Запад више није неприкосновени центар светске моћи, Кина преузима све значајнију улогу у глобалној економији и технологији, док Европа ризикује да постане споредан актер у међународним односима. Истовремено, сукоб са Русијом продубљује јаз између Москве и европских престоница, а покушаји Запада да учврсти своју доминацију могу да доведу до још опаснијих глобалних конфронтација. То су кључне поруке предавања аналитичара Александра Меркуриса, који је говорио о геополитици у времену криза и распаду досадашњег међународног поретка.
Меркурис је на почетку нагласио да рат представља слом поретка и хуманитарну катастрофу, али и услов у којем настају најтежи облици злочина. Због тога, како је истакао, основна дужност државника мора бити очување мира, пре свега кроз пажљиво управљање односима великих сила.
Према његовим речима, мир није могуће дугорочно одржати уколико једна велика сила покушава да максимизује сопствену моћ на рачун осталих. Такав приступ подстиче неповерење, појачава супарништво и повећава опасност од рата. Меркурис је упозорио и на улогу мањих држава које, ослањајући се на безусловну подршку великих сила, могу да стекну утисак да имају право да спроводе и најекстремније политичке циљеве.
Као примере таквог понашања навео је Србију пред Први светски рат, Грчку шездесетих година прошлог века, Израел у савременом периоду, а у одређеном смислу и Украјину. По његовој оцени, када мање државе поверују да могу да остваре своје амбиције захваљујући подршци моћних савезника, последице могу бити катастрофалне.
Кина мења глобални однос снага, Запад губи предност
Меркурис сматра да је међународни поредак последњих неколико векова био превасходно усредсређен на Европу. Европске силе су шириле своју моћ широм света, успостављале колоније и своје међусобне сукобе претварале у глобалне ратове. Тај модел је, међутим, почео да се мења успоном Кине и других азијских држава.
Он је оценио да Запад губи економску и технолошку предност, док Кина постаје један од кључних носилаца светске економије. Посебно је указао на кинеску индустријску моћ, наводећи да Кина има приближно три пута веће производне капацитете од Сједињених Америчких Држава и да предњачи у бројним технолошким областима.
Успон Кине није једини фактор промене. Индија све самосталније наступа на међународној сцени и развија амбиције да постане велика сила, док и друге азијске земље јачају свој економски и политички утицај. То, према Меркурисовој оцени, означава крај времена у којем су западне државе могле да се понашају као природни центар светског поретка.
Ритер: Америка није остварила ниједан циљ у Ирану – Резултат рата шокирао Вашингтон!Важну прекретницу представљала је и финансијска криза из 2008. године. Док се Запад суочавао са опасношћу од слома финансијског система, Кина је снажним економским мерама помогла стабилизацији светске привреде. Меркурис сматра да је тада постало очигледно да Кина више није само сила у успону, већ држава без које је тешко замислити функционисање глобалне економије.
Уместо да се прилагоди новој расподели моћи, део западних политичких елита, према његовој оцени, почео је да настоји да учврсти сопствену доминацију и прошири систем савезништава. Такав приступ додатно је заоштрио односе са Русијом и допринео стварању ширег геополитичког сукоба.
Русија се окреће од Европе, а последице могу бити историјске
Један од централних делова предавања био је посвећен промени руског односа према Европи. Меркурис је објаснио да је Русија вековима себе доживљавала као европску велику силу, укључену у исте политичке, економске и идеолошке процесе као и остатак континента.
Према његовим речима, такав поглед постојао је и током совјетског периода. Русија је себе видела као део европске историје и сматрала да је у Другом светском рату, борећи се против нацизма, имала и улогу ослобађања Европе.
Међутим, Меркурис сматра да је тај идентитет последњих година озбиљно уздрман. Услед сукоба у Украјини, западних санкција и све оштрије реторике европских држава, у Русији је, према његовом запажању, ојачао осећај да је Европа одбацује и да је третира као трајног непријатеља.
Он је навео да је током посета Русији приметио снажно неповерење према Западу чак и међу људима који су раније имали блиске пословне и културне везе са Европом. Ипак, нагласио је да не треба претпоставити да су сви у Русији заузели исти став, нити да су изразито ауторитарни ставови које је чуо доминантни у руском друштву.
Промена се, како је оценио, види и у политичком речнику Кремља, који све чешће представља Русију као посебну цивилизацијску државу, а не као европску националну државу. Москва се све више окреће Кини, Индији, југоисточној Азији и другим партнерима изван западног система.
„Европа је мртва“ уколико Русија више себе не доживљава као европску земљу, приметио је један од учесника расправе, указујући на историјску дубину веза Русије са европском политичком и културном традицијом. Меркурис је одговорио да не верује да ће се Русија вратити старом моделу односа са Европом, чак и ако дође до политичке промене у европским престоницама. Према његовој процени, Москва жели мир на западним границама, али више не верује у идеју заједничког европског простора од Атлантика до Владивостока.
Меркурис је указао и на промену тона руског председника Владимира Путина, чија је реторика према Европи у последњих шест месеци, како је навео, постала оштрија. Путин је раније био склон сарадњи са европским лидерима, али се и његов приступ мења под утицајем растућег неповерења и осећаја издаје.
Санкције нису сломиле Русију, а Европа остаје без глобалног утицаја
Говорећи о западним санкцијама, Меркурис је оценио да су оне имале и неочекиване последице. Русија се, како је рекао, пре 2022. године плашила да би економске мере Запада могле да доведу до њеног слома. Међутим, након увођења санкција показало се да руска привреда може да настави да функционише.
Као један од разлога навео је то што је Русија унапред развила сопствени систем међубанкарских плаћања, припремајући се за искључење из западне финансијске инфраструктуре. Према његовој оцени, чињеница да руска економија није доживела очекивани колапс променила је и руску перцепцију западне моћи.
Слична промена, сматра он, видљива је и у војној сфери, где се поставља питање колико дуго Запад може да одржава висок ниво војне подршке Украјини, посебно у условима притиска на залихе појединих система наоружања.
Меркурис је упозорио и да покушај САД да истовремено врше притисак на Русију и Кину може да произведе супротан ефекат од очекиваног. Уколико Вашингтон жели да спречи стратешко приближавање Москве и Пекинга, политика која Русију додатно удаљава од Запада може само да учврсти њихово партнерство.
Он је, међутим, указао и на постојање различитих струја унутар Сједињених Држава. Део америчке јавности и политичких кругова противи се трајном увлачењу земље у европске сукобе, позивајући се на оснивачке принципе САД. Истовремено, у деловима америчког друштва постоји осећај економског притиска и замора због сталног ангажовања војске у различитим кризама.
Посебно важним сматра то што земље изван Европе не прихватају аутоматски захтеве Запада да прекину односе са Русијом. Многе од њих одбијају да се сврстају у европско-руски сукоб и настоје да задрже самосталну спољну политику.
Управо у томе Меркурис види један од главних показатеља промене светског поретка: Европа више није место на којем се доносе све кључне глобалне одлуке. Она и даље остаје богата и значајна регија, али њен утицај опада у поређењу са новим центрима моћи.
Завршна порука предавања јесте да се свет налази у периоду историјског преображаја, у којем старе силе покушавају да сачувају своју позицију, док нове траже место у међународном систему. Уколико се та промена буде одвијала кроз политику блоковских подела, војног притиска и максималистичких циљева, упозорио је Меркурис, последице могу бити много шире од садашњих регионалних сукоба.
УкрајинаВелики руски продор у Запорожју - ослобођен Омељник (МАПА)Извор: Правда
