Ситуација на украјинском фронту улази у изузетно опасну фазу, док се, према оцени бившег америчког војног официра Станислава Крапивника, урушавају кључне тачке украјинске одбране у Донбасу, а руска војска све више угрожава логистичке правце и позадинску инфраструктуру. Он сматра да Украјина нема довољно људства да заустави руско напредовање на више праваца, док би предстојећа зима могла додатно да погорша и војну и економску ситуацију.
Крапивник је оценио да је пад Добропоља има велики значај јер је тај град представљао важно логистичко упориште украјинске одбране. Према његовим речима, руска војска је пробила главни утврђени појас у Донбасу, док је преостала одбрана у области Славјанска, Краматорска и околних градова све више изложена изолацији.
Он тврди да се руска војска више не суочава са непрекидном линијом утврђења каква је постојала раније, већ да сада може да бира правце даљег напредовања. Као посебно осетљиве правце издвојио је могуће напредовање према Харкову са југа и шире маневре којима би украјинске снаге у области Славјанска и Краматорска биле одсечене од позадине.
Крапивник је указао и на то да се на великом делу терена западно од ових градова налазе отворена поља, мања насеља и шумски појасеви, што отежава организовање нове непрекидне одбрамбене линије. Према његовој процени, украјинској војсци недостаје људство за одбрану тако широког простора.
Посебну предност руским снагама, како је навео, дају надмоћ у артиљерији и авијацији, као и употреба дронова. Крапивник очекује да ће временски услови током јесени и зиме додатно утицати на кретање трупа. Магла, киша и снег могу да ограниче употребу беспилотних летелица, што би, према његовој оцени, могло да олакша напредовање пешадијских група.
Он је тврдио да су многи украјински војници на првим линијама недовољно обучени и слабо мотивисани, што додатно отежава одбрану када дронови не могу да пруже уобичајену подршку.
Руски удари на логистику и инфраструктуру
Говорећи о широј руској стратегији, Крапивник је објаснио да се операције на нивоу великих војних формација не заснивају само на освајању положаја на фронту, већ и на уништавању логистичке инфраструктуре која омогућава снабдевање противничке војске.
Као кључне мете издвојио је железничка чворишта, складишта горива, мостове, тунеле и депое. Према његовим речима, војска без горива, муниције, хране и резервних делова постепено губи способност да ефикасно делује, без обзира на број војника и количину технике на располагању.
Он сматра да руски напади на железничку инфраструктуру, складишта, бензинске станице и друге логистичке објекте имају за циљ да успоре снабдевање украјинских снага и додатно оптерете државни систем.
Посебно се осврнуо на мостове у Кијеву, истичући да њихово потпуно физичко уништење није неопходно да би се постигла војна сврха. Довољно је, како је објаснио, оштетити коловоз и учинити их непроходним за тешку технику. Алтернативни прелази, попут понтонских мостова и баржи, знатно успоравају транспорт и отежавају снабдевање.
Крапивник је оценио да би проблеми са мостовима, струјом и горивом могли посебно да погоде источни део Кијева. Према његовој процени, дугорочно функционисање великог града на генераторима није одрживо, нарочито током хладних месеци, када су потребе за електричном енергијом и грејањем највеће.
Он је упозорио да би оштећења енергетске и транспортне инфраструктуре могла да изазову нови талас одласка становништва из Украјине.
"Све је ово јуначење без покрића. Као и отимање 10 пиштоља. Као и, на жалост, економија и финансије Србије"„НАТО не може да води дуготрајан рат са Русијом“
Једна од главних теза Крапивниковог излагања односи се на производне и логистичке капацитете Запада. Он тврди да Русија има далеко већу способност производње артиљеријске муниције и оклопних возила него што је имају европске чланице НАТО-а.
Као пример навео је да Русија, према његовој процени, за месец дана производи више артиљеријских граната него све земље НАТО-а за шест месеци. Такође је изнео тврдњу да руска индустрија годишње производи или модернизује више од хиљаду тенкова, док западна производња не може да прати тај темпо.
Одбацио је оцене да је тенк постао застарело оружје због масовне употребе дронова. Према његовим речима, развој активних система заштите, који могу да пресрећу противтенковске ракете и беспилотне летелице, мења однос снага на бојишту и повећава број дронова потребних за уништење једног тенка.
Крапивник је оштро критиковао и НАТО војно планирање, посебно начин на који су, према његовој оцени, организоване украјинске офанзивне операције. Као пример навео је неуспешну офанзиву на запорошком правцу, тврдећи да украјинске снаге нису имале довољно артиљерије, инжењеријских јединица, противваздушне одбране и других средстава неопходних за пробој кроз руске минске препреке.
Он је описао ситуације у којима су, како тврди, украјинске оклопне јединице улазиле у минска поља без одговарајуће припреме, што је доводило до губитка више возила и великих људских жртава. Сматра да су такви губици последица недовољне обучености војника и лошег планирања командног кадра.
Посебно је критиковао америчке и британске генерале, оптужујући их да су украјинске војнике слали у операције за које нису постојали одговарајући услови. Као пример навео је и борбе за Змијско острво, за које сматра да су украјинске снаге платиле високу цену без значајног стратешког добитка.
Зима као нови притисак на Кијев и Европу
Крапивник очекује да ће предстојећа зима бити најтежа за Украјину од почетка рата, пре свега због оштећене инфраструктуре, проблема са снабдевањем и могућности да делови градова остану без стабилног грејања и електричне енергије.
Ипак, његова упозорења нису ограничена само на Украјину. Он тврди да би последице рата могле све више да се осете и у Европској унији, посебно кроз проблеме са горивом, пољопривредном производњом и снабдевањем храном.
Према његовим наводима, овогодишњи приноси кромпира у Европској унији мањи су за око 30 одсто, а пшенице за приближно 20 одсто. Упозорио је и на проблеме са складиштењем и транспортом пољопривредних производа, као и на зависност механизоване пољопривреде од дизел-горива.
Он сматра да би комбинација енергетских проблема, поскупљења хране и нових избегличких таласа могла да изазове озбиљне политичке потресе у европским земљама. Према његовој оцени, европски лидери могли би да се нађу под све већим притиском да изаберу између политички непопуларних уступака у преговорима и даљег заоштравања сукоба са Русијом.
На крају разговора посебно је указао на политичку кризу у Пољској, где је, према његовим речима, 11. новембар важан датум за даљи развој сукоба између председника и владе Доналда Туска. Изнео је могућност да би политички спор могао да прерасте у озбиљнију институционалну кризу, али није понудио доказе да ће до војне интервенције заиста доћи.
Крапивникова процена је да се рат у Украјини не може посматрати само кроз линију фронта. У његовом тумачењу, исход ће све више зависити од способности да се одрже производња, транспорт, енергетика и снабдевање, док би предстојећи зимски месеци могли да покажу колико су обе стране спремне за дуготрајно исцрпљивање.
ПреносимоИшћенко: Русија полаже право на шест области Украјине, али ће у свој састав укључити још некеИзвор; Правда
