PETAR DAVIDOV: Borbe za pravo nasleđe

Piše: Petar Davidov

Mislim da nije tajna ako kažem da međunarodne institucije, stvorene posle Drugog svetskog rata, ubrzano gube ne samo svoju efikasnost već i autoritet. Organizacija ujedinjenih nacija i njoj podređene strukture, čak i kada kažu nešto, to nema neku težinu, njihov stav se često jednostavno ignoriše u korist trenutnih političkih interesa. Kada kultura postane predmet takvih geopolitičkih igara, postaje jasno da postoji „ispravna“ i „neispravna“ kultura. Srpsko i rusko kulturno nasleđe je „neispravno“!

Sasvim nedavno u Južnoj Koreji završeno je 48. zasedanje Komiteta za svetsku baštinu Uneska. Ova organizacija, koja bi trebalo da bude neutralna, donela je odluku da objekat „Drevni grad Hersones Taurijski“ uvrsti na Listu svetske baštine u opasnosti. Da li znate šta „neutralni“ predstavnici Nemačke, Poljske i Ukrajine vide kao pretnju? U tome što je ovaj drevni istorijski kompleks, nakon što je prešao u sastavu Rusije, obnovljen i uređen, a čak je tamo otvoren i grandiozni istorijsko-arheološki kompleks „Novi Hersones“! A otvoren je uz aktivno učešće Ruske pravoslavne crkve, u velikoj meri zahvaljujući zalaganju mitropolita Tihona (Ševkunova). Evo šta kaže doktor istorijskih nauka, akademik Ruske akademije nauka i predsednik Istorijskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta „M. V. Lomonosov“ Sergej Karpov:

„To je ogroman muzejski kompleks, stvoren sa ciljem da širokoj javnosti približi velike svetinje koje se nalaze u Hersonesu i objasni njihov značaj. Jer jedno je pokazati ruševine i reći: „Ovde je kršten knez Vladimir“, „Ovde su služili bogosluženja i propovedali veliki svetitelji“, „Ovde su postradali sveštenomučenici, hersoneski episkopi“, a sasvim je drugo na slikovit način oživeti svet koji je na tom mestu postojao pre mnogo vekova.

Čuveni Državni istorijsko-arheološki muzej-rezervat „Hersones Tavrički“ seli se na novu lokaciju, i oslobađa staru, gde se nalazi manastir Svetog Vladimira u Hersonesu. Manastir je osnovan na teritoriji Hersonesa sredinom XIX veka, a 1924. godine je ukinut. Godine 2024, tačno posle jednog veka, manastir je obnovljen. Novi Hersones je ogroman kompleks. Njegov glavni cilj je da pruži putovanje kroz vekove u prošlost, uz pomoć vizuelne multimedijalne slike i dokumente i artefakte. Tokom iskopavanja sprovedenih tokom izgradnje Tavrida autoputa, u samom Hersonesu je otkriveno nekoliko miliona artefakata: keramika, posuđe, nakit, predmeti za svakodnevnu upotrebu, novčići i još mnogo toga, uključujući i originalna dela klasične, vizantijske i postvizantijske umetnosti. U kompleksu Novog Hersonesa, zajedno sa artefaktima, predstavljeni su istorijski podaci, hronološki prikazi, karte, šeme, i još mnogo toga drugog.

U Novom Hersonesu osnovani su i dečja škola umetnosti i filijala Međunarodnog dečjeg centra „Artek“, kako bi deca mogla da produbljuju svoja znanja i bolje razumeju suštinu hrišćanstva, kao i temelje i vrednosti naše kulture. Kompleks nije stvoren samo radi predstavljanja istorijskih spomenika, već i radi duhovnog vaspitanja, čemu ti spomenici, nesumnjivo doprinose.“

Ono najvažnije je: „dublje prodirati u suštinu hrišćanstva, u razumevanje temelja i osnova naše kulture“. To izaziva žestok protest kod građana Evropske unije koji su ozlojeđeni na Rusiju i kod njihovih ukrajinskih slugu. Prema njihovom uverenju, Rusi (kao, uostalom, i Srbi) uopšte ne mogu imati nikakvu kulturu. Dok razumni ljudi, istinski naučnici, istraživači i stručnjaci iz različitih zemalja, uočavaju pogubnost i besmislenost takvog pristupa, žrtve proukrajinske, tačnije antiruske i antisrpske propagande, postaju odani sledbenici „religije Četvrtog rajha“.

