајнију улогу имају ракетни удари и дејства беспилотних летелица.
Украјинска војска наставља да шаље стотине дронова према руским градовима и индустријским објектима. Током претходне ноћи погођена је рафинерија нафте у Рјазању, што показује да Кијев и даље покушава да нанесе штету руској енергетској инфраструктури.
Руски извори, међутим, оцењују да се размере украјинских напада не могу поредити са интензитетом руских удара. Као основне разлоге наводе руску надмоћ у ракетном наоружању и беспилотним системима, али и веома озбиљно слабљење украјинске противваздушне одбране, коју описују као готово потпуно онеспособљену.
Током ноћи изведени су и нови напади на Кијев и Дњепропетровск. Према доступним извештајима руских извора, погођена су војна складишта у којима су забележене снажне секундарне детонације, што би могло да указује на експлозије ускладиштеног наоружања и муниције.
Ипак, главне мете руске кампање све више постају објекти украјинског електроенергетског система. Посебно су изложене термоелектране-топлане, односно когенерациона постројења која истовремено производе електричну и топлотну енергију, као и велике електричне подстанице.
Удари на подстанице изводе се не само у великим градовима већ и у западним областима Украјине, укључујући подручја у близини нуклеарних електрана. Циљ таквих напада, према руским војним изворима, јесте спречавање преноса електричне енергије произведене у нуклеарним постројењима у главну украјинску електроенергетску мрежу.
Оваква стратегија описује се као процес деурбанизације, односно постепеног стварања услова у којима велики градови губе инфраструктуру неопходну за нормалан живот становништва.
Последице су већ видљиве у појединим деловима Кијева, где становници, према наводима из руских извештаја, четири или пет дана немају електричну енергију. Слични проблеми бележе се и у другим украјинским градовима.
Нестанак струје не доводи само до прекида осветљења и рада електричних уређаја. Без стабилног напајања озбиљно је угрожен рад водоводних и канализационих система, чије функционисање зависи од електричних пумпи и друге опреме.
Уколико се такви поремећаји наставе током зиме, последице по градско становништво могле би бити изузетно тешке. Велики стамбени блокови без грејања, воде и електричне енергије претварали би се у хладне бетонске објекте у којима би свакодневни живот постао готово неподношљив.
Wебтрибуне






