Рат у Украјини приближава се фази у којој би темпо руских операција могао знатно да се промени, док се истовремено повећава значај југа земље, резервних снага и способности европских држава да евентуално интервенишу.
О тим променама разговарали су Глен Дизен и пензионисани амерички пуковник Даглас Мекгрегор, некадашњи саветник америчког министра одбране.
Један од кључних елемената нове ситуације јесте процена да Москва све мање верује да би европске чланице НАТО-а могле да изведу озбиљну копнену интервенцију ако украјински фронт почне убрзано да се урушава.
Русија, међутим, и даље држи велике и добро опремљене снаге у резерви управо због могућности да НАТО ипак покуша да се непосредно укључи у сукоб.
Посебан фактор представља Пољска. У разговору је изнета процена да би озбиљна европска операција у Украјини практично зависила од пољске територије као базе за снабдевање и распоређивање снага. Без активног учешћа Варшаве, могућности других европских држава биле би знатно ограниченије.
Макгрегор је притом изнео тврдњу да у Пољској постоји снажан отпор слању војника у Украјину и навео да се у тој земљи већ налази између 8.000 и 10.000 погинулих пољских војника.
Реч је о веома озбиљној тврдњи изнетој у разговору, без независне потврде у материјалу. Његов закључак је да управо пољски фактор смањује вероватноћу шире европске копнене интервенције.
Лавров побеснео на Британију: То је директно учешће у рату против РусијеАко Москва заиста закључи да је опасност непосредног уласка европских снага мања него раније, отвара се могућност знатно одлучније руске операције. Таква процена повезује се са променама на терену, великим руским резервама и све већим притиском да операција добије бржи темпо.
У том контексту посебно место заузима Одеса. Харков се оцењује као циљ који може да чека, док би Одеса имала далеко већи стратешки значај. Руска страна је, према тој процени, већ озбиљно умањила њен значај за украјинску логистику, али би потпуно преузимање града представљало много већу промену у рату.
Одеса није важна само због положаја на Црном мору. Контрола града променила би логистичку и политичку слику југа Украјине, а за наставак операција на толикој удаљености било би потребно померање противваздушне и противракетне одбране напред, као и стварање знатно већих логистичких капацитета. У разговору је оцењено да су такве припреме већ у току.
Истовремено, руске снаге имају значајне резерве. Изнет је податак да Русија тренутно обучава око 150.000 резервиста, док се број севернокорејских војника присутних на ратишту процењује на најмање 20.000. Северна Кореја, према тој процени, жели да њене снаге стекну борбено искуство, док Русији додатно људство омогућава да сопствене снаге распоређује флексибилније.
Промена се види и у избору циљева. Напади на украјинску инфраструктуру, мостове и луке постали су интензивнији, док се у разговору указује да Русија сада гађа и објекте које је раније избегавала због могућих цивилних последица. Помиње се и могућност одговора на заплену руских бродова запленом европских пловила.
Додатни притисак на Москву стварају украјински напади дубоко на руској територији. У разговору је наведено да је око 800 дронова успело да продре кроз руску одбрану и дође до циљева, уз тврдњу да су користили британску технологију и нове моторе који су им омогућавали већи домет, брзину и лет на веома малој висини.
Такви удари више се не посматрају само као ограничена непријатност. Они повећавају притисак унутар Русије да се одговори не само на украјинске положаје већ и на објекте повезане са производњом и снабдевањем система којима се напада руска територија.
Још једна променљива јесте будућност руског Генералштаба. У разговору је пренета информација из извора да би мандат начелника Генералштаба Валерија Герасимова могао да буде завршен средином септембра. Та информација није представљена као потврђена званична одлука, али је повезана са очекивањима да би промена на врху могла да покаже какав темпо ратовања Москва жели у наредној фази.
Међу могућим именима поменут је и Сергеј Суровикин, који се вратио из Африке и појавио на састанку са Владимиром Путином. Истовремено је наведено да постоје озбиљне сумње да би ваздухопловни генерал био изабран за начелника Генералштаба и да би Москва могла да се одлучи за генерала копнене војске.
Герасимов се у делу руског јавног и војног простора повезује са споријим, методичнијим начином вођења операција, док се Путинове новије поруке тумаче као захтев за убрзавање офанзивних дејстава. Због тога евентуална промена на челу Генералштаба може постати важан сигнал о томе да ли Москва заиста припрема прелазак на агресивнији модел операција.
Септембар се зато појављује као могућа преломна тачка. Много ће зависити од времена и стања терена. Ако обилније кише не претворе земљиште у блато и услови остану повољни, руске снаге могле би да добију период погодан за интензивније операције.
Комбинација великих резерви, притиска на Одесу, промењеног избора циљева и процене да Европа нема поуздану основу за непосредну војну интервенцију ствара ситуацију знатно другачију од дуготрајног рата исцрпљивања који је обележио претходне фазе сукоба.
Најважније питање више није само где ће се фронт померити, већ да ли Москва сматра да је стигао тренутак да покуша да убрза завршницу рата.
УкрајинаРуска војска је ослободила Водјанское у ДНР, приближава се Добропиљу (МАПА)Извор: webtribune.rs
