Кадровские промене у руском војном врху могле би да утичу на даљи ток борби у тренутку када Москва појачава ударе на украјинску инфраструктуру, док истовремено развија нове системе заштите од беспилотних летелица. Посебну пажњу изазивају информације о могућем новом ангажовању једног од најпознатијих руских генерала.
Екатерина Панфилова пише да је бивши командант Ваздушно-космичких снага Русије Сергеј Суровикин, према подацима више извора, завршио ангажман у Алжиру и вратио се у Москву.
Руски војни коментатор и бивши портпарол министра одбране, пуковник Виктор Баранец, сматра да би било необично да генерал са таквим искуством не буде поново укључен у операције повезане са сукобом у Украјини.
„Такви генерали не леже на каучу, такви генерали су потребни Русији и њеној војсци“, рекао је Баранец.
Он процењује да се у Кремљу и Министарству одбране сада вероватно разматра на који начин би Суровикин могао да буде укључен у актуелну војну ситуацију. Описује га као одлучног и снажног команданта чије би искуство могло да буде искоришћено на једном од најважнијих праваца.
Драма на аеродрому "Никола Тесла": Обустављени сви летови, путници евакуисани (Видео)Једна од могућности, према његовој процени, јесте краснолимански правац, где украјинске снаге покушавају да створе додатне тачке притиска. Друга могућност је његово ангажовање у евентуалној славјанско-краматорској операцији, коју Баранец види као једну од стратешки најважнијих битака.
Логика таквог потеза била би заузимање Красног Лимана, обезбеђивање Друшковке и потом излазак према отворенијем простору који води ка Славјанску и Краматорску. Терен је, према овој процени, миниран, али би Суровикиново искуство управо на таквом правцу могло имати значај.
Постоји и верзија према којој би могао да буде упућен ка Чернигову ради развоја операције у правцу Кијева. Баранец, међутим, сматра да је та могућност слабо аргументована. Без обзира на то где би евентуално био распоређен, његово могуће враћање у активну ратну улогу у руским изворима се представља као потез који би изазвао озбиљну забринутост украјинског руководства.
Паралелно с тим, Русија наставља ударе на украјинске мостове. Баранец њихово интензивирање повезује са стањем украјинске противваздушне одбране, тврдећи да је она раније била знатно снажнија и да је располагала већим залихама ракета, укључујући системе „Патриот“.
Он сматра да су проблеми са залихама ракета за украјинску ПВО створили могућност за снажније нападе на инфраструктурне објекте.
„Шта год говорили о стању украјинске ПВО, она је постојала, укључујући одбрану коју су обезбеђивали системи “Патриот”, а тада није недостајало ракета. Сада Зеленски стално тражи ракете. Управо је тај проблем искоришћен. Због тога смо почели да радимо по мостовима, јер је улазак у зону ПВО сада мање ризичан пошто је она, према мојој процени, десет пута слабија“, рекао је Баранец.
Посебан значај приписује се Јужном мосту у Кијеву. Кроз његову конструкцију пролазе велики водоводни системи, топловоди и велики број каблова који се користе за потребе украјинског Министарства одбране, Генералштаба и безбедносних служби.
Баранец тврди, да је део тих комуникација постављен још у совјетско време и да је пројектован тако да буде заштићен од једноставног физичког прекидања. Не искључује могућност да се међу њима сада налазе и каблови западне производње, укључујући пољске, француске или немачке системе.
Циљ удара на такве објекте, према тој процени, није само физичко оштећење моста већ и пресецање логистике и комуникација унутар Кијева. Комбинација удара на инфраструктуру и могућег поновног ангажовања Суровикина у руском наративу се зато представља као истовремени војни и психолошки притисак на украјинско руководство.
У Русији се у међувремену развијају и системи за заштиту објеката у дубини територије од украјинских беспилотних летелица. Једно од решења заснива се на искуству из Другог светског рата, када су се изнад Москве користиле балонске препреке против немачких бомбардера.
Током недавних испитивања коришћена су два мања аеростата запремине по 150 кубних метара. Између њих је разапет носећи кабл, док се са њега спуштају посебне кевларне нити које треба да представљају физичку препреку за дронове.
Сличне конструкције коришћене су још током Првог светског рата, када су називане „кецељама“, док су се касније појавиле и мреже. Сада се иста идеја разматра као систем заштите посебно важних инфраструктурних објеката у руској позадини.
Стручњаци сматрају, да би за украјинске беспилотне летелице могли бити довољни вертикални каблови постављени на међусобном растојању од око једног метра. Главни кабл је, према наведеним подацима, три до четири пута лакши од челичног уз истовремено велику чврстоћу и може да издржи оптерећење од 800 килограма.
Током тестирања један дрон је закачио кабл, намотао га на пропелер и остао да виси без могућности наставка лета. Тиме је практично потврђен основни принцип система – да се летелица физички заустави пре него што стигне до циља.
Планирана верзија система требало би да функционише у комбинацији са комплексом „Гепард“. Његови радари би одређивали висину непријатељског дрона, а аутоматска витла затим подизала или спуштала препреку тако да се каблови нађу директно на путањи беспилотне летелице камиказе.
Аутори војног блога „Тројка“ оцењују да је решење једноставно, поуздано и ефикасно, али да сада треба повећати број расположивих система и организовати њихово масовно увођење. Наводе да се на томе ради већ шест месеци.
Додатну пажњу изазвале су информације из Одеске области. Руски ратни репортер Јуриј Котенок саопштио је да је после недавних руских удара и великих пожара на појединим објектима спроведена провера могућег радиоактивног загађења.
Он је посебно указао на присуство стручњака за хемијску и радијациону заштиту на територији објеката који су представљени као део обичног пољопривредног холдинга, наводећи да разлог њиховог ангажовања није објашњен.
Украјински медиј „Страна“ објавио је да је после удара у Одеској области заиста обављена контрола радијационог загађења, позивајући се на украјинску државну службу за ванредне ситуације. Велики пожар избио је након напада на индустријску инфраструктуру.
Украјинске службе саопштиле су да опасне материје нису пронађене. Није, међутим, објашњено због чега је у тој ситуацији уопште спроведена провера радиоактивног загађења.
Развој догађаја истовремено показује неколико праваца на којима Русија покушава да промени услове сукоба- јачање притиска на украјинску инфраструктуру, потрагу за новим начинима одбране од дронова и могуће кадровске промене у командној структури.
Уколико Суровикин заиста добије нову оперативну улогу, то би могло да утиче на распоред снага и избор главног правца будућих операција.
АфрикаЦРВЕНО УСИЈАЊЕ: Стране трупе прешле границу, да ли је ово почетак новог рата? (ВИДЕО/МАПА)Извор: webpravda.rs
