Бивши официр америчке војске Станислав Крајмник, који сада живи у Русији, оценио је да би појачани удари на украјинску логистичку инфраструктуру могли да имају далекосежне последице по способност украјинских оружаних снага да наставе борбе, али и по функционисање великих градова и политичку стабилност земље.
Говорећи о повратку генерала Сергеја Суровикина у руски војни ангажман, Крајмник је подсетио на његову ранију улогу у операцијама у Украјини, као и на касније ангажовање у Африци. Према његовој оцени, Суровикин има репутацију команданта који подржава одлучнији приступ вођењу рата.
„Он има добру репутацију. Ово је тренутак када мостови не морају нужно да буду срушени, већ је довољно да постану неупотребљиви“, рекао је Крајмник.
Мостови као кључна тачка украјинске логистике
Крајмник сматра да се значај мостова преко Дњепра огледа у њиховој улози у снабдевању украјинских трупа на истоку земље. Како је објаснио, за војне операције на ширем ратишту неопходно је најпре анализирати логистику, како сопствених снага тако и противника.
„Ако имате најбољу војску на свету, али она нема муницију, храну и гориво, добили сте само гомилу бесних људи и ништа много више“, навео је бивши амерички официр.
Према његовим речима, оштећење мостова може да успори пребацивање војника, тенкова, камиона и друге војне опреме, чак и када сами мостови нису потпуно уништени. У таквим околностима, снаге морају да траже алтернативне правце, користе понтонске мостове или организују транспорт преко реке, што захтева додатно време и ресурсе.
Крајмник је оценио да је чињеница да мостови преко Дњепра раније нису били приоритетна мета била последица политичких одлука, а не искључиво војних ограничења.
„Са војног становишта, чим су Украјинци одустали од потписивања споразума, сваки мост на Дњепру требало је да буде срушен или толико оштећен да не може да се користи“, рекао је он.
Он је додао да би последице такве стратегије могле да постану израженије у наредним месецима, посебно уколико се наставе удари на железничку инфраструктуру, складишта, рафинерије и друге објекте важне за снабдевање.
Проблеми са горивом и снабдевањем
Крајмник је указао и на проблеме са снабдевањем дизел-горивом, тврдећи да се украјинска ратна машинерија у великој мери ослања на испоруке из Европе, где такође постоје проблеми са доступношћу овог енергента.
Према његовој оцени, комбиновани ефекти поремећаја у снабдевању горивом и оштећења транспортне инфраструктуре могли би додатно да отежају пребацивање људства и војне опреме на фронт.
Он је посебно говорио о значају складишних капацитета, истичући да се у рату не одлучује само на линији фронта већ и у позадини, где се обезбеђују храна, гориво, муниција и опрема.
Крајмник је навео да Русија последњих година гради велике складишне капацитете, али да су руске компаније, према његовом опису, истовремено почеле да напуштају модел великих централизованих складишта и да се враћају мрежи мањих, распоређених објеката.
Такав модел, према његовим речима, отежава противнику да једним ударом нанесе велику штету систему снабдевања.
„Чак и ако погодите једно складиште, не наносите толико велику штету јер су она много мања и распоређена“, објаснио је Крајмник.
Кијев би могао да се суочи са новим таласом одлазака становништва
Посебан део разговора био је посвећен последицама које би напади на инфраструктуру могли да имају по цивилно становништво.
Крајмник је оценио да би прекиди у снабдевању електричном енергијом, водом и другим основним услугама могли да подстакну становнике Кијева и других градова да напусте своје домове.
Он је указао и на изјаве градоначелника Кијева Виталија Кличка, који је говорио о неопходности преласка на режим преживљавања и препоручивао становницима да размисле о одласку из града.
Према Крајмниковој оцени, оштећење мостова додатно би отежало кретање становништва и транспорт робе. Ипак, напоменуо је да би и даље постојале алтернативне могућности за прелазак преко Дњепра, укључујући пловила и поједине преостале путне правце.
Говорећи о могућем развоју ситуације у Кијеву, Крајмник је изнео мрачну прогнозу, повезујући могући одлазак становништва са слабљењем централне власти и појавом различитих наоружаних група.
„Мислим да би у Кијеву могао да настане хаос“, рекао је он, упозоравајући на могућност да град постане поприште сукоба криминалних група и супарничких политичких фракција.
Као један од фактора који би могли да допринесу нестабилности навео је оружје које је, према његовим речима, подељено становништву у првим недељама сукоба 2022. године. Тврдио је да значајан део тог оружја никада није враћен властима.
Крајмник сматра да би евентуално повлачење украјинског државног врха из престонице могло додатно да погорша ситуацију, јер би то за део становништва био сигнал да је неопходно напустити град.
