Председник Српског демократског савеза др Слободан Јанковић оценио је да су дешавања у Народној скупштини показала да Александар Вучић тешко прихвата губитак политичке моћи, али и да смена власти сама по себи није довољна за суштинске промене у Србији. У интервјуу за „Србин инфо“, који је водио Дејан Петар Златановић, Јанковић је говорио о првим потезима нове парламентарне већине, одговорности бивших функционера, реформи државне управе и потреби окупљања национално-демократских снага.

Јанковић сматра да је најважнија промена то што Српска напредна странка више не контролише парламентарну већину. Према његовим речима, велико интересовање грађана за скупштинска заседања показује колико је јавност очекивала политичке промене.

„Коначно овај картел нема већину, не контролише већину посланика“, рекао је Јанковић, додајући да је током посете Јагодини приметио да су грађани у кафићима пратили директан пренос седнице Народне скупштине.

Посебно је критиковао Вучићево учестало јављање током скупштинске расправе, оцењујући да је реч о покушају задржавања политичке пажње и утицаја.

„Очигледно не уме да се носи са губитком власти, са губитком моћи и користи последње тренутке да би био у медијима, да би био у средишту пажње“, изјавио је Јанковић.

Говорећи о будућем раду парламента, упозорио је да ће представници СНС-а вероватно наставити са опструкцијама, увредама и покушајима нарушавања скупштинског реда. Ипак, очекује да ће избор новог председника Скупштине и доследна примена Пословника омогућити постепену нормализацију парламентарног живота.

Као доброг кандидата за председника Народне скупштине издвојио је Александра Чупића, за којег сматра да, упркос политичком неискуству, оставља утисак правичног човека.

Јанковић је нагласио да први задатак нове власти мора бити успостављање функционалних институција, али и преиспитивање начина на који су претходних година запошљавани људи у државној управи.

Према његовој оцени, велики број министарстава у претходним владама служио је за политичку расподелу утицаја и функција, док су партијска запошљавања нарушила професионалност државне службе.

„Хајде да та министарства буду пример, да ту раде људи који су стручни, професионални, који раде одговорно, поштено и да ту нема ухлебљивања кадрова који су неспособни“, поручио је Јанковић.

Као могуће решење предложио је организовање јавних конкурса на којима би се, под једнаким условима, проверавале квалификације постојећих запослених и нових кандидата.

Посебно је указао на потребу већих улагања у образовање и науку, упозоравајући на недостатак наставника математике, физике и других предмета, као и на недовољну заступљеност српског језика у школском програму.

Критиковао је и систем вредновања научног рада који се, према његовом мишљењу, превише ослања на број објављених радова и цитираност, уместо на стварни научни допринос. Упозорио је на злоупотребе у међусобном цитирању научника, плагијате и некритичко коришћење вештачке интелигенције у изради научних радова.

Ипак, централни део интервјуа био је посвећен питању шта нова парламентарна већина мора да уради како би дошло до стварног раскида са претходним системом власти.

„Студентска листа која је добила већину добила је у суштини мандат да демонтира картел који је заробио Србију за рачун страних газда“, изјавио је Јанковић.

Он је нагласио да тај процес мора да обухвати утврђивање кривичне одговорности свих који су злоупотребљавали јавне функције, без обзира на њихов политички положај.

Посебно је издвојио примену закона о испитивању порекла имовине, укључујући контролу имовине лица повезаних са политичким функционерима. Према његовим речима, неопходно је испитати и одговорност полицијских руководилаца који нису поступали по налозима тужилаштва.

Као један од најважнијих услова за промену политичког система навео је и реформу медијске сфере.

„Док не видим заиста да је Пореска управа почела да преиспитује рад Пинка, да органи гоњења испитају има ли елемената кривичног дела људи везаних за тај систем, дотле ми нећемо моћи да говоримо суштински о демонтажи система“, рекао је Јанковић.

Према његовој оцени, медији који су годинама подржавали власт имали су важну улогу у обликовању политичке атмосфере, због чега сматра да се промена власти не сме завршити само сменом политичких функционера.

Говорећи о економским приоритетима, Јанковић је предложио измене прописа о заштити животне средине, рударству и пољопривреди. Посебно је критиковао висину рудне ренте у Србији и затражио строжу контролу експлоатације минералних сировина и заштите водотокова.

