4. октобра 1853. године Османско царство објавило је рат Руском царству, чиме је почео Кримски рат – један од најзначајнијих европских сукоба 19. века. Оно што је у почетку изгледало као још један рат између Русије и Османског царства убрзо је прерасло у велики међународни сукоб, јер су се на страни Османлија 1854. укључиле Велика Британија и Француска, а нешто касније и Сардинија.
Сукоб око слабљења Османског царства
Корени рата били су дубљи од непосредног спора који је довео до објаве рата.
Османско царство је средином 19. века све више слабило, док је Руско царство настојало да прошири свој утицај на Балкану и у подручју Црног мора. Посебно важно питање било је ко ће имати већи утицај над православним хришћанима који су живели на територији Османског царства.
Руски цар Николај I настојао је да искористи слабљење Османског царства и појача руски утицај на Балкану и у области мореуза Босфор и Дарданели.
Након што су дипломатски покушаји пропали, руске снаге су у лето 1853. заузеле Молдавију и Влашку, османске вазалне кнежевине на Дунаву. Османско руководство је на то одговорило објавом рата.
У рат се укључују Британија и Француска
У почетку су се Британија и Француска трудиле да спрече ширење сукоба.
Међутим, Лондон и Париз су руско ширење видели као претњу равнотежи снага у Европи и сопственим стратешким интересима. Посебно је било важно питање контроле над Црним морем и мореузима који повезују Црно море са Средоземљем.
Када је сукоб ескалирао, 28. марта 1854. Британија и Француска објавиле су рат Русији, чиме је локални руско-османски сукоб прерастао у велики европски рат.
Годину дана касније на страну савезника укључила се и Краљевина Сардинија, односно Пијемонт, која је послала експедициони корпус на Крим. Њено учешће имало је и политичку димензију – Пијемонт је желео да ојача свој положај међу великим европским силама уочи будуће борбе за уједињење Италије.
Главно бојиште постаје Крим
Иако су се борбе водиле на више подручја – укључујући Кавказ, Балтичко море и Далеки исток – најпознатији део рата одиграо се на Кримском полуострву.
Снаге антируске коалиције искрцале су се на Криму у септембру 1854. године са циљем да нападну Севастопољ, главну руску поморску базу на Црном мору.
Уследиле су велике битке код Алме, Балаклаве и Инкермана, након чега је почела дуга опсада Севастопоља.
Управо је битка код Балаклаве ушла у војну историју због чувеног јуриша британске Лаке коњичке бригаде – догађаја који је касније опеван у песми Алфреда Тенисона „Јуриш лаке бригаде“.
Украјинци покушали да пробију обруч у Волчанском котлу, Руси ослободили још два насеља (МАПА)Опсада Севастопоља
Севастопољ је био срце руске одбране на Криму.
Агресорске снаге су га месецима бомбардовале, док су Руси покушавали да одрже своје положаје и пробију обруч.
Услови су били изузетно тешки. Војнике су, поред борби, косиле болести, недостатак хране и лоша логистика.
Посебно тежак био је зима 1854/55. године. Британске снаге су се суочиле са недостатком хране, одеће и медицинске опреме, а болести попут колере и тифуса однеле су велики број живота. Кримски рат је због тога постао и један од важних момената у развоју модерне војне медицине, пре свега захваљујући раду Флоренс Најтингејл.
Русија на крају попушта
После дуге опсаде, нападачи су у септембру 1855. успеле да заузму кључно утврђење Малаков.
Руси су потом напустили Севастопољ, уништивши преостале бродове своје Црноморске флоте.
Услед дипломатског притиска и опасности да се у рат на страни савезника укључи и Аустрија, Русија је прихватила мировне услове.
Париски мировни уговор потписан је у марту 1856. године, чиме је Кримски рат завршен. Русија је морала да врати освојене територије, док је Црно море проглашено демилитаризованом зоном.
Први „модерни“ рат?
Кримски рат се често сматра једним од првих модерних индустријских ратова.
На бојишту су све већу улогу имали пароброди, телеграф, железница и индустријски произведено оружје. Информације са фронта могле су брже да стигну до европске јавности него у претходним великим ратовима, а новинари и ратни фотографи почели су да мењају начин на који је јавност доживљавала рат.
Због тога Кримски рат није био само сукоб Русије и Османског царства. Он је показао колико брзо локални сукоб може да прерасте у међународни рат великих сила.
Русија је поражена, Османско царство је привремено сачувало своје територијално јединство, а Британија и Француска су спречиле да Русија постане доминантна сила на Црном мору.
Ипак, мир није решио основни проблем – слабљење Османског царства и борбу великих сила за утицај на Балкану и источном Медитерану.
Тај проблем ће остати једно од најважнијих питања европске политике све до почетка 20. века.
МагазинПАД ЦРНОГ ЈАСТРЕБА - ГОДИШЊИЦА БИТКЕ ЗА МОГАДИШ: Дан када је Америка изгубила 18 војника и побегла из СомалијеИзвор: Правда
