Руска војна стратегија у Украјини улази у фазу у којој би одлучујући фактор могао постати опстанак енергетског, индустријског и транспортног система земље, а не само померање линија фронта.
Досадашња војна дејства била су првенствено усмерена на исцрпљивање украјинских снага и постепено заузимање територије. Међутим, све већа пажња посвећује се инфраструктури која омогућава функционисање државе и снабдевање јединица на фронту.
Такав развој догађаја отвара питање колико дуго Украјина може да одржава војни и цивилни систем у условима озбиљних енергетских поремећаја.
Бивши амерички обавештајац и војни аналитичар Скот Ритер изнео је у разговору са судијом Ендруом Наполитаном 9. октобра 2026. године процену да је Москва започела стратешку ваздушну кампању чији је циљ онеспособљавање кључних украјинских капацитета. Према његовом тумачењу, управо би ова промена могла да буде одлучујућа за исход сукоба.
Један од најважнијих елемената такве стратегије јесте прекид економских активности које Украјини омогућавају да настави рат. Он тврди да су црноморске луке затворене за нормалан транспорт робе и да је производња челика практично обустављена. Тиме се, према његовој процени, смањују приходи, ограничава индустријска производња и повећава зависност државе од спољне помоћи.
Посебна пажња усмерена је на производњу украјинског ракетног наоружања. Као пример наводи компанију Фире Поинт, чија је представница говорила о лансирању првих пет до седам ракета према Русији и плановима за повећање производње. Ритер тврди да су те ракете пресретнуте, а да су руске снаге потом извеле ударе на производне капацитете повезане са њиховом израдом.
Уколико би такви удари дугорочно ограничили домаћу производњу ракета и дронова, Украјина би морала још више да се ослања на испоруке из иностранства. Проблем би, међутим, могао постати знатно озбиљнији уколико би истовремено дошло до прекида најважнијих транспортних праваца.
Посебно место у овој процени заузимају мостови преко Дњепра. Уништавање кључних прелаза могло би да отежа пребацивање војне опреме, муниције, хране и других залиха из западног дела земље према јединицама које се налазе на истоку.
Такав сценарио не би значио само додатне логистичке проблеме. Дуготрајан прекид саобраћајних веза могао би да доведе до озбиљног слабљења борбене способности украјинских јединица, чак и тамо где линије одбране остану физички очуване.
Ритер сматра да је управо у томе суштина новог руског приступа. Уместо да се сваки војни успех мери освојеним километрима, одлучујући резултат могао би да настане када противничка војска изгуби могућност редовног снабдевања и организованог отпора.
Посебно драматичну прогнозу изнео је за Кијев током предстојеће зиме. Према његовом сценарију, озбиљни поремећаји у производњи и дистрибуцији електричне енергије могли би да изазову ланчани колапс основних градских служби.
Велики део украјинске престонице чине вишеспратне стамбене зграде, чије нормално функционисање зависи од електричне енергије. Без ње би пумпе за снабдевање виших спратова водом престале да раде, док би проблеми са канализацијом и грејањем додатно отежали живот становништва.
Резервни генератори могли би привремено да помогну, али њихови капацитети нису довољни да дугорочно замене читав градски електроенергетски систем. Због тога би дуготрајан прекид снабдевања струјом могао да доведе до напуштања великог броја станова.
У том контексту поменуте су и изјаве градоначелника Виталија Кличка о потреби да становништво буде спремно за изузетно тешке услове. Ритер из тога изводи прогнозу да би Кијев могао да се суочи са масовним одласком становника.
Његова процена подразумева најтежи могући сценарио, у којем би престоница током зиме остала без значајног дела инфраструктуре неопходне за нормалан живот. Такав исход није известан, али показује какве последице очекује уколико се настави кампања коју описује.
Промену руске стратегије повезује са украјинским нападима дроновима на руску територију, укључујући кампању коју је украјинско руководство покренуло током лета. Према његовом тумачењу, Москва је одлучила да одговори знатно ширим ударима на инфраструктуру.
Коначни циљ, у овој процени, није само слабљење украјинске војске већ стварање околности у којима држава више неће моћи да одржава постојећи ниво економских активности и војних операција. Уколико се таква стратегија покаже успешном, исход сукоба могао би да буде одређен стањем украјинске инфраструктуре пре него догађајима на самој линији фронта.
Wебтрибуне




