Aleksandar Đurđev: Šta CRTA crta i koga precrtava

Piše: Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige

Najnovije istraživanje CRTA naizgled crta novu izbornu mapu Srbije, vlast stavlja iza takozvane studentske liste, studente u blokadi predstavlja kao nosioce buduće političke promene, a deo dosadašnjih birača vlasti premešta u jednu novu političku kolonu. Ali mnogo važnije od pitanja koga je CRTA u svojoj anketi nacrtala kao pobednika jeste pitanje koga time politički precrtava, ko se priprema da preuzme nove uloge i da li nam se nudi istinska promena ili samo nova raspodela moći unutar istog sistema. Zato ovo istraživanje ne treba ni proglasiti za nepogrešivu izbornu prognozu, niti ga glorifikovati samo zato što njegovi rezultati nekome politički odgovaraju. Za mene je mnogo važnije šta ovakvo istraživanje, ali i polemika koja je usledila posle njegovog objavljivanja, govore o stanju srpskog društva, političkog sistema i države. A govore nešto veoma ozbiljno. Država u kojoj građani više ne veruju ni institucijama ni anketama nije politički stabilna. Kada vlast ne veruje istraživanjima, opozicija ne veruje izborima, a značajan deo naroda ne veruje institucijama, onda problem više nije samo u jednoj stranci, jednoj organizaciji ili jednom izbornom ciklusu. On postaje sistemski. Poslednjih meseci više razgovaramo o agencijama koje mere poverenje nego o tome kako da to poverenje vratimo. Više raspravljamo o tome ko je naručio istraživanje, ko ga je sproveo i kome njegovi rezultati odgovaraju nego o tome zašto je toliki broj građana nezadovoljan radom institucija i zašto sve veći broj ljudi ima utisak da njihov glas, stav i interes nemaju dovoljnu težinu u političkom životu Srbije. Ako je istraživanje CRTA bar u nekim delovima tačno, vlast je dužna da njegove poruke ozbiljno razmotri. Ako postoje sumnje u motive, metodologiju, naručioca, izvođača ili mogući sukob interesa, CRTA je dužna da objavi sve relevantne podatke i otkloni svaku sumnju. Transparentnost nije usluga ni vlasti ni opoziciji. Ona je obaveza prema javnosti.

