Bivši oficir američke vojske Stanislav Krajmnik, koji sada živi u Rusiji, ocenio je da bi pojačani udari na ukrajinsku logističku infrastrukturu mogli da imaju dalekosežne posledice po sposobnost ukrajinskih oružanih snaga da nastave borbe, ali i po funkcionisanje velikih gradova i političku stabilnost zemlje.
Govoreći o povratku generala Sergeja Surovikina u ruski vojni angažman, Krajmnik je podsetio na njegovu raniju ulogu u operacijama u Ukrajini, kao i na kasnije angažovanje u Africi. Prema njegovoj oceni, Surovikin ima reputaciju komandanta koji podržava odlučniji pristup vođenju rata.
„On ima dobru reputaciju. Ovo je trenutak kada mostovi ne moraju nužno da budu srušeni, već je dovoljno da postanu neupotrebljivi“, rekao je Krajmnik.
Mostovi kao ključna tačka ukrajinske logistike
Krajmnik smatra da se značaj mostova preko Dnjepra ogleda u njihovoj ulozi u snabdevanju ukrajinskih trupa na istoku zemlje. Kako je objasnio, za vojne operacije na širem ratištu neophodno je najpre analizirati logistiku, kako sopstvenih snaga tako i protivnika.
„Ako imate najbolju vojsku na svetu, ali ona nema municiju, hranu i gorivo, dobili ste samo gomilu besnih ljudi i ništa mnogo više“, naveo je bivši američki oficir.
Prema njegovim rečima, oštećenje mostova može da uspori prebacivanje vojnika, tenkova, kamiona i druge vojne opreme, čak i kada sami mostovi nisu potpuno uništeni. U takvim okolnostima, snage moraju da traže alternativne pravce, koriste pontonske mostove ili organizuju transport preko reke, što zahteva dodatno vreme i resurse.
Krajmnik je ocenio da je činjenica da mostovi preko Dnjepra ranije nisu bili prioritetna meta bila posledica političkih odluka, a ne isključivo vojnih ograničenja.
„Sa vojnog stanovišta, čim su Ukrajinci odustali od potpisivanja sporazuma, svaki most na Dnjepru trebalo je da bude srušen ili toliko oštećen da ne može da se koristi“, rekao je on.
On je dodao da bi posledice takve strategije mogle da postanu izraženije u narednim mesecima, posebno ukoliko se nastave udari na železničku infrastrukturu, skladišta, rafinerije i druge objekte važne za snabdevanje.
Problemi sa gorivom i snabdevanjem
Krajmnik je ukazao i na probleme sa snabdevanjem dizel-gorivom, tvrdeći da se ukrajinska ratna mašinerija u velikoj meri oslanja na isporuke iz Evrope, gde takođe postoje problemi sa dostupnošću ovog energenta.
Prema njegovoj oceni, kombinovani efekti poremećaja u snabdevanju gorivom i oštećenja transportne infrastrukture mogli bi dodatno da otežaju prebacivanje ljudstva i vojne opreme na front.
On je posebno govorio o značaju skladišnih kapaciteta, ističući da se u ratu ne odlučuje samo na liniji fronta već i u pozadini, gde se obezbeđuju hrana, gorivo, municija i oprema.
Krajmnik je naveo da Rusija poslednjih godina gradi velike skladišne kapacitete, ali da su ruske kompanije, prema njegovom opisu, istovremeno počele da napuštaju model velikih centralizovanih skladišta i da se vraćaju mreži manjih, raspoređenih objekata.
Takav model, prema njegovim rečima, otežava protivniku da jednim udarom nanese veliku štetu sistemu snabdevanja.
„Čak i ako pogodite jedno skladište, ne nanosite toliko veliku štetu jer su ona mnogo manja i raspoređena“, objasnio je Krajmnik.
Kijev bi mogao da se suoči sa novim talasom odlazaka stanovništva
Poseban deo razgovora bio je posvećen posledicama koje bi napadi na infrastrukturu mogli da imaju po civilno stanovništvo.
Krajmnik je ocenio da bi prekidi u snabdevanju električnom energijom, vodom i drugim osnovnim uslugama mogli da podstaknu stanovnike Kijeva i drugih gradova da napuste svoje domove.
On je ukazao i na izjave gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička, koji je govorio o neophodnosti prelaska na režim preživljavanja i preporučivao stanovnicima da razmisle o odlasku iz grada.
Prema Krajmnikovoj oceni, oštećenje mostova dodatno bi otežalo kretanje stanovništva i transport robe. Ipak, napomenuo je da bi i dalje postojale alternativne mogućnosti za prelazak preko Dnjepra, uključujući plovila i pojedine preostale putne pravce.
Govoreći o mogućem razvoju situacije u Kijevu, Krajmnik je izneo mračnu prognozu, povezujući mogući odlazak stanovništva sa slabljenjem centralne vlasti i pojavom različitih naoružanih grupa.
„Mislim da bi u Kijevu mogao da nastane haos“, rekao je on, upozoravajući na mogućnost da grad postane poprište sukoba kriminalnih grupa i suparničkih političkih frakcija.
Kao jedan od faktora koji bi mogli da doprinesu nestabilnosti naveo je oružje koje je, prema njegovim rečima, podeljeno stanovništvu u prvim nedeljama sukoba 2022. godine. Tvrdio je da značajan deo tog oružja nikada nije vraćen vlastima.
Krajmnik smatra da bi eventualno povlačenje ukrajinskog državnog vrha iz prestonice moglo dodatno da pogorša situaciju, jer bi to za deo stanovništva bio signal da je neophodno napustiti grad.
