Posleratni poredak na Bliskom istoku mogao bi da donese promene koje prevazilaze odnose Irana, SAD i Izraela, a Lari Džonson izneo je jednu od najdramatičnijih prognoza u razgovoru sa Glenom Dizenom: mogućnost teritorijalnog preuređenja Bahreina i Kuvajta.
Džonson je govorio o regionu u kojem će postojeći odnosi snaga biti ozbiljno promenjeni nakon dugotrajnog rata i slabljenja američke sposobnosti da garantuje stari bezbednosni poredak.
U tom kontekstu rekao je da bi Bahrein mogao ponovo postati deo Irana.
Tu tvrdnju nije predstavio kao dogovorenu političku odluku niti kao proces koji je već pokrenut, već kao sopstvenu procenu mogućih promena nakon rata.
Još radikalnija mogućnost odnosi se na Kuvajt. Džonson je rekao da bi ta država mogla da bude uključena u Irak.
Dizen se nadovezao ocenom da je buduća samostalnost Kuvajta veoma neizvesna, čime je dodatno otvoreno pitanje mogućeg prekrajanja političke mape Zaliva.
Širi argument počiva na pretpostavci da rat menja regionalne veze. Iran je povećao svoj uticaj, zalivske monarhije pokušavaju da smanje ekonomsku štetu, a Pakistan i Kina rade na novim modelima regionalne saradnje.
Istovremeno, pojedine države pokazuju manju spremnost da američkoj ili izraelskoj vojsci automatski stave na raspolaganje svoje baze i vazdušni prostor.
Džonson očekuje i veću ekonomsku i vojnu saradnju između regionalnih sila, što bi dodatno oslabilo strukturu nastalu u periodu dominantnog američkog uticaja.
Takav razvoj događaja ne znači da bi teritorijalne promene bile mirne, brze ili neizbežne. Činjenica da se takva mogućnost uopšte pojavljuje u proceni posleratnog poretka pokazuje koliko radikalnu promenu regionalnog odnosa snaga Džonson očekuje.
Ukoliko bi se makar deo takvih prognoza ostvario, posledica rata ne bi bila samo nova raspodela političkog uticaja, već i promena državnih granica koje su decenijama smatrane stabilnim.
SvetRiter: Poruka iz Moskve zaustavila je odluku SAD o dubokim udarima na RusijuIzvor: webtribune.rs