Ipak, politički najvažnije pitanje nije samo koliko procenata ima vlast, a koliko takozvana opoziciona studentska lista. Mnogo je značajnije pitanje odakle dolazi ta podrška, ko je usmerava i ko se u pozadini priprema za novu raspodelu političke moći. Ako je značajan deo birača vlasti zaista prešao ka takozvanoj studentskoj listi, onda javnost ima pravo da pita da li se u pozadini odvija političko pregrupisavanje pojedinih centara moći unutar samog državnog sistema. Jer nije isto kada nezadovoljni birači svoju podršku daju potpuno novim ljudima, koji nikada nisu bili deo vlasti i institucionalnog aparata, i kada se iza novog političkog naziva postepeno okupljaju ljudi koji su godinama bili deo institucija, upravnih struktura, univerziteta, državne administracije, kulturne politike ili krugova bliskih pojedinim centrima moći. Ako se ispostavi da će se na budućoj studentskoj listi naći ljudi koji su godinama bili deo institucionalnog sistema ili bliski pojedinim centrima moći, onda će biti sasvim opravdano pitanje da li je reč o stvarnoj političkoj smeni ili samo o preraspodeli uticaja unutar iste elite. Da li Srbija dobija novu politiku ili samo nove nosioce stare politike? Da li će se zaista promeniti odnos prema državi, suverenitetu, Kosovu i Metohiji, Republici Srpskoj, Rusiji, Evropskoj uniji, NATO-u, tradicionalnoj porodici, nacionalnoj kulturi i domaćoj privredi? Ili će isti liberalno-globalistički kadrovski i ideološki koncept dobiti samo novo lice, novi slogan i novu izbornu listu? Ne sme se stvarati privid da je sukob u Srbiji isključivo sukob vlasti i opozicije. Podjednako je važno pitanje različitih političkih struja unutar samog državnog sistema i to konzervativne i nacionalno orijentisane, s jedne strane, i liberalno-globalističke, s druge. To je politička ocena koju Srpska liga zastupa i oko koje se može i mora voditi ozbiljna javna rasprava. U Srbiji godinama postoji snažno konzervativno i nacionalno biračko telo. To su ljudi koji su glasali za očuvanje Kosova i Metohije, za bliske odnose sa Rusijom, za zaštitu Republike Srpske, za tradicionalnu porodicu, nacionalnu kulturu, snažnu državu i samostalnu spoljnu politiku. Međutim, postavlja se pitanje koliko su te vrednosti zaista bile zastupljene u najvažnijim institucijama i koliki su uticaj na ključne državne odluke imali ljudi koji te vrednosti iskreno predstavljaju. Konzervativni i nacionalno orijentisani ljudi često su služili kao politički oslonac vlasti i kao njena veza sa većinskom Srbijom. Istovremeno su u brojnim institucijama, obrazovanju, kulturi, administraciji i međunarodnim strukturama pozicije zadržavali ili dobijali liberalni kadrovi, čija se ideološka uverenja bitno razlikuju od uverenja većine birača na koje se vlast oslanjala. Zato danas javnost ima pravo da pita da li pojedini delovi sistema zaista žele da sačuvaju postojeću vlast ili se već pripremaju da promene politički tabor, sačuvaju svoje položaje i nastave da upravljaju institucijama pod novim imenom. Da li je neko godinama koristio vlast kao sredstvo za jačanje sopstvenih kadrova, a sada, kada se politički odnosi menjaju, priprema prelazak tih istih kadrova u takozvanu studentsku kolonu? Da li pojedini centri moći ruše vlast koju su do juče koristili, uvereni da će u novoj raspodeli zadržati svoje funkcije, budžete, uticaj i kontrolu nad institucijama? To su legitimna pitanja političke odgovornosti i kontinuiteta moći. Upravo zato je važno da buduća takozvana studentska lista, ukoliko bude formirana, javno predstavi ne samo kandidate za narodne poslanike, već i ljude koje vidi kao buduće ministre, državne sekretare, direktore javnih preduzeća, ambasadore i rukovodioce najvažnijih institucija. Građani moraju znati da li glasaju za zaista nove ljude ili za prelazak jednog dela sadašnjeg sistema u novu političku kolonu. Moraju znati da li je pred njima nova politička generacija ili stara elita sa novim zastavama. Moraju znati ko će, ukoliko ta lista dođe na vlast, voditi prosvetu, kulturu, spoljnu politiku, privredu, energetiku i bezbednosni sektor. Jer izbori nisu samo glasanje za simbol, slogan ili protest. Izbori su odluka o tome ko će upravljati državom. Istovremeno, vlast mora da se zapita zašto je deo njenih dosadašnjih birača spreman da joj okrene leđa. Ne može se svaki nezadovoljni građanin proglasiti neprijateljem, izdajnikom ili žrtvom propagande. Politika koja ne čuje sopstvene birače vremenom prestaje da ih predstavlja. Vlastima u Srbiji nije dovoljno da samo brane postojeće pozicije. One moraju jasno da pokažu da li će se vratiti nacionalnoj, državotvornoj i konzervativnoj politici zbog koje ih je veliki broj građana podržavao ili će nastaviti da najvažnije institucionalne prostore prepuštaju liberalima i globalistima ljudima koji sa tim konzervativnim vrednostima nemaju ništa zajedničko. Nije dovoljno pozivati se na patriotizam u izbornoj kampanji, a zatim ključne sektore prepuštati kadrovima koji Srbiju vide kao periferiju globalističkog poretka, kojoj su namenjene tuđe vrednosti, tuđi interesi i tuđe političke odluke. S druge strane, takozvani studentski pokret ne može tražiti vlast samo na osnovu nezadovoljstva, blokada i simpatija dela javnosti. Onaj ko želi da vodi državu mora da kaže kakvu Srbiju želi, ko su njegovi ljudi i čije interese će zastupati. Kakav je njihov stav o Kosovu i Metohiji? Kakav je njihov stav o Republici Srpskoj? Da li Srbiju vide kao vojno neutralnu zemlju ili kao buduću članicu NATO-a? Da li žele bliske odnose sa Rusijom ili potpuno svrstavanje uz politiku Brisela? Šta misle o tradicionalnoj porodici, nacionalnoj kulturi, položaju Srpske pravoslavne crkve, domaćoj privredi i ekonomskom suverenitetu? Bez odgovora na ta pitanja, takozvana studentska lista nije politički program, već prazan prostor u koji svako upisuje sopstvene želje. Srbiji nije potrebna još jedna politička prevara u kojoj će se promeniti imena, a zadržati isti centri moći, isti kadrovi i ista politika. Nije nam potrebna smena jedne grupe liberala drugom grupom liberala, dok nacionalna i konzervativna Srbija ponovo služi samo kao izborna masa, kao dekor i kao rezervoar glasova. Potrebna nam je obnova poverenja u državu, zaštita nacionalnih interesa i jasna politika koja neće zavisiti od stranih ambasada, nevladinih struktura i globalističkih centara moći. Potrebna nam je država u kojoj će institucije biti snažnije od interesnih grupa, zakon snažniji od političke zaštite, a narodna volja snažnija od svakog spoljnog pritiska. Istraživanja će doći i proći. Procenti će se menjati. Danas će neko biti prvi, sutra drugi. Ali pitanje važnije od svake ankete ostaće isto. Da li se u Srbiji priprema istinska politička promena ili samo nova raspodela uloga unutar iste elite?

Zato danas nije dovoljno pitati šta CRTA crta na svojim grafikonima. Moramo pitati i koga CRTA politički precrtava. Da li precrtava sadašnju vlast? Da li precrtava staru opoziciju? Ili se, možda, iza slike nove studentske politike precrtava upravo nacionalna i konzervativna Srbija, dok se starim liberalno-globalističkim kadrovima crta novi put do vlasti? Srpska liga biće na strani Srbije koja ne želi ni stare ni nove liberale i globaliste, već suverenu, nacionalnu, konzervativnu i državotvornu državu. Zato je pitanje šta CRTA crta i koga precrtava mnogo više od igre reči. To je pitanje ko će sutra upravljati Srbijom, u čije ime i u čijem interesu.

PravdaSrbijaStudenti "pocepali" Natašu Kandić zbog Kosova: Draga Nataša... (FOTO)

Izvor: Pravda