„Francusku javnost šokiralo je saznanje da je više službenika francuske vlade otpušteno nakon pozitivnih rezultata na narkotike, otkrivenih tokom iznenadnog testiranja članova kabineta, visokih zvaničnika i drugih zaposlenih koji prolaze bezbednosne provere. Posebno je zabrinjavajuće što su neki od testiranih imali pristup izuzetno osetljivim državnim informacijama. Francuski premijer Sebastijan Lekorni poručio je da testiranje nije organizovano samo radi davanja primera javnosti, već prvenstveno iz bezbednosnih razloga. Srbija iz ovog slučaja mora da izvuče pouku i da ode korak dalje“, izjavio je Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige.
On je istakao da bi Srbija trebalo da uvede redovna i nenajavljena testiranja svih nosilaca najviših javnih funkcija na upotrebu narkotika i zloupotrebu alkohola, ali i ozbiljne bezbednosne provere koje bi obuhvatile zavisnost od kockanja i klađenja.
„Ministri, državni sekretari, narodni poslanici, direktori javnih preduzeća, funkcioneri lokalnih samouprava i svi drugi koji raspolažu javnim novcem, poverljivim podacima i značajnim državnim ovlašćenjima moraju biti podvrgnuti najvišim standardima odgovornosti. Onaj ko traži poverenje naroda i pravo da odlučuje o sudbini države mora biti spreman da dokaže da je zdravstveno, moralno i bezbednosno sposoban da obavlja poverenu funkciju“, istakao je Đurđev.
On je naglasio da zavisnost prestaje da bude isključivo privatna stvar onog trenutka kada je zavisnik lice koje donosi odluke u ime države.
„Tada zavisnost postaje prvorazredni bezbednosni rizik, jer takva osoba može biti podložna ucenama, pritiscima, korupciji, organizovanom kriminalu i delovanju stranih centara moći. Čovek koji ne može da kontroliše sopstvene poroke ne može pouzdano da upravlja ministarstvom, javnim preduzećem, bezbednosnim sistemom ili drugim važnim državnim institucijama“, naglasio je predsednik Srpske lige.
Prema njegovim rečima, posebno je opasna zavisnost od kockanja i klađenja, jer ona često vodi u prezaduženost, prikrivanje finansijskih problema i stvaranje odnosa zavisnosti prema ljudima i strukturama koje mogu ugroziti samostalnost javnog funkcionera.
„Mnogi kockari, kada potroše sopstveni novac i iscrpe mogućnost legalnog zaduživanja, počinju da pozajmljuju novac od zelenaša uz ogromne kamate. Time ne preuzimaju samo finansijski dug, već ulaze u opasan odnos potčinjenosti prema ljudima koji mogu biti povezani sa organizovanim kriminalom. Zelenaš ne mora uvek da traži samo novac. Od funkcionera može da zatraži informaciju, uslugu, posao, zapošljavanje, uticaj na javnu nabavku ili zaštitu od krivičnog gonjenja“, upozorio je Đurđev.
On je dodao da javni funkcioner koji duguje desetine ili stotine hiljada evra više nije u potpunosti slobodan u donošenju odluka.
„Zamislite ministra, poslanika, direktora javnog preduzeća ili visokog službenika koji zbog kockarskih dugova duguje novac zelenašima. Jednog dana od njega se ne traži samo vraćanje rate, već da dostavi poverljivu informaciju, utiče na ishod tendera, zaposli određeno lice, pomogne nekoj firmi, glasa na određeni način ili zaustavi postupak koji se vodi protiv ljudi povezanih sa njegovim poveriocima. U tom trenutku njegov privatni dug postaje državni problem“, istakao je Đurđev.
On je upozorio da kriminalne strukture nisu jedine koje mogu iskoristiti takvu slabost.
„Nije isključeno da strani obaveštajni krugovi, preko posrednika, dođu do podatka da je neki funkcioner zavisnik, prezadužen ili ucenjiv. Oni tada mogu ponuditi novac za vraćanje duga, zaštitu ili neku drugu vrstu pomoći, a zauzvrat tražiti poverljive podatke, politički uticaj ili donošenje odluka koje nisu u interesu Srbije. Takve službe ne traže idealne ljude, već ljude sa slabostima koje mogu da iskoriste“, napomenuo je Đurđev.
Prema njegovim rečima, upravo zbog toga se u ozbiljnim sistemima bezbednosne provere ne svode samo na pitanje da li je neko krivično osuđivan.