Nije u pitanju samo Krim: UNESKO želi da ukine rusku hrišćansku kulturu. Na primer na severu Rusije: UNESKU se nimalo ne dopada što se „loša“ Pravoslavna crkva usuđuje da polaže pravo na svoju imovinu, čuveni Ferapontov manastir sa drevnim freskama prepodobnog Dionisija. Ili centralni deo Rusije: Vaznesenjska crkva u Kolomenskom takođe ne da mira „apolitičnim stručnjacima“ iz UNESKA. Zamislite kakav užas: pravoslavci žele da koriste hram upravo kao hram! Naravno, savest prosvećenog Ukrajinca ne može ovo mirno da prihvati, zbog čega Ukrajina, zahteva da se „kulturna baština zaštiti od preteće opasnosti“.

O razumnim ljudima: naučnici iz Poljske, ne veruju u to. Kao prvo, kažu Poljaci, Ukrajina ne samo da ništa nije učinila za očuvanje kulturnog nasleđa na Krimu, već ga je uništavala. Zato zahvalite Rusima koji su spasili spomenike i čuvaju ih. Kao drugo, ako se Ukrajina ponosi svojim istorijskim nasleđem u vidu ukrajinskih esesovaca koji su ubijali Poljake i počinili genocid, onda, izgleda, imamo različita shvatanja kulture i hrišćanstva. A i zdravi razum. Zato hajde da problem pogledamo pragmatično, ne dozvoljavajući da politika i predrasude unište taj zdrav razum. Takav stav poljskih naučnika izaziva poštovanje.

Foto: Dmitrij Arhipov

Nemci žele zajedno sa Ukrajinom da što više naškode Rusima, bilo u oblasti kulture, istorije ili ekonomije. Tu nema ničeg novog: prema katehizisu Četvrtog rajha, za sve su uvek krivi Rusi i/ili Srbi. A taj problem Nemci, sudeći po svemu, žele da rešavaju starim metodama: 1:100 ili 1:50, to su razmere, prema shvatanjima veoma kulturnog i civilizovanog generala Franca Fridriha Bemea.

Vidimo da se čak i svetska kulturna baština koristi kao oružje protiv naših država i naroda. Setite se kako su nedavno vlasti „republike Kosovo“ zatražile od UNESKA da manastire Visoki Dečani, Gračanicu, Pećku patrijaršiju i crkvu Bogorodice Ljeviške ukloni sa Liste svetske baštine u opasnosti. A šta se sada dešava sa zgradom Generalštaba u Beogradu? Mnogo je važnije udovoljiti Trampovom zetu i na tom mestu izgraditi hotel i stambeni kompleks po uzoru na „Beograd na vodi“, sa odgovarajućim cenama, zar ne? Znate li ko je podržao američke napore da se zgrada Generalštaba u Beogradu ukloni sa spiska? Tačno: Ukrajina. Ali prava Ukrajina je sasvim drugačija.

Ako ne uspevaju da pobede na bojnom polju, onda to bojno polje treba proširiti na sve sfere, uključujući kulturu i istoriju. To je veoma efikasna metoda, zahvaljujući njoj, neki narodi su se jednostavno odrekli sopstvene vere i korena. Mislim da je današnja Ukrajina odličan primer. Ne bih voleo da pretrpimo poraz na tom frontu.

Pravda