Скупштина као огледало немоћи режима
Доктор Слободан Јанковић, председник Српског демократског савеза, који је све време подржавао Студентску листу, коментарисао је дешавања у Скупштини Србије, наглашавајући да је то показатељ немоћи актуелног режима. „Питање превасходно о Скупштини Народној, где коначно овај картел нема већину, не контролише већину посланика“, рекао је Јанковић. Он је пренео утиске грађана који су пратили преносе из Скупштине, наводећи да је преко деведесет одсто његових саговорника сматрало „да се, овај, очигледно види колико човек није нормалан. Мисли се на Александра Вучића, човека који се јавио двадесет девет пута, не знам да ли је и та, и, и ту бројку до сада премашио. И, наравно, самим тим показује немоћ и јад, а с друге стране показује и сав чемер и сво блато у којем смо се ми као друштво налазили претходних четрнаест година.“
Јанковић је истакао да је Вучић на питања о свом брату Андреју реаговао нападом и вређањем, што је показало његову слабост. „Губи тло под ногама и по свом инстинкту животињском одреаговао је нападом, вређањем. Ту је показао слабост“, објаснио је Јанковић. Он сматра да Вучић „покушава да командује, да објашњава другима шта, како смеју, шта да раде, како смеју да се понашају или не смеју да се понашају. Човека који очигледно не уме да се носи са губитком власти, са губитком моћи и који користи и последње тренутке да би био у медијима, да би био у средишту пажње.“ Јанковић је закључио да ће „ова скупштина, оног момента када се изабере председник Скупштине, овај, када се усвоји правилник, биће једна добра терапија за њега.“
Дејан Петар Златановић је подсетио на Вучићеву изјаву упућену научницима у Скупштини: „Ја ћу да вас научим како се то ради.“ Јанковић је то протумачио као Вучићеву „жељу да увреди и да пошто-пото прикаже себе као човека који је изнад свих.“ Он је такође критиковао фокус на лични профит, наводећи да је „суштина свега је к, усе, насе и подасе. Колико су они добри и колико могу да ставе у џеп. Доста је било тога.“
Потреба за системским променама и професионализацијом
Говорећи о будућем раду Скупштине, Јанковић је нагласио да ће се владајућа већина суочити са изазовима, јер СНС није „навикли на аргументовану расправу. Разумете? Да ви кажете: „Не, ево, овај, имам решење које је боље. Оно је боље због тога, тога и тога. Тачке један, два, три.“ Не, него увреде, прозивања и тако даље.“
Као први корак, Јанковић је навео доношење Закона о Влади и смањење броја министарстава, која су до сада постојала „да би свако добио условно речено свој феуд, свој део где ће командовати, где ће узимати кајмак, како се то популарно каже.“ Он је истакао да је неопходно да министарства буду пример, где раде стручни и одговорни људи, без „углебљивања кадрова који су неспособни, који ту, који су ту само да би, је л' тако, стварали неку, овај, инфраструктуру на терену, обезбеђивали капиларне гласове и сличне, и сличне глупости, што све не спада у делокруг рада министарства.“
Јанковић је предложио примену Закона о испитивању порекла имовине и повезаних особа, као и истрагу против командира полиције који нису поступали по налозима тужилаштва. Такође, као приоритет је навео законе из области животне средине, рудну ренту, пољопривреду и контролу квалитета хране.
Изазови у науци и образовању
У научном свету, Јанковић је указао на проблеме запошљавања преко везе, „пумпања“ цитираности и писања радова уз помоћ вештачке интелигенције. „Него да се унапређује само цитираност фамозна, и ви на основу тога напредујете понајвише и на основу количине радова, не квалитета радова, него количине радова“, рекао је Јанковић. Он је критиковао и идеолошки утицај западних корпорација на објављивање научних радова, наводећи да „ако ви треба да објављујете на листама које креира приватна корпорација, западна, и ако су на тој листи деведесет посто часописа који су из Сједињених Америчких Држава и Велике Британије, они вам неће дозволити рад чији закључци, колико год били објективни резултат истраживања методолошки исправног, им не одговарају.“ Јанковић је нагласио да „држава није дужна да финансира рад таквих људи који се лажно представљају као научници.“
Када је реч о образовању, Јанковић је истакао да је „нама потребно више часова српског језика. Дакле, ми смо земља са најмање часова матерњег језика у Европи.“ Он је упозорио на идеолошко „глајшалтовање“ на факултетима, посебно на друштвеним и хуманистичким наукама, где стране фондације и НВО настоје да имају утицај.
Демонтажа система и нови политички фронт
Јанковић је оценио да је „Студентска листа која је добила већину добила је у суштини мандат да демонтира картел који је заробио Србију за рачун страних газда и који је распарчавао и уништавао и, а то демонтирање подразумева и хапшење свих оних за које се утврди кривична одговорност. Дубинско хапшење.“
Критиковао је улогу медија попут Pinkа, наводећи: „Док не видим заиста да је Пореска управа почела да преиспитује рад Пинка, да се, да органи гоњења испитају има ли елемената или нема кривичног дела људи везаних за тај систем тровања јавности Србије, дотле ми нећемо моћи да говоримо суштински о демонтажи система, јер Пинк је заиста један врло важан стуб система који је служио стално да трује и да, овај, деморалише, односно да шири неморал и немогућност за једно здраво вођење политике у Србији и уопште српског народа.“
За формирање здраве родољубиве политичке организације, Јанковић је истакао да су „потребни људи који се нису укаљали сарадњом са режимом. Људи који нису на узици тајних служби, дакле, чије одлуке не зависе од Бањице, да ли од цивилних, цивилне или од војних служби, свеједно. Дакле, који су од, који су у политици зато што воле свој народ, који нису ту због личног профита, него зато што првенствено имају љубав и одговорност према народу и према држави.“ Он је подсетио да Александар Вучић „никад није радио. Једино знамо да је радио у гвожђари, како кажу, у Лондону. То је цело његово радно искуство професионално.“
Јанковић је упозорио на улогу „вечне Удбе“ чији је циљ „да у Србији не дође ни случајно на власт или не буде, хајде да кажемо, нема контролни пакет, значи велики број посланика и утицаја политичког, једна заиста здрава национална и демократска прича.“
Спољнополитички утицаји и српски интереси
У контексту међународних односа, Јанковић је дефинисао одговорну политику као „вештину могућег. Политика није вештина да се украде. Да се наштети. Одговорна политика је једна узвишена вештина како да ви у датим околностима, спољним и унутрашњим, урадите најбоље са ваш народ и за вашу државу, за вашу, за ваше друштво.“ Он је нагласио да Србија не сме пасивно да чека, јер „Европска унија, наравно да ће гледати да нас музу као што су нас музли до сада, и не само они, него и други, па и Кина, је л' тако, преко Си Ђинпинга и слично. Али хајде ми да радимо, хајде ми да се боримо за нас.“
Јанковић је позвао на стварање савеза са земљама попут Грчке, Румуније, Мађарске и Бугарске, као и сарадњу са Вишеградском групом, уз очување стратешког савеза са Русијом. Он је критиковао демократију у Европској унији, истичући да се „поштује воља већине народа, а не Европске уније који, не Европске уније, него нашег народа, тако, наших држављана.“





