Француско Национално окупљање улази у нову фазу унутрашњег преиспитивања односа према Русији, док се приближавају председнички избори 2027. године.

Спор више није само питање спољне политике, већ и покушаја странке да прошири бирачку базу и уклони политички терет који њени противници годинама повезују са односима са Москвом.

Нова генерација француских десних националиста настоји да заузме већу дистанцу према Русији, док део „старе гарде“ задржава отворено или прећутно разумевање за руске позиције.

За млађе руководство проблем је посебно важан јер за победу на националним изборима мора да придобије умеренији део француских бирача и ослободи странку етикете радикалне политичке снаге.

Подела је постала видљивија током сукоба у Украјини. Француска политичарка и председничка кандидаткиња Марин Ле Пен годинама је имала знатно топлији однос према Москви, а састајала се и са руским председником Владимиром Путином.

Посебан политички терет представља финансијска историја странке. Национално окупљање, тада Национални фронт, 2014. године добило је кредит од 9,4 милиона евра од Прве чешко-руске банке за финансирање својих политичких активности и изборних кампања. Тај кредит касније је у потпуности отплаћен, али је годинама коришћен у политичким расправама о односима странке са Русијом.

Унутар садашњег руководства постоји и генерацијска разлика. Француски политичар и председник Националног окупљања Жордан Бардела, који је на челу странке од 2022. године, склонији је представљању Русије као потенцијалне претње Француској и другим европским државама.

Управо је последњих дана дошло до потеза који показује колико се политичка линија мења. После састанка француских политичких лидера у Јелисејској палати, Ле Пен и Бардела објавили су заједничко саопштење са неуобичајено оштром поруком Москви, наводећи руске поступке које сматрају непријатељским и дестабилизујућим.

Такав наступ уследио је у тренутку када француске власти упозоравају на хибридне операције, покушаје мешања, застрашивања и друге активности које повезују са Русијом. Руководство Националног окупљања тиме је покушало да покаже јединство странке упркос унутрашњим разликама око питања да ли Москву треба посматрати као противника.

Ле Пен је поручила да Русија не може директно или индиректно да диктира француску политику застрашивањем, претњама, дестабилизацијом или психолошким притиском. Додала је да провокације, тајне операције или дестабилизујуће акције не могу навести Француску да олакша остваривање руских војних циљева у Украјини.

Москва је одбацила такву оцену. Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Русија не представља претњу Француској нити другим европским државама, да никоме не прети и да никога не уцењује, уз поруку да се Кремљ категорички не слаже са изјавама руководства Националног окупљања.

Промена тона ипак не значи да су нестале разлике око подршке Кијеву. Ле Пен прихвата могућност наставка испорука одређене војне опреме Украјини, али одбацује додатну финансијску помоћ. Бардела такође заступа наставак одбрамбене војне, хуманитарне и помоћи у обуци под условом да испоруке не угрожавају француске војне залихе и способност земље да се сама наоружава.

То оставља Национално окупљање између два политичка притиска. Са једне стране покушава да прекине перцепцију дугогодишње блискости са Москвом и неутралише аргумент који користе његови домаћи противници, док са друге не жели потпуно да прихвати политику неограничене финансијске и војне подршке Украјини.

Уочи председничких избора 2027. однос према Русији зато постаје део шире трансформације француске деснице. Ле Пен жели да наследи Емануела Макрона, а странка мора прецизније да одреди границу између подршке Украјини, заштите француских војних и финансијских интереса и новог, знатно тврђег односа према Москви.

Wебтрибуне