On je takav mogući scenario uporedio sa filmom „Bekstvo iz Njujorka“, u kojem grad ostaje bez normalnog poretka i postaje prostor delovanja naoružanih grupa.
Politička nestabilnost u Ukrajini
Krajmnik je odbacio ocene da su unutrašnji politički sukobi u Ukrajini okončani nakon što su korupcionaške afere i sukobi unutar vlasti privremeno izgubili na intenzitetu.
„Nikada ne bih rekao da se situacija smirila. Ponekad se strane povuku i čekaju bolju priliku. To ne znači da sukob više ne postoji, već samo da je došlo do zatišja u unutrašnjim borbama“, ocenio je on.
Prema njegovoj proceni, pogoršanje vojne i ekonomske situacije moglo bi ponovo da otvori prostor za sukobe unutar ukrajinskog političkog vrha.
On je takođe ukazao na mogućnost da ukrajinske vlasti, ukoliko budu prinuđene da napuste Kijev, potraže utočište u zapadnom delu zemlje, bliže granici sa Poljskom.
Krajmnik je ocenio da bi eventualno slabljenje centralne vlasti moglo da dovede do dodatne fragmentacije političke i bezbednosne situacije u zemlji.
Šta bi NATO mogao da uradi ako se situacija pogorša?
U drugom delu razgovora, Krajmnik je govorio o mogućim potezima zapadnih zemalja u slučaju da Ukrajina počne da gubi sposobnost da održi postojeće vojne pozicije.
Među scenarijima koji se pominju u javnim raspravama izdvojio je moguće uvođenje zone zabrane letenja nad Ukrajinom, slanje zapadnih vojnika pod zvaničnim oznakama NATO-a i pokušaje uspostavljanja pomorske blokade ruskih brodova.
On smatra da bi svaki od tih poteza nosio rizik od direktnog sukoba Rusije i NATO-a.
„Zona zabrane letenja nad Ukrajinom bila bi trenutna zona sukoba između ruske i NATO avijacije, kao i sistema protivvazdušne odbrane“, upozorio je Krajmnik.
Govoreći o mogućem rasporedu zapadnih trupa na ukrajinskoj teritoriji, on je rekao da bi njihovo zvanično prisustvo pod nacionalnim zastavama zapadnih država Moskva mogla da tretira kao direktno učešće tih zemalja u ratu.
„Ako dođu pod francuskom ili britanskom zastavom, već im je rečeno da će to biti tretirano kao objava rata od strane te zemlje“, naveo je on.
Prema njegovim rečima, u takvom scenariju Rusija bi mogla da proširi vojne udare i na teritoriju država koje bi direktno intervenisale.
Kalinjingrad kao potencijalno žarište sukoba Rusije i NATO-a
Krajmnik je posebno izdvojio Kalinjingrad, rusku eksklavu na Baltičkom moru, koju je opisao kao jednu od najvažnijih strateških tačaka u eventualnom širem sukobu Rusije i NATO-a.
Prema njegovoj oceni, položaj Kalinjingrada i raspoređeni ruski raketni i protivvazdušni sistemi omogućavaju Moskvi da ugrozi važne vojne i logističke centre u Poljskoj i centralnoj Evropi.
„Sa strateškog stanovišta, Kalinjingrad je ključan za svaki rat između NATO-a i Rusije“, rekao je Krajmnik.
On je naveo da bi eventualni pokušaj NATO-a da zauzme ili blokira Kalinjingrad mogao da dovede do širenja sukoba na baltičke države.
U tom kontekstu, pomenuo je Suvalkijski koridor, uski pojas teritorije između Poljske i Litvanije koji povezuje Belorusiju sa Kalinjingradskom oblašću preko šireg baltičkog regiona. Taj prostor se često izdvaja u vojnim analizama kao jedna od potencijalno najosetljivijih tačaka istočnog krila NATO-a.
Krajmnik je upozorio da bi pokušaj blokade Kalinjingrada mogao da izazove snažan ruski vojni odgovor, uključujući operacije usmerene na deblokadu eksklave.
Govoreći o mogućnosti pomorske blokade, ocenio je da bi pokušaji zaustavljanja ruskih brodova u Baltičkom moru nosili visok rizik od eskalacije zbog prisustva ruskih pomorskih snaga, avijacije i raketnih sistema.
„Rusija neće ratovati sa NATO-om na isti način kao u Ukrajini“
Krajmnik je na kraju razgovora odbacio mogućnost da bi Rusija u eventualnom direktnom ratu sa NATO-om primenjivala isti pristup kao u Ukrajini.
Prema njegovim rečima, Moskva ukrajinski sukob posmatra i kroz istorijske, političke i društvene veze između dve zemlje, zbog čega je, kako tvrdi, do sada pokazivala određenu uzdržanost u izboru vojnih sredstava.
„Kada rusko političko rukovodstvo kaže da neće biti kao u Ukrajini, nemojte ni da pomišljate na to. Biće to rat punog intenziteta“, poručio je Krajmnik.
On je dodao da bi u slučaju direktnog sukoba sa Velikom Britanijom, Francuskom ili Poljskom ruski vojni pristup bio znatno oštriji.
Razgovor je završen ocenom da bi naredni zimski meseci mogli da budu posebno teški za Ukrajinu, ukoliko se nastave udari na transportnu, energetsku i skladišnu infrastrukturu. Krajmnik smatra da bi spoj vojnih, ekonomskih i društvenih pritisaka mogao da dovede do nove faze krize, dok bi eventualna direktna intervencija zapadnih zemalja nosila rizik od šireg sukoba sa Rusijom.
SvetDramatičan obrt posle razgovora Putina i Trampa: U igri je nešto mnogo većeIzvor: Pravda
