Tenzije između Etiopije i Eritreje naglo su porasle, a strah od novog velikog rata na Rogu Afrike sve je izraženiji. Dok Adis Abeba optužuje susednu zemlju za vojni upad na svoju teritoriju i najavljuje pravo na samoodbranu, politički analitičar i član Oromo Federalist Congress-a Džavar Mohamed ocenjuje da bi etiopski premijer Abij Ahmed mogao da razmotri i vojnu operaciju preko međunarodne granice.
U pismu upućenom Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, koje je 9. oktobra objavio Reuters, etiopski ministar spoljnih poslova Gedion Timoteos naveo je da su eritrejske snage prodrle do 60 kilometara u severni deo Etiopije, u region Tigraj. Adis Abeba tvrdi da je reč o otvorenoj agresiji i da joj nije preostalo ništa drugo nego da brani svoj teritorijalni integritet.
Eritreja odbacuje optužbe i tvrdi da je upravo etiopska politika izvor pretnje. Eritrejski ministar informisanja Jemane Gebremeskel poručio je da je njegova zemlja pokazivala uzdržanost uprkos, kako tvrdi, etiopskim pretnjama i nastojanjima da obezbedi suvereni pristup Crvenom moru. Dve zemlje su poslednjih dana dodatno pogoršale diplomatske odnose, dok su u pograničnom području prijavljene eksplozije i kretanje vojnih snaga.
Etiopske snage napreduju na severu, ali se postavlja pitanje prelaska granice
U svojoj analizi Džavar Mohamed polazi od procene da se rat na severu Etiopije postepeno približava eritrejskoj granici i da bi direktno uključivanje Eritreje moglo da natera Abija Ahmeda da donese odluku sa mnogo širim posledicama.
Prema njegovoj oceni, etiopske savezne snage, uz podršku Tigrajskih mirovnih snaga, preokrenule su prethodni tok borbi, povratile važne gradove i ponovo uspostavile kontrolu nad Adgratom. Takav razvoj događaja, smatra Mohamed, daje saveznoj vladi vojnu inicijativu i samopouzdanje koje nije imala na početku novog talasa sukoba.
Međutim, najvažnije pitanje više nije samo da li će etiopske snage stići do granice, već da li će se zaustaviti na njoj.
Mohamed smatra da bi, ukoliko vlasti u Adis Abebi zaključe da pretnja dolazi sa teritorije Eritreje, obnavljanje kontrole nad sopstvenom granicom moglo da bude nedovoljno. Prema tom scenariju, eritrejska teritorija mogla bi da ostane prostor za okupljanje i podršku oružanim grupama koje se bore protiv etiopske savezne vlade.
U takvim okolnostima, vojna operacija unutar Eritreje mogla bi da bude predstavljena kao pokušaj uklanjanja bezbednosne pretnje, a ne kao teritorijalno širenje. To je, međutim, strateška procena autora analize, a ne potvrda da je etiopska vlada već donela odluku o prelasku granice.
Izveštaji o prisustvu eritrejskih vojnika u severnom Tigraju dodatno su podigli tenzije. Prema izveštavanju Reuters-a, očevici su prijavili prisustvo eritrejskih snaga na etiopskoj teritoriji, dok je organizacija ACLED zabeležila izveštaje o etiopskim napadima dronovima na eritrejske snage u blizini Adgrata.
VOJSKA NAPREDUJE BEZ OTPORA: Pobunjenici u opštem povlačenju, pada grad za gradom (MAPA)Egipat, Sudan i Eritreja u široj bezbednosnoj računici
Mohamed upozorava da se sukob ne može posmatrati isključivo kao spor između Etiopije i Eritreje ili kao nastavak unutrašnjeg rata u Tigraju. Prema njegovoj analizi, Adis Abeba sve više posmatra region kroz prizmu šireg bezbednosnog nadmetanja, u kojem se prepliću interesi Egipta, Eritreje, Sudana i oružanih grupa koje se suprotstavljaju etiopskoj vladi.
Odnosi Etiopije i Egipta već su opterećeni sporom oko Velike etiopske renesansne brane na Plavom Nilu, kao i različitim interesima dve zemlje u širem regionu Crvenog mora. Mohamed ukazuje na bliže strateške veze Egipta i Eritreje, kao i na etiopske optužbe da susedne zemlje pružaju podršku oružanim protivnicima vlade.
