Бивша власт у Србији све до америчких међуизбора видела спас у Доналду Трампу. Након фијаска републиканаца Балкан одлази у запећак америчке политике?

Дојче веле пише да је уочи и након пада власти у Србији деловало да се бивша политичка елита максимално окренула Америци, и да је тамо покушала да нађе спасоносне савезнике. У једном тренутку је деловало да се у томе успело, али како је време одмицало један по један амерички лобиста посвећен Србији је напуштао формалне и неформалне делове Трамповог тима.

Коначни ударац надама бившег председника Србије Александра Вучића да ће америчка коњица стићи да га спаси након губитка власти уследила је након жестоког пораза републиканаца на тамошњим међуизборима, наводи DW.

Пропала је заједно са тим и конференција конзервативне политичке акције (CPAC) најављена од 18 до 21. новембра у Београду, којој је домаћин и главни говорник требало да буде Александар Вучић. Намера је била да Београд сада постане некакво чвориште окупљања конзерватиних политичких опција у Европи, али је неочекивана победа Студентске листе осујетила те планове, истиче се у тексту.

Трампе, помагај!

Бивша власт јесте играла дуго на карту ’Трампе Србине’, али то је сада већ прошлост и шанса коју је Вучић прокоцкао својим трапавим покушајима да се додвори Трампу, оцењује за ДW спољнополитички коментатор Бошко Јакшић:

„Србија у наредном периоду може само да се нада интересовању Америке у сфери енергетике, што је у складу са Трамповим бизнис приступом спољној политици. То ће вероватно тако бити наредне две године, и не би требало очекивати никакве значајније промене курса. Неће вероватни бити ни неке подршке демократским токовима који су сада покренути у Србији, јер је Трамп на то алергичан, а то се види и по његовом односу према европским савезницима“, сматра он.

Погрешна процена америчке политике

Није први пут да је Вучић погрешно проценио америчку политику, скреће пажњу Наим Лео Бешири, директор Института за европске послове, и додаје „како је то само доказ како је он спољну политику водио према неким својим личним осећајима без било какве стратегије“:

„Поново је погрешно проценио Трампову снагу, јер је све показивало у протеклом периоду да је његова подршка на историјском минимуму. Сада већ отказана CPAC конференција је била његов последњи покушај да се Трампу макар на пар минута скрене пажња на Србију и Вучића, који је безуспешно покушавао да добије нешто више од куртоазног фотографисања са председником Америке“, каже Бешири за DW.

Додик и Пинк на конзервативном пикнику

Али, ако неће Трамп и CPAC у Србију, има ко хоће на CPAC конференцију на Трамповом Мар-а-Лаго имању. Пут Америке упутили су се Милорад Додик, бивши председник Републике Српске, као и власник компаније Пинк Жељко Митровић, и сада се анализирају њихови мотиви за присуство тамошној CPAC конференцији која се завршава данас. У домаћим медијима је иначе то приватно путовање представљено као малтене целодневно дружење са председником Америке.

Чињеница да Додик након посете Кремљу одлази у Мар-а-Лаго показује да је он нешто политички вештији од Вучића, наводи Бошко Јакшић, и додаје „како ће пораз републиканаца имати утицаја на Додиков статус, али то су ствари које се не мењају тако брзо. Микро локације као Република Српска ће бити на зачељу приоритета. Жељко Митровић са друге стране вероватно својим присуством на Флориди покушава да брани своје финансијске интересе“, каже Јакшић за DW.

Америчка амбасада у Београду је и раније имала блиске везе са телевизијом Пинк, у покушају да смањи антизападну реторику тада најгледаније телевизије, скреће пажњу Наим Лео Бешири:

„Мислим да је боравак у Америци везан пре свега за неке економске аранжмане, и можда о продаји телевизије Пинк. Додик је тамо како би показао у Републици Српској (РС) да има подршку и Запада и Истока, и како њему у Босни и Херцеговини нико не може да парира. А иза тога се налазе милиони потрошених пара грађана РС зарад његовог одржања у политичком животу“, оцењује Бешири.

Ухапшен потпредседник ОКС, довео га Дејан Томашевић! (ВИДЕО)

Спашавање таблоидног терора

Велика очекивања од Трампа показује и телевизија Информер, чији власник Драган Ј. Вучићевић је пар дана носио у живом програму мајицу са Трамповим ликом. Власника Информера у том науму је подржао и бивши председник Вучић, који је навео да „само Трамп може да спаси Информер, али да је и то мало вероватно јер га тамо чекају сада избори“. Међутим, након објаве резулата избора у Америци та мајица је нестала и адут Трамп се више не помиње. Поменута телевизија се иначе суочава са првим казнама због непоштовања медијских закона, а могућа је и забрана рада те куће.

„То да ће се Трамп бавити судбином Информера је на предшколском нивоу схватања политике“, скреће пажњу Бошко Јакшић, и додаје „то што такве савете дели и Вучић показује да је више тешко пронаћи логику у понашању бивших власти након губитка избора. Суочавамо се са таквом драматичном заменом теза где се неко ко је спроводио репресију 15 година сада жали на некакав терор будућих власти. А теза да ће Трамп бранити Инфомер је равна оном разговору Вучића са каменом за купус“, подсећа Јакшић.

Имамо сада посла са јефтиним политичким триковима, упозорава Наим Лео Бешири, и каже „како се нада да ће постојати и нека друга законска решење како би се онемогућило било коме да уништава медијску сцену као што је то био случај у последњих 15 година“, очекује он.

Мале земље – велики притисак на Вашингтон

Када је реч о односу будућих српских власти са америчком администрацијом Бошко Јакшић упозорава „да је Трамп и даље председник Америке, и да га конгрес највише може контролисати када је реч о унутрашњој политици. Можда се ипак може десити да ће се нешто гласније сада чути они конгресмени који су и пре избора тражили да се администрација одреди према недемократском режиму у Србији, али било је и позива за санкцијама појединим особама у Србији, међу којима су управо и Жељко Митровић и сада већ ухапшени власник Алта банке Давор Мацура“, сматра Јакшић.

„Мислим да Трамп неће променити свој стил вођења спољне политике, али ће ипак бити обазривији када је реч о малим земљама и малим проблемима због чега би могао да добије велики притисак од демократа“, оцењује Наим Лео Бешири:

„Сигурно се неће озбиљно бавити Србијом, а у прилог томе је и чињеница да Америка већ више од две године нема амбасадора у Србији, што већ довољно говори о спољнополитичким приоритетима“, закључује Бешири за ДW.

Извор: Дојче веле