БИА је од 2022. године вршила тотални надзор над редакцијом Озон преса, открива недељник Радар. На мерама прислушкивања и праћења били су Стојан Марковић и Небојша Јовановић из Озона, новинарка Светлана Којановић из Чачка, као и Љиљана Браловић и Кристина Милошевић, активисткиње из Горњег Милановца.
Осим телефона и комуникације, БИА је озвучила просторије редакције, али и готово све угоститељке објекте на Градском шеталишту где су наводно праћени долазили. На тај начин су прислушкивали и већи број Чачана.
Документа до којих је дошао недељник Радар, доказују да је БИА дуги низ година прислушкивала новинаре, политичаре и активисте из Чачка - али не само то - били су и под тајним надзором, пише Н1.
Једна од њих је и еколошка активисткиња из Прањана Љиљана Браловић. За Н1 каже да све оно што је БИА чула преко телефона, то су сви могли да чују на скуповима на којима је говорила.
„Није ми изненађење што су ми прислушкивали телефон. Али, праћење ми изгледа као да ми је неко вирио кроз кључаоницу купатила док се купам“, каже Бралови и додаје да је „мање је зло ако су је посматрали док радим“.
Радар је имао увид у четири захтева БИА и наредбе Вишег суда у Београду о успостављању и продужењу мера тајног надзора. Тако је 2022. бивши директор Александар Вулин пријавио да њих петоро „предузимају активности усмерене против безбедности Републике Србије“, те да су се бавили „субверзивним активностима“. Написали су и да „скупљају обавештајне податке за САД и Велику Британију“.
„Не знам за кога све. Можда и за Ескиме на Гренланду или Јужном полу. Стварно не знам на кога су све мислили. Можда би могли да ми дају тај списак, па да кренем да наплаћујем то што сам некоме слао информације, а да ми нико није платио. То је такав нонсенсе. То је толика гомила глупости и безобразлук људи који је радила БИА, да не могу да опишем“, рекао је Стојан Марковић из Озон преса.
Небојша Јовановић, новинар Озон преса и дописник ТВ Нова признаје за Н1 да је био изненађен када су му колеге из Радара саопштиле да је био под мерама БИА. Каже да није нимало пријатно када видите да на папиру пише да вас држава прогони и сумњичи за шпијунажу.
„Ми смо били под тоталним надзором. Баш као и колеге из Радара. Прислушкивани су и наши телефони, електронска комуникација – рачунари и мејлови. Добили су налог да уђу у наше просторије. Затим у све објекте у којима се крећемо. Сви кафићи и угоститељски објекти“, објашњава Јовановић.
„Сада када одем у неки кафић, не знам да ли је мој омиљени конобар служеник БИА или је ту да се пријатељски дружимо. И кад добијем рачун да платим у њему пише – имали сте кафу, сок, лимунаду и једно прислушкивање“, каже Стојан Марковић.
Занимљиво је да су у случају активисткиња Љиљане Браловић и Кристине Милошевић придодати бројеви које користе њихови супружници.




