На надстрешници железничке станице у Новом Саду извођени су радови и пре почетка пројекта реконструкције. То показују фотографије до којих је дошао Форбес Србија. Међутим, шта је све рађено по свему судећи ће моћи да се наслути само по фотографијама јер учесници овог посла о њему ћуте.
Ипак, можда и важније питање од самих радова је и то да ли се између овог посла и каснијих радова могу повући паралеле. Ако је тада рађена санација оштећених мермерних плоча, шта је рађено касније? Суштински иста врста радова, односно надстрешница је, према доступној документацији, санирана, замењени су дотрајали делови, она је визуелно улепшана, изливен је нови слој за пад, замењене су плочице са доње стране и додата је конструкција од метала и стакла преко отвора у конструкцији.
Што отвара и додатно питање. Ако је за каснију санацију надстрешнице била потребна провера стабилности, да ли је и за ову. Односно да ли је за ове радове била потребна пројектна документација и одобрење (у ЦЕОП-у за овај период нисмо нашли траг о томе).
Радови из 2018?
Фотографије до којих смо дошли, према информацијама из самих фајлова, настале су у марту 2018. Да је реч о тој години може се наслутити и по видео бимовима који су стајали на надстрешници у периоду 2016-2018. Као и са постера који промовишу концерте у марту односно априлу 2018.
Подсетимо, уговор о реконструкцији пруге закључен је тек у јулу исте године, а радови су према подацима из грађевинских дневника стартовали крајем 2021.
Фотографије су, према информацијама до којих смо дошли од нашег извора упознатог с пројектом, направили пројектанти приликом обиласка станичне зграде и припрема за пројектовање реконструкције.
На њима се виде радници који лепе нове мермерне плоче на обод надстрешнице. Такође, на слици из периода пре радова види се да су старе плоче биле у лошем стању, а појединим су недостајали делови.
Да ли је осим овог посла још нешто рађено на надстрешници није познато. Оно што се још може видети на фотографијама јесте и да су радови извођени док су на клупама испод надстрешнице седели грађани, а део на којем се радило био је ограђен тракама.
Оно што је извесно јесте да су радови суштински поновљени 5-6 година на пројекту реконструкције.
Пројектанти нису добили документацију
Архитекта Бранислава Лазовић која је израдила пројекат архитектуре за реконструкцију и адаптацију станичне зграде досад је најмање двапут сведочила у истрази о паду надстрешнице.
Осим тога што је објаснила да Саобраћајни институт ЦИП од Инфраструктуре железнице Србије није добио архивски пројекат станице (чак ни информацију да ли га уопште имају), она је изјавила да од ИЖС „нису добили ниједан документ на основу којих би утврдили да су вршени прегледи током претходног периода везано за стање конструкције и објекта железничке станице“.
Такође је рекла да нису имали извештај о редовном одржавању објекта „или о некој проблематици везано за конструкцију, а што је обавеза инвеститора да преда пројектанту“.
Инфраструктура без одговора
Питања у вези са овим радовима упутили смо портпаролу Инфраструктуре железнице Србије, али никада нисмо добили одговоре.
Желели смо да добијемо информацију ко је био наручилац радова који су извођени 2018. Такође, желели смо да сазнамо да ли је за тај посао било исходовано неко од одобрења прописаних законом?
Да бисмо разјаснили и да ли је за ове радове била потребно пројектовање, међу питањима било је и то да ли је ИЖС извођачу радова доставила техничку документацију односно пројекат по којем су извођени радови и ко је био задужен за израду пројектне документације. И на крају, да ли је у техничкој документацији било оцене стабилности надстрешнице и објекта станичне зграде.
Извођач такође без коментара
На сликама се могу видети радници у прслуцима на којима стоји ознака ИТ-Тел цонсултинг&енгинееринг. На сајту компаније наводи се да су грађевинска компанија. А у делу о клијентима стоје и три државне компаније. Осим ЕПС-а и Србијагаса, ту су и Железнице Србије.
Питања за ову компанију била су слична као и за ИЖС. У циљу да добијемо више података о овим радовима, тражили смо информацију ко је био наручилац посла, да ли је било исходовано неко од одобрења за радове, као и да ли су од наручиоца посла добили пројекат и да ли је у њему било оцене стабилности надстрешнице и целог објекта.
Ни из ове компаније нам нису разјаснили ову ситуацију.
Ни други не помињу ове радове на надстрешници
У сведочењима у које је Форбес Србија имао увид, види се да ни они којима је радно место било на станици не помињу ове радове. О њима не говоре ни шеф станице Нови Сад Жељко Кнежевић нити заменик шефа станице Милан Ђурђевић.
Веселин Симовић, шеф Секције за саобраћајне послове Нови Сад у време пада надстрешнице, рекао је у свом првом сведочењу да му није познато да је „икада од стране неког од одговорних лица из Инфраструктуре железнице Србије извршен преглед конструкције надстрешнице, а посебно осетљивих делова као што су затеге, нити му је познато да је то неко икада гледао, како у периоду пре реконструкције, тако и у периоду док је трајала реконструкција“.
Пала мермерна плоча на жену
Он је говорећи о стању станичне зграде поменуо и да је 2018. видео да је мермерна плоча једном приликом отпала и повредила жену у пределу рамена, као и да је видео прокишњавање. „Од тада се нису изводили никакви радови због ових уочених проблема јер то нису радови одржавања, имајући у виду да се ради о инвестицији“, стоји у његовом исказу.
Радове пре реконструкције поменула је и његова заменица Славица Зорић, али не конкретно радове на надстрешници из 2018.
„Што се тиче железничке станице у Новом Саду мисли да су се 2017. године изводили неки радови, а у питању је било уређење тоалета. Такође, ако би се приметило да је одлепљена нека мермерна плоча, онда би се она поправљала, али ништа велико у смислу неке велике реконструкције се није радило на овој станици“, стоји у њеном исказу.
Овим радовима на надстрешници истрага се није бавила односно на то не указују списи у које смо имали увид.
Форбес.н1инфо.рс
