Piše: Jurij Milosavski, jedan od vodećih ruskih intelektualaca izvan Rusije
Moskva dobro razume da je Specijalna vojna operacija najverovatnije samo početak veće konfrontacije sa Zapadom. Njena „Kijevska faza“.
Prava bitka će početi kasnije. Zato Rusija čuva svoje trupe i zalihe oružja koliko god je to moguće za taj sukob.
Sada već možemo da vidimo kako se taj sukob približava.
Prema nekim stručnjacima, ekonomska situacija u Evropi čini novi veliki rat neizbežnim. Njeni lideri su potpuno uništili ekonomije svojih zemalja i sada nemaju puta ka oporavku.
Jedina opcija je rat.
Putin međuvremenu igra „dugu igru“ sa evropskim državama NATO.
On nema interes da napada evropske države NATO-a i strpljivo čeka da njihovi neprijateljski nastrojeni i izuzetno nepopularni lideri siđu sa vlasti.
Putinov prioritet je da napreduje na frontu, izbegavajući provociranje na vojnu intervenciju američkog predsednika „toliko napaljenog i nepredvidivog“.
Ruski predsednik nastoji da nadživi „tri slepa miša“ – francuskog predsednika Emanuela Makrona, nemačkog kancelara Fridriha Merca i britanskog premijera Kira Starmera. Pa ipak, uprkos svemu tome, „kijevski protektorat“ uporno teži da dokaže „kolektivnom Zapadu“ svoju tradicionalnu, iz doba Ivana Stepanoviča Mazepe, neophodnost „potiskivanja Rusije“.
Čak i daleko iza evropskih linija fronta.
Bivši ambasador SAD u Moskvi Bil Berns, koji je potom bio i direktor CIA-pod predsednikom Džoom Bajdenom Ukrajina, javio je Vašingtonu - nakon samita NATO-u ufebruaru 2008. na kojem je Ukrajina bila označena kao kandidat za članstvo - da je Moskva „posebno zabrinuta“ zbog „jakih podela i u samoj Ukrajini oko toga.
Naveo je da se „značajan deo ruskog govornog područja Ukrajine protivi pristupanju i upozorio da bi to „moglo dovesti do ozbiljnog raskola i nasilja ili, u najgorem slučaju do građanskog rata“.
To bi primoralo Rusiju „da odluči da li će intervenisati“.
To se, kao što je opšte poznato, dogodilo 2022-ge.
Podsetio je na NATO sondaže iz 2011. godine koje su pokazale da manje od 20% Ukrajinaca podržava članstvo u alijansi.
Nedelju dana kasnije, Berns je Beloj kući predstavio verovatne odgovore Moskve na predloge za članstvo Gruzije i Ukrajine u NATO-u.
Predočio je: „Što se tiče Gruzije, izgledi za naknadni… oružani sukob bili bi veliki“. To se i dogodilo u avgustu 2008. godine.
Berns je pisao i o Ukrajini kao „kijevskom protektoratu“ Zapada, a to danas zvuči kao proročanstvo koje se ostvaruje pred našim očima:
„Učlanjenje Ukrajine Članstvo u NATO-u je najočiglednija od svih crvenih linija za rusku elitu (i ne samo za Putina). U više od dve i po godine razgovora sa ključnim ruskim igračima, od oklevajućih zvaničnika po mračnim uglovima Kremlja do Putinovih najoštrijih liberalnih kritičara, još uvek nisam sreo nikoga ko članstvo Ukrajine u NATO-u posmatra kao bilo šta drugo osim kao direktan izazov ruskim interesima... Ponuda za članstvo biće doživljena kao strateški izazov... Rusija će odgovoriti.“
UkrajinaDeset dronova udarilo u ruski tenk: Ono što se zatim dogodilo iznenadilo i posaduIzvor: Fakti.org
