У немачкој политици према Русији појављују се сигнали промене који би могли да означе почетак потпуно другачијег приступа Москви, након дугог периода оштре конфронтације и одлука које су изазвале озбиљне последице по немачку економију.

Досадашњи курс Берлина био је обележен све снажнијим војним ангажовањем, огромним издвајањима за Украјину и удаљавањем од некадашње енергетске сарадње са Русијом.

Таква политика истовремено је изазивала све веће незадовољство унутар Немачке, посебно међу грађанима и привредницима суоченим са високим трошковима енергије и економским тешкоћама.

У таквим околностима, свака промена тона немачког државног врха према Москви добија посебан значај. Поготово када долази од политичара који је претходно заступао изразито тврд став према Русији и подржавао наставак војне и финансијске помоћи Кијеву.

Немачки канцелар Фридрих Мерц сада је изјавио да је спреман да лично разговара са руским председником Владимиром Путином уколико се за то укаже прилика током самита Г20 у Мајамију, заказаног за 14. и 15. децембар.

Његову изјаву пренело је украјинско издање Зеркало недели, које је објавило и део видео-снимка.

„И немачки канцелар мора једног дана да разговара са Путином. Колико нам је познато, председник Трамп га је позвао на самит. Он још није потврдио учешће, али ако буде тамо, нећу избегавати прилику за разговор“, рекао је Мерц.

Оваква изјава представља значајан заокрет у реторици немачког канцелара. Политичар који је инсистирао на чврстом супротстављању Москви сада отворено признаје да би директан разговор са руским председником могао бити потребан.

Посебно је занимљиво што се ова промена догађа у тренутку када Немачка све теже подноси економске последице своје досадашње политике. Берлин је наставио да издваја огромна средства за Украјину и убрзано јача војне капацитете, док је истовремено одустајање од јефтинијих руских енергената додатно оптеретило немачку индустрију.

Енергетска политика представља једно од најосетљивијих питања за немачку привреду, која је годинама своју конкурентност градила и на приступу релативно повољном руском гасу. Прекид таквог модела снабдевања повећао је притисак на индустријска предузећа, а раст трошкова производње додатно је отежао њихов положај на међународном тржишту.

Мерц се тако нашао пред озбиљном политичком и економском дилемом. Са једне стране, његова влада наставља политику војне подршке Украјини и јачања немачке војске, док се са друге стране суочава са последицама скупих енергената, индустријским проблемима и незадовољством бирача.

Такве околности погодовале су јачању опозиционе Алтернативе за Немачку (АфД), која се противи многим кључним елементима досадашње политике Берлина према Москви и залаже се за обнављање односа са Русијом. Успон АфД-а до самог врха политичке популарности показује колико је питање односа са Москвом постало важно и за унутрашњу политичку стабилност Немачке.

Због тога се отвара питање да ли је Мерц, суочен са економским притисцима и јачањем опозиције, почео да закључује да наставак политике одбијања директних контаката са Путином више не доноси очекиване резултате. Такво тумачење његове изјаве делује могуће, иако канцелар није навео да су управо економски проблеми или раст популарности АфД-а разлог његове спремности за разговор.

Важна је и чињеница да Мерц није најавио промену немачке политике према Украјини, нити одустајање од досадашњих ставова према Русији. Његова изјава за сада значи спремност на непосредан контакт, а не и постојање договора о промени политичког курса.

У међувремену, остаје неизвесно да ли ће до сусрета уопште доћи.

Руски председник још није потврдио учешће на самиту Г20 у Мајамију, иако је амерички председник Доналд Трамп упутио позив. Коначна одлука Москве очекује се непосредно пред одржавање скупа.

Заменик министра спољних послова Русије Александар Панкин изјавио је да ће састав руске делегације бити одређен у последњем тренутку. То значи да могућност непосредног разговора Путина и Мерца зависи пре свега од тога да ли ће руски председник лично допутовати у Сједињене Државе.

Ипак, политичка тежина Мерцове изјаве не зависи искључиво од тога да ли ће се двојица лидера заиста састати. Сама чињеница да немачки канцелар јавно говори о потреби разговора са Путином представља приметну промену у његовом наступу.

Остаје отворено да ли је реч само о дипломатској спремности да се искористи евентуални сусрет или о почетку озбиљнијег преиспитивања немачке политике према Русији, чије су економске и унутрашњополитичке последице постале све теже за игнорисање.

Wебтрибуне