Ekološki ustanak održao je konferenciju za novinare na kojoj je predstavio inicijativu za izmenu Ustava Srbije kako bi voda, kao prirodno bogatstvo od strateškog značaja, bila stavljena pod posebnu ustavnu zaštitu.
Inicijativa je, kako je rečeno, već predata Narodnoj skupštini preko poslanika Ekološkog ustanka, a podršku su joj pružila brojna udruženja građana, stručnjaci i pojedinci. Među organizacijama koje su podržale inicijativu su Zdravo društvo, Narodna mreža, Srpski nacionalni forum i Srpski demokratski savez.
Na konferenciji su govorili prof. dr Danica Grujičić, advokat Danijela Nestorović, prof. dr Ratko Ristić sa Šumarskog fakulteta, prof. dr Aleksandar Čorec sa Medicinskog fakulteta u Prištini, penzionisani prof. dr sa TMF Dragan Povrenović i narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta.
Svoje izlaganje Ćuta je započeo pitanjem da li uopšte treba raspravljati o tome da li voda za piće treba da bude zaštićena Ustavom.
- Naravno da o tome nema rasprave, poručio je on.
Podsećajući na borbu meštana Rakite protiv izgradnje male hidroelektrane, Ćuta je rekao da je upravo taj slučaj označio početak šireg ekološkog pokreta u Srbiji.
- Prvo je krenula pobuna naroda sa Stare planine, a onda se uključila struka. Među prvima je bio profesor Ratko Ristić, a kasnije su se pridružile i druge institucije. Tako je nastala prava ekološka pobuna, rekao je on.
Podsetio je da je, prema njegovim rečima, investitor Goran Belić želeo da izgradi malu hidroelektranu, navodeći da je "država stavila reku pod hipoteku" kako bi investitor mogao da podigne kredit, dok je cevovod nazvao „mrtvačkim sandukom za Rakitsku reku“.
- Država ne sprovodi zakone koje je sama donela. Onda vam dođe privatno obezbeđenje investitora, patrolira selom i preti meštanima, čak i ljudima na štakama, rekao je Ćuta govoreći o situaciji u kojoj je Ministarstvo zaštitne životne sredine donelo rešenje o zabrani gradnje mini elektrana, ali da nije sprovelo vađenje tih cevi.
On je dodao da su se građani na kraju sami organizovali i uklonili sporne cevi, zbog čega se danas, kako je naveo, protiv njega vode sudski postupci.
Osvrćući se na tadašnje proteste, Ćuta je rekao da su se oko odbrane reka ujedinili ljudi različitih uverenja.
- Vakseri i antivakseri, levi i desni, gejevi i strejt ljudi - svi su bili zajedno jer je bilo jasno šta se brani, kazao je on.
Prema njegovim rečima, zaštita vode nije političko, već pitanje opstanka.
- Onaj ko u ovoj inicijativi vidi političku pozadinu ima neke druge namere. Srbija nema veći nacionalni interes nego da zaštiti vodu, poručio je Ćuta.
On je upozorio da će pritisak na prirodne resurse u narednim godinama biti sve veći i podsetio da su ovog leta brojni izvori u zapadnoj Srbiji i na Staroj planini presušili.
- Dve trećine sveta skapava od žeđi. Mi još nismo žedni, ali i to nam kuca na vrata, rekao je Ćuta, dodajući da neće odustati od borbe za zaštitu voda "pa makar mu milion ljudi reklo da stane".
Na kraju je podsetio i na reči nekadašnjeg ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana, koji je, kako je naveo, govorio da se "pre ili kasnije sve završava na ekologiji".
Izvor: Pravda
