Новинарка и ауторка серијала Досије "Надстрешница" на порталу 021.рс Марија Булић каже да се у оптужници коју је потврдио Апелациони суд у Новом Саду налази готово све са чим смо до сада и били упознати, али да доноси и нове детаље попут тога какав је поглед тужилац имао на одбрану оптужених. "Он је у једном делу Весићеву одбрану окарактерисао као прилично бесмислену и апсурдну, док је закључак за Танасковић био да она није радила свој посао у складу са законом”, открива саговорница Н1.
Серијал Досије "Надстрешница" представља истраживачки пројекат базиран на више од 400 страница потврђене оптужнице Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду у вези са трагедијом на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024. године.
Новинарка Марија Булић каже да се у оптужници, чију смо потврду чекали 20 месеци, нашло практично све у шта смо и раније били упознати, попут тога да обухвата 13 особа.
Подсетимо, Апелациони суд у Новом Саду потврдио је својим решењем од 15. јуна оптужницу Вишег јавног тужиоца у Новом Саду којом су бивши министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, в.д. генералне директорке предузећа "Инфраструктура железнице Србије" Јелена Танасковић, државна секретарка у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Анита Димоски и Небојша Шурлан, бивши генерални директор "Инфраструктуре железнице Србије" оптужени за кривично дело "тешко дело против опште сигурности", у вези са кривичним делом "изазивање опште опасности".
“Они се терете, њих четворо конкретно, Танасковић, Весић, Димовски и Шурлан, за кривично дело изазивање опште опасности, док се осталих девет терети за кривично дело непрописно извођење грађевинских радова и то је оно на почетку што се сумира у тој оптужници”, објашњава Булић.
Новинарка 021 подсећа да смо исказе Весића и Танасковић практично знали и пре потврђивања оптужнице, те да смо сада добили само поглед који је тужилац имао на њихову одбрану.
“Између осталог, волела бих да истакнем да је он у једном делу Весићеву одбрану окарактерисао као прилично бесмислену и апсурдну, док је закључак за Танасковић био да она није радила свој посао у складу са законом”, открива саговорница Н1.
Булић додаје да је тужилац одбрану Димовске, Шурлана и Танасковић делом оценио и као “прилично срачунату, са избегавањем кривичне одговорности или умањивањем своје кривице”, али и да је неке делове одбране прихватио.
Два фактора утицала на пад надстрешнице
Саговорница Н1 подсећа и да је један део оптужнице за пад надстрешнице Железничке станице у Новом Саду издвојио два фактора, на основу налаза и мишљења вештака.
“Ту се издвајају два фактора која су у комбинацији довела до пада надстрешнице. Први је корозија затега, а други је додатно оптерећење. Ту су вештаци закључили, на основу неких додатних анализа, да је у моменту пада надстрешнице 40 одсто каблова био потпуно неактивно, а потом, то додатно оптерећење, о којем смо говорили, у виду стакла и металне конструкције, све то у заједничкој комбинацији довело је до пада надстрешнице”, каже Булић.
Додаје како су вештаци закључили и да су материјали коришћени приликом израдње објекта 1964. године били сасвим у реду, те се несрећа не може приписати њима.
Као још једну занимљивост у вези са овим случајем, Булић издваја да је сведочило више од 100 сведока, што заузима чак 150 страница случаја “Надстрешница”.
Подсетимо, на Железничкој станици у Новом Саду, 1. новембра 2024. године, погинули су Сара Фирић (2018) из Ковиља, Валентина Фирић (2014) из Ковиља, Ђорђе Фирић (1971) из Ковиља, Милица Адамовић (2008) из Каћа, Немања Комар (2007) из Степановићева, Анђела Руман (2004) из Старе Пазове, Милош Милосављевић (2003) из Книћанина, Стефан Хрка (1997) из Београда, Сања Ћирић Арбутина (1989) из Каћа, Горанка Раца (1966) из Новог Сада, Вукашин Раковић (1955) из Буковца, Милева Карановић (1948) из Каћа, Ђуро Швоња (1947) из Степановићева, Васко Саздовски (1979), држављанин Републике Северне Македоније, из места Свети Никола, Ања Радоњић (2000) из Параћина, Вукашин Црнчевић (2006) из Змајева који је у школу ишао у Новом Саду.
НОВА.РС
