Новинар Срђан Шкоро оценио је да је Србија од 2012. године прошла кроз период дубоког друштвеног, политичког и економског урушавања, али да је студентски покрет покренуо промене које су до пре само неколико година деловале готово незамисливо. У гостовању на „Пумпа радију“ говорио је о стању у држави, улози студената, односу према националној историји и традицији, али и о томе шта би морало да се догоди како би Србија кренула другачијим путем.
На питање како би насловио период од 2012. до 2026. године, Шкоро је одговорио кратко: „Пропаст“, а затим додао да би, уколико би желео да буде још прецизнији, говорио о „тоталној пропасти“.
Према његовим речима, Србија је током тог периода постала презадужена, загађена и дубоко подељена, док су државне институције и друштвене вредности озбиљно нарушене. Он је критиковао званичну слику о успесима актуелне власти, тврдећи да се иза таквих порука занемарују проблеми које грађани свакодневно осећају.
Шкоро сматра да је појава студентског покрета променила политичку атмосферу и отворила простор за другачији развој догађаја. Осврћући се на питање зашто грађани прихватају политичке лидере чије поступке касније критикују, указао је на историјске примере и склоност друштва да се прилагођава постојећим околностима.
Као упозорење навео је могућност да после промене власти дође до разочарања у нове политичке актере, као што се, по његовом тумачењу, дешавало и раније. Због тога сматра да није довољно променити људе на врху државе, већ је неопходно мењати систем управљања, политичку културу и начин на који се грађани образују и васпитавају.
„Ми морамо да променимо систем, морамо да променимо начин владања, начин комуникације“, поручио је Шкоро, залажући се за образовање које ће подстицати децу и младе да самостално размишљају и слободно изражавају своје ставове.
„Студенти су пробудили успавани народ“
Говорећи о студентским протестима, Шкоро је истакао да је њихов највећи допринос у томе што су пробудили емоције и покренули људе који су годинама веровали да се политичке прилике не могу променити.
„Они су пробудили то нешто у том успаваном, заборављеном народу“, рекао је Шкоро, додајући да су студенти успели да допру до широких слојева друштва на начин на који опозиционе странке раније нису успевале.
Према његовој оцени, власт је од почетка студентског покрета принуђена да реагује на њихове потезе, док студенти задржавају иницијативу у јавном простору. Као пример навео је проблеме са организовањем страначких окупљања и ситуацију у Новом Саду, за коју је рекао да показује колико се политичка атмосфера променила у односу на претходне године.
Ипак, Шкоро је упозорио да се на досадашњем резултату не сме стати. Сматра да би после евентуалне политичке промене приоритет морао да буде довођење стручних људи на руководећа места и обнова поверења у институције.
Према његовим речима, грађани су изгубили поверење у полицију, војску, медије и друге јавне системе, због чега ће бити неопходан дугорочан и систематичан рад на њиховом опоравку. Институције, како је нагласио, морају да воде људи који познају свој посао и који ће на основу стручности бирати сараднике.
Шкоро је значајан део разговора посветио и националној историји и традицији. Оценио је да је друштво изгубило део везе са сопственим културним коренима, што је, по његовом мишљењу, допринело несигурности у погледу националног идентитета и односа према држави.
Подсетио је на српске средњовековне владаре, династије и манастире, истичући да би познавање историје требало да буде важан део образовања. Посебно је нагласио значај српских светиња на Косову и Метохији, позивајући младе да их обилазе и боље упознају културно и духовно наслеђе.
„Кад вам пресеку корене, кад немате ту везу, онда ви лебдите као лист на ветру и никоме не припадате“, рекао је Шкоро, оцењујући да повратак традицији не треба посматрати као препреку модернизацији, већ као начин да друштво изгради јаснији однос према сопственом идентитету.
Он је додао да се управо због тога студентски покрет суочава са нападима и критикама, јер његово истицање заједништва, традиције и националног наслеђа, како сматра, не одговара свим политичким и друштвеним актерима.
„Правда мора да буде видљива“
Шкоро је изразио уверење да би избори заказани за 25. октобар могли да означе почетак политичких промена, али је нагласио да се суштинска трансформација не завршава изласком на биралишта.
Као најважније задатке за период после избора навео је реформу образовања, здравства и институција, као и дефинисање дугорочних државних приоритета. Према његовим речима, Србија мора јасније да одреди како жели да живи, са ким да сарађује и какву улогу жели да има у међународним односима.
Посебно је нагласио да би један од кључних показатеља стварне промене било утврђивање одговорности за злоупотребе и кршење закона. Сматра да грађани очекују да они који су крали државни новац или поступали противно закону буду процесуирани и кажњени у складу са правним поретком.
„Људи морају да виде практично на примерима да онај ко је лопов, ко поткрада државу, ко издаје њене интересе, да мора да буде адекватно кажњен према законима ове земље“, поручио је Шкоро.
Према његовој оцени, тек када правда буде видљива у конкретним случајевима, моћи ће да се говори о обнови поверења у државу и њене институције.
На крају разговора позвао је грађане да у што већем броју изађу на изборе, истичући да би већа излазност могла да допринесе јаснијем исказивању воље бирача. Посебно је указао на значај учешћа дијаспоре и помоћи старијим, болесним и слабије покретним особама како би могли да остваре своје бирачко право.
Шкоро је поручио да промене неће бити могуће без дугорочног рада на обнови институција, образовног система и друштвеног поверења, као и без одговорности оних који управљају државом.
СрбијаНЕМАЊА ШАРОВИЋ: Вучиће неће признати народну вољуИзвор: Правда
