Организација Citizen Lab, у сарадњи са SHARE фондацијом, потврдила је два нова случаја таргетирања напредним шпијунским софтвером. Овог пута мете су професор Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду, и виши тужилачки сарадник Раде Бајић из Јавног тужилаштва за организовани криминал, саопштила је ова фондација.

Како наводе, форензичком анализом је потврђено да је током 2026. године телефон професора Ђокића заражен шпијунским софтвером Пегасус израелске компаније НСО Гроуп, коришћењем „0-клик“ напада.

Подсечају да је ректор Ђокић је једна од истакнутијих фигура продемократског покрета у Србији, познат по подршци студентским протестима и залагању за очување аутономије универзитета упркос све већим притисцима.

У августу 2026. године, Раде Бајић, виши тужилачки сарадник који је радио на предмету „Генералштаб“ у ком је тужилаштво отворило питање кривичне одговорности државних функционера, примио је званично обавештење од компаније Аппле које указује на то да је, са високим степеном поузданости, био мета напада тзв. плаћеничким шпијунским софтвером (мерценарy спywаре).

SHARE фондација је 2. септембра саопштила да је почетком 2026. најмање 14 особа у Србији таргетирано различитим врстама напредног шпијунског софтвера. Међу метама су били студенти, активисти, народни посланик и локални одборник опозиције. Нови случајеви шире овај образац на представнике универзитета и тужилаштва.

Од таргетирања новинара, активиста и припадника цивилног друштва откривеног крајем 2024. године, забележени су случајеви употребе шпијунског софтвера против све ширег круга актера, укључујући пољопривреднике током 2025. године, а потом и студенте, активисте и опозиционе политичаре током 2026. године. Овакав тренд указује на експанзију дигиталног надзора на све шири круг актера, од цивилног друштва, новинара и студентског покрета до политичких представника и институција које имају кључну улогу у заштити јавног интереса. Истовремено, некажњивост и изостанак делотворног поступања по поднетим кривичним пријавама стварају услове за наставак и ширење овакве праксе.

Надзор над запосленима у правосуђу и представницима универзитета директно угрожава независност институција и њихову способност да делују без притисака. У правосуђу, таква пракса може да угрози независност судства и тужилаштва и обесхрабри поступање у јавном интересу, док на универзитетима подрива академску аутономију и слободу изражавања. Када институције које треба да штите јавни интерес постану мете надзора, последице не трпе само појединци, већ и цело друштво, пише Данас.рс.

Ови трендови посебно забрињавају уочи парламентарних избора 25. октобра, када је заштита слободе изражавања, политичког деловања и приватности од кључног значаја. Без делотворне истраге, утврђивања одговорности и јасне поруке да је незаконити надзор неприхватљив, постоји озбиљан ризик да се пракса дигиталне репресије настави и додатно прошири на све слојеве друштва и критичке гласове.

„По својим функцијама и намени, шпијунски софтвер се може класификовати као рачунарски вирус, односно програм или скуп наредби који делују на друге програме или податке у рачунару или рачунарској мрежи, чија употреба представља кривично дело према Кривичном законику Републике Србије. Употреба спајвера подразумева неовлашћени приступ свим подацима на уређају, чиме се намерно наноси штета таргетираном кориснику, али и свим другим особама чији се подаци налазе на том уређају“, упозоравају из SHARE фондације.

Нова.рс