Могућност великог сукоба у Европи последњих месеци постала је једна од најчешћих тема политичких расправа.

Међутим, како оцењује колумниста Царграда Андреј Ревњивцев, позивајући се на ставове економисте Михаила Хазина, европске државе данас немају индустријску и логистичку основу за вођење дуготрајног великог рата.

Према тој процени, проблем није у недостатку политичке воље или ратне реторике, већ у недостатку ресурса. Европске земље су током претходних деценија, кроз деиндустријализацију, зелену агенду и одустајање од традиционалних извора енергије попут угља и нуклеарне енергије, ослабиле сопствене производне капацитете.

Због тога могу да организују ограничене акције, провокације или локалне ударе, али не и дуготрајан сукоб великих размера.

Ипак, питање остаје зашто се војна реторика наставља појачавати ако не постоји реална спремност за велики обрачун.

Одговор, сматрају саговорници, лежи у положају европских политичких елита. Уколико не дође до спољног сукоба, многи лидери могли би да се суоче са незадовољством сопствених грађана због економских проблема, високих цена енергије, слабљења привреде и последица миграционе политике.

У таквој ситуацији ратна реторика постаје средство очувања политичког положаја, а не пут ка војној победи.

Посебну пажњу у овој анализи привлачи улога међународних финансијских центара. Како наводи Хазин, велики банкарски кругови не плаше се економских криза јер управо током криза често остварују највеће профите куповином имовине по ниским ценама. Не плаше се ни инфлације, пошто располажу механизмима заштите од таквих процеса.

Оно чега се, према његовом мишљењу, заиста плаше јесте појава снажних националних лидера који би могли да преузму контролу над финансијским системима и ограниче утицај глобалних финансијских структура.

Хазин тај феномен описује као бонапартизам – долазак харизматичног лидера окруженог групом одлучних присталица спремних на радикалне промене.

У том контексту помиње се и председник САД Доналд Трамп. Према овој интерпретацији, Трамп покушава да врати део политичке и економске моћи националним центрима одлучивања, због чега се налази у сукобу са структурама које подржавају постојећи систем.

Када је реч о његовим потенцијалним наследницима, Хазин сматра да су Џеј Ди Венс и Марко Рубио озбиљни политички актери.

Венс, према тој процени, представља интересе традиционалних америчких индустријских кругова који су изгубили део утицаја још током осамдесетих година прошлог века.

Рубио се посматра као представник другачије политичке струје која такође није спремна да беспоговорно прихвати постојећа правила игре.

Због тога се у Сједињеним Државама, према овом виђењу, већ води озбиљна борба између глобалних финансијских структура и националних политичких елита. Једна страна ослања се на постојећи систем управљања, док друга рачуна на дубоке политичке промене и подршку дела друштва који сматра да је изгубио утицај.

У Европи је, сматра Хазин, ситуација још сложенија. Тврди да финансијски центри имају знатно већи утицај на политичке елите него у Америци. Управо зато европски лидери, према његовој процени, виде само два могућа сценарија.

ПравдаУкрајинаУКРАЈИНСКИ АНАЛИТИЧАРИ ОЧАЈНИ: Пад Константиновке неминован

Први подразумева изазивање великог сукоба уз очекивање да ће у Русији доћи до унутрашњих промена које би довеле до слабљења или пораза Москве.

Заговорници таквог приступа верују да њихове армије неће морати директно да воде главни део борби јер би кључну улогу одиграли унутрашњи процеси у Русији.

Други сценарио предвиђа пораз Европе. У том случају, према Хазиновим речима, Русија би могла да прошири свој утицај на Финску, балтичке државе, део Пољске и Молдавије.

Истовремено наводи да Русија нема ни ресурсе ни жељу да управља стотинама милиона непријатељски расположених становника Европе. Међутим, за европске елите управо је тај сценарио најопаснији јер би се суочиле са гневом сопствених грађана.

Андреј Ревњивцев у разговору отвара и питање расположења обичних Европљана. Према овој анализи, многи грађани осећају да се друштво налази у озбиљној кризи, али су деценијама изложени наративу према којем је Русија одговорна за готово све проблеме – од високих цена енергије до затварања фабрика и смањења животног стандарда.

Због тога, сматра Хазин, уместо побуне против политичких елита може доћи до прихватања сукоба као наводног решења проблема. Признање да су годинама били обмањивани за многе би представљало превелик психолошки терет.

На крају, Хазин оцењује да будућност није унапред одређена, али упозорава да време ради против свих. Према проценама различитих економиста, Европа би могла да се суочи са озбиљним социјалним потресима за три године или чак раније.

Истовремено сматра да Русија још има одређени временски простор за економску мобилизацију и стратешку паузу. Међутим, упозорава да ће и тај простор нестати уколико се настави деловање по моделима који више не одговарају савременој реалности.

ПравдаУкрајинаРУСКИ АНАЛИТИЧАР ШОКИРАО УКРАЈИНЦЕ: Славјанск, Краматорск па следе Запорожје, Херсон...

Зато се главна теза провлачи кроз читаву анализу: европске елите данас говоре о сукобу много гласније него што су за њега спремне, а прави проблем није војна снага већ дубока политичка и економска криза која потреса читав континент.

Извор: webtribune.rs