Заложио се и за снажнију подршку домаћим пољопривредницима, посебно малим и средњим произвођачима, као и за контролу квалитета увозне хране како би домаћи произвођачи били заштићени од нелојалне конкуренције.

Једна од најважнијих политичких порука интервјуа односила се на будућност националне и суверенистичке политичке сцене.

Јанковић сматра да је Србији потребно окупљање људи који нису компромитовани сарадњом са претходним режимом, организованим криминалом или, како тврди, структурама служби безбедности.

„Да би заживела једна здрава родољубива политичка организација, нама су потребни људи који се нису укаљали сарадњом са режимом. Људи који нису на узици тајних служби“, нагласио је Јанковић.

Као једног од људи који би могли да имају важну улогу у таквом окупљању поменуо је професора Мила Ломпара.

„Имамо професора Мила Ломпара, који је познат у целој Србији, који има управо такве националне и демократске ставове. Има ту и других људи и ја се надам да ће се врло брзо они окупити и да ће се зачути српски глас“, поручио је Јанковић.

Он је оценио да би будућа национално-демократска организација требало да се ослања на традицију некадашњег Демократског савеза Србије, посебно на политику из периода владе Војислава Коштунице, али и да избегне грешке које су довеле до слабљења националне политичке опције.

Према његовом мишљењу, Србији је потребна држава која ће се мање мешати у свакодневни живот грађана и приватну привреду, али ће задржати контролу над стратешким системима као што су енергетика, водоснабдевање, железница и путна инфраструктура.

Истовремено, заложио се за стварање услова за повратак Срба из иностранства, подршку домаћем предузетништву и активнију културну политику према српском народу у региону.

Када је реч о Студентској листи, Јанковић сматра да у овом тренутку не треба подстицати њене унутрашње поделе. Нагласио је да њени посланици прво морају да испуне обавезе због којих су добили подршку бирача.

Ипак, не искључује могућност да се, након завршетка најважнијих институционалних реформи и евентуалног политичког разилажења унутар листе, део њених посланика прикључи ширем националном покрету.

„Када дође до подела које су ненадокнадиве и када дође до сазивања нових избора, кризе Владе и чега већ, то ће бити тренутак да и ти посланици, истакнути људи који су унутар Студентске листе, буду део једног ширег домаћинског фронта“, објаснио је Јанковић.

Осврнуо се и на предстојеће локалне и председничке изборе, истичући да не жели да износи планове без договора са политичким сарадницима. Ипак, оценио је да би било погрешно да Студентска листа остане једина озбиљна политичка опција након слабљења СНС-а.

„Сулудо је очекивати да треба да се кандидује само Студентска листа. Па то је онда једнопартијски систем. То је ненормално“, поручио је он.

У завршници разговора Јанковић је говорио о међународним односима и могућим последицама промена светског поретка по Србију.

Према његовој оцени, Русија, Кина и Сједињене Америчке Државе имаће кључну улогу у обликовању новог међународног система, док Европска унија губи део досадашњег политичког и економског утицаја.

Он је нагласио да Србија не сме пасивно да чека исход договора великих сила, већ мора самостално да дефинише националне интересе и развија односе са државама са којима има заједничке политичке и економске циљеве.

Као могуће партнере у региону навео је Грчку, Румунију, Мађарску и Бугарску, предлажући и идеју ближег повезивања православних земаља, без нарушавања стратешких односа са Русијом.

„Хајде ми да радимо, хајде ми да се боримо за нас. Хајде ми да правимо савезе који нам одговарају“, поручио је Јанковић.

Он је закључио да је суштина одговорне политике у способности да држава, у сложеним унутрашњим и међународним околностима, доноси одлуке које највише користе њеним грађанима.

„Одговорна политика је једна узвишена вештина како да ви у датим околностима, спољним и унутрашњим, урадите најбоље за ваш народ и за вашу државу“, закључио је Јанковић.

Србија„СРБИЈА НЕ СМЕ ДА ОСТАНЕ ЗАРОБЉЕНА ИЗМЕЂУ ДВЕ ПОЛИТИЧКЕ КРАЈНОСТИ“: Ивановић, Глишић и Ломпар позвали на стварање нове националне опције

Извор: Правда