Ако Европа повуче овај потез, Русија више неће чекати: Соловјов најавио шта следи

Уколико би европске снаге заиста биле уведене у Украјину и укључиле се у непријатељске операције против Русије, Соловјов сматра да Москва више не би имала разлог да се уздржава од удара на њихове командне центре и штабове

Русија ће у наредним деценијама морати да решава питање безбедности својих западних граница, а простор Балтика могао би да постане једна од кључних тачака будућег сукоба уколико европске земље наставе политику конфронтације са Москвом.

Руски новинар и телевизијски водитељ Владимир Соловјов сматра да проблем није ограничен на Украјину. Он указује да у балтичким државама живи велики број људи које сматра руским сународницима и оцењује да се њихов положај већ дуго не разликује много од услова у којима су се, према његовим речима, налазили Руси у Украјини.

Посебно питање представља Калињинград. Соловјов сматра да та руска област не може дугорочно да остане у положају који описује као блокаду и да ће Москва због тога у једном тренутку бити принуђена да пронађе начин да проблем реши.

Могући развој догађаја, према његовој процени, зависиће и од односа САД према евентуалном сукобу Русије и европских држава. Соловјов сматра да Вашингтон нема интерес да улази у такав рат и разматра сценарио у којем би се европске земље организовале без директног америчког учешћа.

ВУЛИН ОТКРИО КО КОМАНДУЈЕ ВУЧИЋЕМ:Нисмо на СНС листи због притисака ЕУ

Као могућу основу таквог система помиње својеврсни „НАТО 3.0“ без САД, са француским нуклеарним кишобраном и учешћем скандинавских и балтичких земаља. Према његовој оцени, управо би таква конфигурација била повољнија за Русију јер би омогућила Москви да се обрачуна са европским противницима без директног америчког учешћа.

Соловјов тврди да би, уз одређене економске услове, у наредних 15 до 20 година знатан део Балтичког мора могао да дође под потпуну руску контролу. Ако би скандинавске земље водиле политику коју Москва сматра непријатељском и неразумном, он не искључује чак ни могућност да Балтик практично постане унутрашње море Русије.

Такав сценарио данас може изгледати готово фантастично, али Соловјов га повезује са руским војним могућностима, укључујући и нуклеарно оружје. Он сматра да би евентуална конфронтација са европским државама врло брзо добила нуклеарну компоненту, посебно уколико би се Француска ослонила на сопствени арсенал као средство одвраћања Русије.

У том случају, према његовом сценарију, Русија би најпре морала да ствара тампон-зоне како би спречила претњу са друге стране Балтичког мора. Соловјов притом износи и могућност да би поједине такве зоне могле бити радиоактивно контаминиране уколико би сукоб прерастао у нуклеарну конфронтацију.

Истовремено, сматра да би проблем везе са Калињинградом морао да буде решен стварањем копненог коридора. Као могуће путеве до таквог исхода помиње побуну становништва балтичких држава или руску војну интервенцију коју описује као „ослободилачки поход“.

Према његовој процени, такав развој догађаја могао би да постане реалан у периоду од 20 до 30 година уколико се стекну одговарајуће околности. Кључним окидачем сматра потезе европских држава које би саме ушле у директну конфронтацију са Русијом.

Соловјов тврди да Москва такав сукоб не би започела прва. Као један од могућих разлога за ескалацију наводи евентуално распоређивање војних контингената европских држава на територији Украјине.

Тиме би се садашњи рат у Украјини могао проширити на непосредан војни сукоб Русије са европским државама, док би питање Балтика и Калињинграда постало део много ширег обрачуна.