ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: Јово Бакић и Јахја Фехратовић

Циљ је да некрополитички режим Александра Вучића оде у прошлост, иако то уопште не значи да ће Студентска листа, и после победе, успети да почини чуда

Пише: Владимир Димитријевић

ПРАВОСЛАВНИ ГЛАСАЧ И ЈОВО БАКИЋ

Човек Који Разговара Са Каменом, познат и као „кеч ол трансформерс“ Олександар Вучићи, у недавном русофилском интервјуу за „РТ Балкан“, још један од вучкољубивих србијанских медија, изјави, јер је носилац ордена Светог Саве, да не зна православца који може да гласа за „Студентску листу“ ако један од оних на листи, Јово Бакић, каже да је владика Николај Велимировић исто што и Алојзије Степинац.(1)

У реду. Јово Бакић је то што јесте и рекао је то што је рекао. На Студентској је листи. Он је, знају то сви, левичар – атеиста, и то о Светом владики Николају заиста мисли. Већина са Студентске листе се не изјашњава тако, али Бакић, по слободи мишљења, тако мисли. Добар повод за жестоку полемику, наравно. Али Човек Који Прича Са Каменом, тзв. Каменоусти, устврдио је да православни Србин не може гласати за Студентску листу само зато што је на њој Бакић.

КАНДИДАТ ФЕХРАТОВИЋ

А Вучићева листа? Има ли ту проблематичних изјављивача? Да видимо ко је то на листи великог Србина, носиоца ордена Светог Саве за одбрану Косова и Метохије.

Некадашњи високи функционери Странке правде и помирења (СПП) Јахја Фехратовић и Самир Тандир кандидати су на парламентарној изборној листи „Александар Вучић”. Према информацијама из септембра 2026. године, Фехратовић се налази на 121. месту изборне листе коалиције окупљене око Српске напредне странке, док заузима позицију иза Тандира који је на 43. месту.

Овај политички заокрет уследио је након што је Фехратовић претходно напустио СПП и основао сопствени политички покрет под називом „Заједно за будућност и развој”. Пошто нас је Човек Који Прича Са Каменом, тзв. Каменоусти, обавестио о неподобним изјавама Јова Бакића, иначе левичара – борбеног атеисте, да видимо шта је изјављивао један од Вучићевих кандидата на најсрпскијој православној листи свих времена.

ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ЈАХЈА

Изјаве Јахје Фехратовића о Српској Православној Цркви (СПЦ), Светом Сави и патријарху Иринеју потичу из маја 2014.

Повод је била изјава покојног патријарха Иринеја испред Петрове цркве код Новог Пазара, који је окупљеним верницима поручио да покажу хришћанску љубав према народу друге вере са којима живе јер су то „наша браћа по крви“. На ово је оштро реаговао Фехратовић (тадашњи председник Бошњачке демократске заједнице Санџака – БДС) кроз саопштење и ауторски текст. (2)

Ево Вучићевог фаворита:„Изјава патријарха Иринеја у Новоме Пазару представља отворени фашизам и не приличи ни обичноме смртнику, а камоли духовњаку и још духовноме оцу једне нације.“(3)

Поучавао је патријарха Иринеја:“Патријарху било боље да је верницима говорио о коренима и пореклу Петрове цркве, односно њеној католичкој изворности“. (3)

Иако је Свети Сава умро 1236, он је, по Фехратовићу, над прецима Бошњака извршио геноцид 1282. године: „За онога ко имало зна хисторију, оваква тврдња значи и скрнављење наших предака над којима је исти тај свети Сава направио геноцид 1282. године.“(4)

Тако је говорио Јахја Фехратовић, филолог, босниста. Професор, као и Јово Бакић. И на Вучићевој листи, за разлику од Бакића.

КАКО ЈЕ „КЕЧ ОЛ“ ОЛЕКСАНДАР ВУЧИЋИ ДОШАО ДОВДЕ?

Чињеница је проста: 25. октобра 2026. године наступа својеврсни референдум. Циљ је да некрополитички режим Александра Вучића оде у прошлост, иако то уопште не значи да ће Студентска листа, и после победе, успети да почини чуда. Превише смо разорени, превише је разорења. Па ипак, ипак...

Каменоговорећи „кеч ол“ Вучићи је у овакву ситуацију, референдумску, дошао крајње просто: одбијао је да се обрачуна са било каквим неделом које су починили његови пајстоси, уништитељи Србије и разоритељи сваке нормалности. О томе Слободан Рељић каже:“Председник је заштитио људске прилике под фантомкама на багерима (регистрованих као власништво приватних фирми) које су у ноћи између 24. и 25. априла 2016. порушиле објекте у Херцеговачкој улици а да се покрене приватни пројекат Београд на води. Па опет, после ноћи (31. јануар 2019), на наплатној рампи у Дољевцу, кад је неконтролисана вожња убила једну жену а у ауту бејаше сад већ заборављени Зоран Бабић – председник се дао на избацивање два минута снимка тог удара (Страшно је гледати! Само би се потресли!). Па наговарање сељака у Горњим Недељицама (децембар 2021), а онда грађана у Малом Зворнику, Љубовији и Крупњу (август, септембар 2024) да дају Немцима јадарит у Јадру… И кад су притисци одбијени, председник никад није одлучио да послуша народну жељу. Нема одступања до последњег Јадранина! И све тако. Председник и СНС су профилисани да никад не разговарају, него су ту увек да објасне, а ако се народ опире – прећи ће се преко народне некооперативности. Зна се да народ не зна. Па Његошев лик из „Горског вијенца“ владика Данило је знао рећи: „Пучина је стока једна грдна – добре душе кад јој ребра пучу.“ И од Његоша је само то узето као вредно знања за српску транзицију. Откад је 23. јула 2015. у селу Савинац одлучио да посече храст-запис на траси ауто-пута Београд – Јужни Јадран, а за који су сељаци веровали да је био стар 600 година – иако је могао да га обиђе! – председник је стално испитивао колико је тачна она огорченост владике Данила, тј. колико овај народ може да поднесе. Сад следи још једна провера.“(5)

И сада, приликом те провере, референдумске, проблем Јова Бакића и Јахје Фехратовића изгледа прилично далеко просечном бирачу.

Што не значи да Бакићу немамо шта да одговоримо. (6)