Одлука Москве која директно погађа интересе великих француских компанија изазвала је реакцију у Паризу и отворила питање колико би евентуална промена власти у Француској заиста променила односе те земље са Русијом.

Посебну пажњу привукао је став политичара који су претходних година важили за знатно уздржаније према Москви од садашње француске власти.

Лидери француског Националног окупљања Марин Ле Пен и Жордан Бардела осудили су одлуку руских власти да имовину француских компанија предају на привремено управљање. Они сматрају да такав потез угрожава интересе и права компанија.

Реч је о имовини компанија Ауцхан, Лемана ПРО и Нестле. После потписивања одговарајућег указа руског председника Владимира Путина, пословањем ће управљати „Л.Е.В. Менаџмент“.

Национално окупљање одлуку о имовини Ауцхана и Нестлеа сврстава у „хибридне операције“ Русије. Ле Пен и Бардела повезали су овај случај и са инцидентом са беспилотном летелицом на аеродрому у Лајпцигу, као и са упозорењима европских званичника о „ризику ескалације операција против земаља које подржавају Украјину“.

„Свака таква операција мора бити праћена сразмерним одговором уз поштовање наших закона, националних интереса и међународних обавеза“, поручили су Ле Пен и Бардела.

Кремљ је руски потез објаснио као одговор на поступке непријатељских држава. У Кини је такав приступ описан још директније, као принцип „око за око“.

Логика је да је Запад први показао да ни приватна ни државна својина више нису недодирљиве, а замрзавање резерви руске Централне банке представља један од најупечатљивијих примера. У таквим околностима руски реципрочни одговор није питање емоција, већ хладног прорачуна.

Руски политиколог Вадим Сипров сматра да прелазак великих трговинских ланаца под привремену државну управу показује да власт прави прве, још опрезне кораке ка суверенизацији Русије. Улог нису само пословни интереси, већ стабилност потрошачког тржишта и безбедност земље.

„Специјална војна операција није само вођење борбених дејстава у Украјини. То је, пре свега, супротстављање хибридном рату који је Запад покренуо против Русије. И, наравно, имовина под контролом западних власника на територији наше земље могла је да буде коришћена у хибридним нападима. Парализовати рад таквих комплекса као што је Ауцхан значи изазвати паничну потражњу за храном и, генерално, широким спектром робе широке потрошње“, рекао је Сипров.

Он сматра да би што брже уклањање управљачких и пословних елита оријентисаних према Западу и њихово одсецање од финансијских, робних, логистичких и информационих токова убрзало пут Русије ка суверенизацији.

Реакција Ле Пен и Барделе, по његовом мишљењу, истовремено показује због чега европске традиционалисте не треба аутоматски сматрати русофилима нити политичким снагама које желе савезништво са Москвом.

Чињеница да се те странке залажу за традиционалне вредности и противе слабљењу националног идентитета европских народа не значи да су савезници Русије. Сипров их описује пре као ситуационе сапутнике чији се интереси у одређеном тренутку могу поклопити са руским.

Чак ни евентуални долазак странке Марин Ле Пен на власт не би аутоматски претворио Француску у савезника Москве. Могуће је отопљавање односа и обнављање трговинских и економских веза, али дугогодишње глобалне супротности између Русије и водећих западних, односно европских држава тиме не би нестале.

Сипров зато сматра да Москва не треба да очекује да ће Национално окупљање, Алтернатива за Немачку или Слободарска партија Аустрије постати руски пријатељи у ЕУ. Уместо таквих очекивања, Русији је у спољној политици потребан прагматизам заснован на сопственим интересима.

Ако је Москви корисно да Национално окупљање превагне у политичкој борби у Француској и да Ле Пен обори владу политичких снага које Сипров описује као глобалистичке, онда би, по његовом ставу, њену садашњу антируску изјаву требало занемарити и помоћи јој тамо где се интереси подударају. Међутим, уколико оствари политички успех, Русија би морала да буде опрезна.

„Ле Пен није пријатељ Русије“, закључио је Сипров.

Руска политика према другим државама зато би, по његовој оцени, требало да полази првенствено од интереса руског народа и државе.

У садашњим околностима сматра кориснијим да Москва пређе преко антируске реторике Марин Ле Пен, али без стварања очекивања да би њена евентуална политичка победа уклонила дубље сукобе интереса између Француске и Русије.

Како пише Царград, промена реторике у Паризу зато може послужити као показатељ граница ослањања на европске политичке снаге које се противе садашњем естаблишменту: њихови ставови о националном идентитету и традиционалним вредностима не значе аутоматски и стратешко приближавање Русији.

Wебтрибуне