„Finansijska prezaduženost, neobjašnjivi dugovi, zavisnost od narkotika, alkohola, kockanja i klađenja, kao i sve druge okolnosti koje osobu čine podložnom uceni, moraju biti sastavni deo procene bezbednosne pouzdanosti. Država ne sme da čeka da takav funkcioner preda poverljiv dokument, namesti tender ili donese štetnu odluku. Zadatak bezbednosnog sistema jeste da rizik otkrije pre nego što nastupi šteta“, rekao je Đurđev.
On je naglasio da Srbija ne sme da dozvoli da o njenoj budućnosti odlučuju ljudi koji mogu postati lak plen narko-kartela, kockarskih i kladioničarskih krugova, zelenaša, organizovanog kriminala ili stranih obaveštajnih službi.
„Ne sme se dozvoliti da neko ujutru odlučuje o milijardama dinara narodnog novca, o energetskoj bezbednosti, odbrani zemlje i poverljivim državnim informacijama, a da uveče svoje dugove, slabosti i zavisnosti krije od institucija i javnosti. Takva osoba ne predstavlja samo loš primer, već potencijalnu otvorenu tačku za prodor kriminalnog ili stranog uticaja u državni sistem“, napomenuo je predsednik Srpske lige.
On je dodao da bi sve provere morale biti zakonski uređene, profesionalne, redovne i nenajavljene, uz poštovanje dostojanstva ličnosti i zaštitu osetljivih podataka, ali i uz jasne posledice za one koji odbiju testiranje ili kod kojih se utvrdi stanje nespojivo sa odgovornim obavljanjem javne funkcije.
„Srpska liga predlaže donošenje posebnog zakona kojim bi bilo propisano obavezno i nenajavljeno testiranje javnih funkcionera na narkotike i alkohol, kao i periodične bezbednosne provere koje bi obuhvatile zavisnost od kockanja i klađenja, finansijsku izloženost, zelenaške dugove, neobjašnjive novčane obaveze i sve druge okolnosti koje mogu predstavljati rizik za državu“, rekao je Đurđev.
On je ocenio da bi ovim proverama trebalo obuhvatiti članove Vlade Srbije, državne sekretare, narodne poslanike, predsednike opština i gradonačelnike, direktore javnih preduzeća, rukovodioce državnih agencija, nosioce pravosudnih i bezbednosnih funkcija, kao i sva lica koja imaju pristup poverljivim informacijama, strateškim resursima i velikim budžetskim sredstvima.
„Bezbednosne provere ne bi smele da budu jednokratne i formalne, samo prilikom stupanja na dužnost. One moraju biti periodične, jer neko može postati zavisnik, prezadužiti se ili ući u rizične odnose i tokom obavljanja funkcije. Potreban nam je sistem stalne odgovornosti, a ne jednokratna potvrda koja će godinama stajati u nekoj fioci“, poručio je Đurđev.
On je naglasio da bi odbijanje testiranja ili bezbednosne provere moralo da povlači ozbiljne pravne i političke posledice.
„Onaj ko traži poverenje naroda mora biti spreman da dokaže da je dostojan tog poverenja. Odbijanje zakonito propisanog testiranja ili bezbednosne provere mora biti nespojivo sa obavljanjem javne funkcije. Javna funkcija nije privatna svojina, politička nagrada niti sredstvo za lično bogaćenje, već najveća obaveza prema državi i narodu“, poručio je Đurđev.
„Ako je Francuska, nakon šokantnih rezultata testiranja unutar same vlade, odlučila da nastavi sa nasumičnim proverama, onda Srbija nema pravo da zatvara oči pred istim rizicima. Kod nas bi sistem morao da bude još obuhvatniji i da, pored narkotika, uključi alkohol, kockanje, klađenje, finansijske dugove i sve druge slabosti koje funkcionera mogu pretvoriti u tuđeg dužnika, taoca ili izvršioca“, istakao je Đurđev.
„Srbiju moraju da vode psihički stabilni, moralno odgovorni, finansijski uredni i bezbednosno pouzdani ljudi. Građani moraju biti sigurni da oni koji odlučuju o državi nisu zavisni ni od droge, ni od alkohola, ni od kocke, ni od zelenaša, ni od kriminalnih struktura, niti od bilo kog stranog centra moći. Ko nije sposoban da upravlja sobom i sopstvenim slabostima, ne može upravljati ni Srbijom“, zaključio je Aleksandar Đurđev.
Pravda
SrbijaObjava Ivice Dačića kao uvod u novi državni teror: Hoće li vlast hapsiti i suditi neistomišljenicima na osnovu lažnih vestiIzvor: Pravda