Eritreja odbacuje tvrdnje da podržava pobunjeničke grupe koje se bore protiv etiopskih saveznih snaga, dok su i optužbe o ulozi Sudana predmet političkih sporova. Ipak, prema Mohamedovoj proceni, glavna zabrinutost Adis Abebe jeste mogućnost da Eritreja postane uporište preko kojeg bi regionalni rivali mogli da održavaju pritisak na Etiopiju.
Obnavljanje sukoba u Tigraju posebno je opasno jer dolazi nakon mirovnog sporazuma iz 2022. godine, kojim je okončan prethodni dvogodišnji rat. Novi sukobi prete da ponište rezultate tog dogovora i ponovo uvuku sever zemlje u dugotrajno razaranje.
Abij Ahmed između vojne prednosti i rizika od novog rata
Pored vojnih i regionalnih faktora, Mohamed ukazuje i na unutrašnje političke posledice moguće eskalacije. Produženi rat mogao bi da iscrpi državne resurse, pojača ekonomske probleme i poveća nezadovoljstvo stanovništva, što bi protivnicima premijera Abija Ahmeda otvorilo dodatni prostor za političko organizovanje.
Prema njegovoj proceni, trenutna vojna inicijativa pruža etiopskom premijeru određenu prednost, ali bi se ona mogla pretvoriti u politički teret ukoliko se sukob pretvori u dugotrajni rat sa neizvesnim ishodom.
Mohamed u tom kontekstu izdvaja i bliske odnose Abija Ahmeda sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Abu Dabi ima značajne strateške veze sa etiopskom vladom, što bi, prema analizi, moglo da ojača poziciju Adis Abebe u razmatranju daljih poteza.
Istovremeno, Saudijska Arabija ima sopstvene interese u regionu Crvenog mora i oprezniji pristup mogućem širenju sukoba. Mohamed smatra da bi promena odnosa između Rijada i Abu Dabija mogla da utiče na regionalnu diplomatsku računicu, ali ne tvrdi da bi Saudijska Arabija podržala etiopsku vojnu intervenciju u Eritreji.
Upravo tu se nalazi jedna od najvećih dilema za Abija Ahmeda: kako iskoristiti trenutnu vojnu prednost, a da se istovremeno ne izgubi diplomatska podrška i ne otvori novi front koji bi mogao da traje godinama.
Da li se priprema novi rat na Rogu Afrike?
Ključni zaključak Mohamedove analize jeste da bi etiopska vlada mogla da preispita dosadašnju pretpostavku da je dovoljno obnoviti kontrolu nad međunarodnom granicom. Ako rukovodstvo u Adis Abebi proceni da se bezbednosna pretnja organizuje i podržava sa eritrejske teritorije, pritisak da se vojna operacija proširi mogao bi da poraste.
Ipak, prelazak etiopskih snaga na teritoriju susedne zemlje nosio bi rizik od otvorenog međudržavnog rata, sa posledicama koje bi daleko prevazišle sever Etiopije. Uključivanje regionalnih sila, poremećaji na prostoru Crvenog mora i novi talas raseljavanja stanovništva mogli bi da dodatno destabilizuju Rog Afrike.
Za sada je najvažnije da dve strane iznose suprotstavljene optužbe: Etiopija tvrdi da se brani od eritrejskog vojnog upada, dok Eritreja predstavlja etiopske namere u vezi sa pristupom moru kao pretnju sopstvenom suverenitetu. Da li će se kriza zaustaviti na pograničnim incidentima ili prerasti u otvoreni rat zavisiće od narednih vojnih i političkih odluka.
Mohamedova analiza ukazuje na mogućnost da Adis Abeba razmotri ofanzivniji pristup, ali sama po sebi ne dokazuje da je odluka o napadu na Eritreju doneta. Upravo zato naredni potezi etiopske vlade, kao i reakcija regionalnih i međunarodnih aktera, mogli bi da budu presudni za budućnost jednog od najnestabilnijih područja Afrike.
UkrajinaBIVŠI AMERIČKI OFICIR OTKRIVA ŠTA SE MENjA NA FRONTU: Putin vraća „generala Armagedona” da okonča ratIzvor: Pravda
