Пише: Петар Давидов
Потцењивање противника је самоубилачка тактика. Зато Русија не схвата олако војне способности земаља ЕУ. Непријатељ је непријатељ и способан је да зада изузетно болан, па чак и смртоносан ударац. У то су се и Русија и Србија могле уверити на сопственом искуству, 1941. године. Управо зато Путин и каже да „се више никада неће поновити 22. јун 1941. године“, тиме ставља до знања да Русија озбиљно схвата војну опасност која долази од НАТО-а и ЕУ и да ће учинити све како би ту опасност отклонила. Морам да кажем да сам, према сопственим запажањима, приметио промену у начину изражавања, ЕУ се више не назива „нашим партнером, макар и бившим“, већ се отворено и без увијања назива непријатељем. То што непријатељ има проблема не значи да је слаб и да не може да ти науди. Недавни напад на Кримски мост то потврђује. Добиће одговор на то, наравно. Али понекад одговори могу да буду такви да после њих више нема с ким да се разговара, а на месту непријатељске земље нуклеарни ветар разноси радиоактивну прашину. Изледа да ЕУ, управо такав одговор и очекује. Однос руководства према сопственим народима изазива запрепашћење, са великом мржњом гурају их у пропаст. Када се узме у обзир демографска катастрофа међу староседелачким становништвом и чињеница да се оно замењује досељеницима из Азије и Африке, добија се закључак да је мало вероватно да ће „нови Европљани“ бити добри ратници. Они нису дошли у ЕУ да би ратовали против Русије, већ да би примали европску социјалну помоћ. Такви људи не могу да буду добри војници.
Али, то ни у ком случају не значи да се Запад одриче своје мржње према Истоку. Исти онај „Drang nach Osten“ („продор на Исток“) и даље је присутан, као својеврсна идеологија од које Запад није одустао. Запад је својевремено покушавао да уништи земље и народе православног Југа. Шта је данас остало од Византије, Египта и Сирије? Сасвим недавно покушао је да реши и „српско православно питање“, колико је у томе успео, показаће време. Исте амбиције Запад има и за Русију, да је потпуно потчини и присвоји њена природна богатства, остављајући само неке староседеоце који би одржавали гасовод и нафтовод. Ово је изјавила Маргарет Тачер, бивша британска премијерка. Ништа ново, још увек западни политичари то понављају и данас!
Дакле, ако се Европа не промени, рат нам је неизбежан. И сасвим је могуће да ћемо, како су изјавили Путин и Лавров, бити принуђени да употребимо оружје после којег Европе више неће бити. Има европских грађана који су тога свесни. Они покушавају да се укључе у преговоре између, Русије, САД и Кине. Резултате тих покушаја видимо и сами, не пуштају их даље од хотелског ходника. Чему присуство непозваних гостију за време важног разговора? Испада да оваква ЕУ никоме није потребна, осим сопственим политичарима, који се не могу похвалити чак ни елементарним образовањем, али и даље живе у уверењу да су центар универзума. Тешко је прекинути своје илузије. Тренутно ЕУ је „Титаник“ напуњен ракетама, а њиме командује капетан-камиказа. Како уопште разговарати са таквим људима? Надамо се да у Европи постоје људи који то разумеју и покушавају да спрече општу катастрофу. Опште незадовољство садашњом политиком није никаква тајна. Међутим, промене су могуће само ако целокупна посада „Титаника“ буде смењена, а оружје истоварено. Са Немачком смо почели да разговарамо тек онда када су њен дотадашњи „капетан“, аустријски сликар, и целокупна његова екипа напустили команду. Али за тако нешто потребно је пуно времена и напора. И Срби су морали да дају свој допринос.
Време ће показати шта ће се десити овог пута. Али није много времена преостало. „Титаници“ којима управљају психопате су изузетно опасни.
ПЕТАР ДАВИДОВ: Може ли пацијент да учествује у конзилијуму?Извор: Правда





