Пред Србијом је зима која би, према најновијим дугорочним прогнозама, могла да буде топлија него што смо навикли, али то не значи да нас очекују само киша и благе температуре. Напротив, метеоролози наводе да су могући периоди јаког мраза, обилније снежне падавине и дани током којих температура неће прелазити нулу. Ипак, када је реч о снегу, постоји важна разлика између онога што се очекује у градовима и онога што би могло да се дешава на планинама.

Према сезонској прогнози Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), зима 2026/2027. године требало би да буде топлија од вишегодишњег просека, уз температуре које би у просеку могле да буду до два степена више од уобичајених.

То не значи да ће сваког дана бити топло. Сезонска прогноза описује какво би време могло да преовладава током децембра, јануара и фебруара, али не искључује неколико узастопних дана са изразито ниским температурама.

У нижим пределима Србије очекује се просечна температура током зиме између 2 и 5 степени, док би на планинама требало да буде између минус 2 и једног степена.

Слична очекивања изнео је и европски програм Коперникус (Цоперницус) у прогнози објављеној 10. новембра. Према његовим подацима, већи део Европе могао би да има топлију зиму од просека, уз већу количину падавина у многим областима.

Колико снега можемо да очекујемо ове зиме?

Управо је снег једна од највећих непознаница предстојеће зиме. РХМЗ предвиђа да ће укупна количина падавина у Србији бити изнад просека, али то не значи аутоматски да ће бити више снега.

Током три зимска месеца очекује се између 130 и 180 милиметара падавина у већем делу земље. На западу Србије та количина могла би да достигне 210 милиметара, док се у брдско-планинским пределима прогнозира до 240 милиметара.

Међутим, ове бројке представљају укупну количину кише, снега и других падавина изражену као количину воде, а не висину снежног покривача.

Уколико температуре буду изнад нуле, велики део падавина у градовима и низијама могао би да буде у облику кише или суснежице. Чак и када падне снег, постоји могућност да се због топлијег времена брзо отопи.

То посебно важи за Београд, Нови Сад и друге градове у нижим пределима Србије, где су услови за дуготрајно задржавање снега неповољнији него на планинама.

С друге стране, на Копаонику, Златибору, Тари и другим планинским подручјима постоје знатно бољи услови за снежне падавине и формирање трајнијег снежног покривача.

Метеоролог РХМЗ-а Слободан Совиљ објаснио је раније да топлије зиме не значе да обилне снежне падавине више нису могуће. Када продре довољно хладан ваздух, велика количина влаге у атмосфери и даље може да донесе интензиван снег, чак и ако је остатак зиме релативно благ.

Због тога није искључено да поједини делови Србије током краћих периода добију значајнију количину снега.

Ипак, тренутно не постоји поуздана прогноза која би показала колико ће тачно центиметара снега пасти у Београду, Новом Саду, Нишу или на планинама током читаве зиме.

Када би могао да падне први снег?

Прве снежне падавине у нижим пределима Србије уобичајено се јављају током друге половине новембра или почетком децембра, али тачан датум ове године још није могуће поуздано одредити.

Према подацима које је изнео Совиљ, просечан датум првог снега у Београду је 23. новембар, док се први снежни покривач у просеку формира око 3. децембра.

Међутим, то су подаци засновани на дугогодишњим временским приликама, а не прогноза за конкретне датуме 2026. године.

За децембар РХМЗ очекује релативно благо време. Просечна температура у нижим крајевима требало би да буде између 2 и 5 степени, односно до три степена изнад вишегодишњег просека.

То значи да током децембра можемо да очекујемо смењивање хладнијих и топлијих периода, са могућношћу кише, суснежице и снега.

Прогнозира се и између 12 и 18 дана са јутарњим температурама испод нуле у нижим пределима земље. Ипак, према садашњим изгледима, током децембра би у низијама могло да буде највише два дана у којима температура остаје испод нуле током целог дана.

Што се тиче јануара и фебруара, тренутно није могуће прецизно одредити када би могли да наступе најјачи хладни таласи или обилније снежне падавине.

Јануар је иначе најхладнији месец у Србији и период током којег се у просеку бележи највише дана са снежним покривачем. Међутим, то не значи да ће управо јануар 2027. обавезно донети највише снега.

Хоће ли бити јаких мразева и ледених дана?

Иако прогнозе указују на топлију зиму, РХМЗ очекује између 30 и 55 мразних дана у нижим пределима Србије. То су дани током којих се температура макар накратко спусти испод нуле.

На планинама би таквих дана могло да буде између 60 и 75.

Када су у питању ледени дани, односно они током којих температура ни у најтоплијем делу дана не прелази нулу, у нижим пределима прогнозира се између пет и 15 таквих дана током читаве зиме. На планинама их може бити између 25 и 40.

То показује да нас, упркос очекиваним блажим температурама, и даље могу очекивати периоди праве зиме.

Могући су и краткотрајни продори веома хладног ваздуха који би донели снег, поледицу и ледену кишу. Међутим, њихово трајање, интензитет и тачно време појављивања не могу се поуздано предвидети неколико месеци унапред.

Према тренутним сезонским прогнозама, не очекује се да дуготрајна и екстремно хладна зима буде преовлађујући сценарио.

Када се све прогнозе сагледају заједно, највероватнији исход је зима топлија од просека, са доста падавина, али и са повременим хладним периодима који могу донети озбиљније снежне падавине.

За становнике градова то би могло да значи више дана са кишом и суснежицом, уз повремени снег који се не задржава дуго. На планинама су изгледи за снежну зиму знатно бољи.

Ипак, одговор на питање да ли ће Србија бити под снегом за Нову годину, колико ће снега пасти током јануара или да ли нас очекује неки посебно снажан хладни талас моћи ће поузданије да се добије тек из временских прогноза ближих тим датумима.

Нова.рс