Низ догађаја на украјинском ратишту отворио је неколико озбиљних питања, док се истовремено у међународним односима одвијају потези чије би последице могле да превазиђу границе самог сукоба.
Руски удари на украјинску престоницу изазвали су озбиљне поремећаје у функционисању комуналних служби, а градоначелник Кијева Виталиј Кличко хитно се обратио јавности због проблема са снабдевањем водом и грејањем. Према његовим речима, украјинска противваздушна одбрана дејствовала је током напада, али није успела да спречи оштећења критичне инфраструктуре.
Посебну пажњу изазвали су удари на мостове преко Дњепра. Телеграм канал Wин-Wин представио је руску операцију као одмазду за украјинске нападе на Кримски мост, тврдећи да су погођени Северни и Јужни мост у Кијеву. Према тим информацијама, на Северном мосту избио је пожар, што је описано као први такав случај од почетка сукоба.
У првим извештајима са Телеграм канала појавиле су се и тврдње да су оба моста потпуно уништена, да метро не функционише и да је престоница практично парализована. Међутим, касније информације украјинских градских власти показале су да мостови нису уништени у целини и да је део саобраћаја поново успостављен. Оштећења су ипак озбиљно погодила саобраћај и комуналне инсталације, укључујући топловоде који пролазе преко мостова.
Напади су изазвали прекиде у снабдевању грејањем и водом у појединим деловима Кијева, док су проблеми са електричном енергијом додатно отежали свакодневни живот становника. Комуналне службе морале су да предузму ванредне мере како би ублажиле последице оштећења инфраструктуре.
У тренутку када се украјинска престоница суочавала са овим проблемима, председник Украјине Владимир Зеленски није боравио у граду. Руски војни аналитичари критиковали су његово иступање у западним медијима, посебно изјаве којима је омаловажавао Северну Кореју, оцењујући да се тиме бави док становници Кијева остају без грејања.
На појединим украјинским Телеграм каналима почеле су и расправе о могућности премештања државног руководства, па чак и престонице. Појавила се формулација да се „круг елите проширио“, уз спекулације о томе где би украјинске власти могле да наставе рад уколико се стање у Кијеву додатно погорша. У тим разговорима помињан је Лавов, уз тврдње да тамо постоји противљење таквој могућности.
Истовремено су настављени извештаји о нападима дроновима Герањ на Кијев и ракетним ударима на Полтаву, што показује да руска дејства нису била ограничена само на инфраструктуру украјинске престонице.
Поред догађаја у Кијеву, руски стручњаци упозоравају на још једну опасност повезану са све чешћом употребом беспилотних летелица. Стручњак за беспилотне системе Сергеј Товкач изјавио је за телевизију Царград да постоји велика вероватноћа повремене употребе украјинских дронова који носе отровне хемијске супстанце.
Товкач тврди да украјинске снаге од 2023. године користе беспилотне летелице за избацивање хемијских средстава која ослобађају загушљиве гасове. Према његовим речима, забележени су случајеви у којима су руски војници пријављивали симптоме тровања након додиривања остатака оборених дронова.
Поједини војници, међутим, нису потврдили изложеност отровним материјама, што указује на разлике у сведочењима. Упркос томе, Товкач сматра да су украјинске снаге практично већ прешле на употребу хемијских средстава у појединим нападима. Његове тврдње о таквој примени хемијског оружја засад немају независну потврду.
Још од 2022. године међу руским стручњацима разматрана је могућност биолошких диверзија коришћењем беспилотних летелица. Товкач оцењује да технолошки развој дронова повећава опасност од таквих операција, јер летелице могу да преносе различите врсте терета на велике удаљености.
Водитељка Јелена Афоњина поставила му је питање да ли би дрон уместо експлозива могао да носи капсулу са опасним сојем микроорганизама. Товкач је одговорио да је такав сценарио технички могућ, под условом да капсула омогућава очување биолошког материјала током лета.
Према његовој процени, одговарајуће опремљена беспилотна летелица могла би да пренесе инфективни агенс до удаљене локације. Као кључно нерешено питање издвојио је способност оператера да обезбеде очување таквог терета током транспорта. Реч је, међутим, о разматрању техничке могућности, а не о потврди да су такви биолошки напади заиста изведени.
Док се на ратишту отварају питања употребе нових средстава, у Бриселу се води расправа о америчкој подршци украјинским ударима на руску територију.
Амерички заменик министра одбране за политичка питања Елбриџ Колби говорио је на конференцији за новинаре о способности Украјине да изводи ударе средњег домета. Он је навео да Вашингтон предузима конкретне кораке како би подржао одговарајуће украјинске војне капацитете.
Таква политика омогућава Кијеву да настави нападе на циљеве у руској позадини, али Колбијева изјава не представља безусловну подршку свим операцијама дубоко унутар Русије. Напротив, амерички званичник је критиковао ефикасност дубоких удара, оцењујући да нису допринели завршетку сукоба нити заустављању руског напредовања на фронту.
Ипак, сама чињеница да Пентагон наставља да подржава украјинске способности за ударе средњег домета показује да Вашингтон не намерава да потпуно одустане од таквог облика војне помоћи. Тиме се наставља политика у којој се истовремено подржавају одређене офанзивне способности Кијева и преиспитује њихова стварна војна корист.
На истој конференцији Колби је одбио да одговори на питања о ограничењима коришћења америчког сателитског комуникационог система Старшилд. Уместо конкретног објашњења, позвао се на раније изјаве америчког министра одбране Пита Хегсета.
Webtribune