Он је такав могући сценарио упоредио са филмом „Бекство из Њујорка“, у којем град остаје без нормалног поретка и постаје простор деловања наоружаних група.
Политичка нестабилност у Украјини
Крајмник је одбацио оцене да су унутрашњи политички сукоби у Украјини окончани након што су корупционашке афере и сукоби унутар власти привремено изгубили на интензитету.
„Никада не бих рекао да се ситуација смирила. Понекад се стране повуку и чекају бољу прилику. То не значи да сукоб више не постоји, већ само да је дошло до затишја у унутрашњим борбама“, оценио је он.
Према његовој процени, погоршање војне и економске ситуације могло би поново да отвори простор за сукобе унутар украјинског политичког врха.
Он је такође указао на могућност да украјинске власти, уколико буду принуђене да напусте Кијев, потраже уточиште у западном делу земље, ближе граници са Пољском.
Крајмник је оценио да би евентуално слабљење централне власти могло да доведе до додатне фрагментације политичке и безбедносне ситуације у земљи.
Шта би НАТО могао да уради ако се ситуација погорша?
У другом делу разговора, Крајмник је говорио о могућим потезима западних земаља у случају да Украјина почне да губи способност да одржи постојеће војне позиције.
Међу сценаријима који се помињу у јавним расправама издвојио је могуће увођење зоне забране летења над Украјином, слање западних војника под званичним ознакама НАТО-а и покушаје успостављања поморске блокаде руских бродова.
Он сматра да би сваки од тих потеза носио ризик од директног сукоба Русије и НАТО-а.
„Зона забране летења над Украјином била би тренутна зона сукоба између руске и НАТО авијације, као и система противваздушне одбране“, упозорио је Крајмник.
Говорећи о могућем распореду западних трупа на украјинској територији, он је рекао да би њихово званично присуство под националним заставама западних држава Москва могла да третира као директно учешће тих земаља у рату.
„Ако дођу под француском или британском заставом, већ им је речено да ће то бити третирано као објава рата од стране те земље“, навео је он.
Према његовим речима, у таквом сценарију Русија би могла да прошири војне ударе и на територију држава које би директно интервенисале.
Калињинград као потенцијално жариште сукоба Русије и НАТО-а
Крајмник је посебно издвојио Калињинград, руску ексклаву на Балтичком мору, коју је описао као једну од најважнијих стратешких тачака у евентуалном ширем сукобу Русије и НАТО-а.
Према његовој оцени, положај Калињинграда и распоређени руски ракетни и противваздушни системи омогућавају Москви да угрози важне војне и логистичке центре у Пољској и централној Европи.
„Са стратешког становишта, Калињинград је кључан за сваки рат између НАТО-а и Русије“, рекао је Крајмник.
Он је навео да би евентуални покушај НАТО-а да заузме или блокира Калињинград могао да доведе до ширења сукоба на балтичке државе.
У том контексту, поменуо је Сувалкијски коридор, уски појас територије између Пољске и Литваније који повезује Белорусију са Калињинградском облашћу преко ширег балтичког региона. Тај простор се често издваја у војним анализама као једна од потенцијално најосетљивијих тачака источног крила НАТО-а.
Крајмник је упозорио да би покушај блокаде Калињинграда могао да изазове снажан руски војни одговор, укључујући операције усмерене на деблокаду ексклаве.
Говорећи о могућности поморске блокаде, оценио је да би покушаји заустављања руских бродова у Балтичком мору носили висок ризик од ескалације због присуства руских поморских снага, авијације и ракетних система.
„Русија неће ратовати са НАТО-ом на исти начин као у Украјини“
Крајмник је на крају разговора одбацио могућност да би Русија у евентуалном директном рату са НАТО-ом примењивала исти приступ као у Украјини.
Према његовим речима, Москва украјински сукоб посматра и кроз историјске, политичке и друштвене везе између две земље, због чега је, како тврди, до сада показивала одређену уздржаност у избору војних средстава.
„Када руско политичко руководство каже да неће бити као у Украјини, немојте ни да помишљате на то. Биће то рат пуног интензитета“, поручио је Крајмник.
Он је додао да би у случају директног сукоба са Великом Британијом, Француском или Пољском руски војни приступ био знатно оштрији.
Разговор је завршен оценом да би наредни зимски месеци могли да буду посебно тешки за Украјину, уколико се наставе удари на транспортну, енергетску и складишну инфраструктуру. Крајмник сматра да би спој војних, економских и друштвених притисака могао да доведе до нове фазе кризе, док би евентуална директна интервенција западних земаља носила ризик од ширег сукоба са Русијом.
СветДраматичан обрт после разговора Путина и Трампа: У игри је нешто много већеИзвор: Правда
