„Za moju ostavku na mestu predsednika Socijaldemokratske partije Srbije, Aleksandar Vučić je saznao iz medija. Toliko o tome da se radi o nekom zakulisnom dogovoru sa SNS. Nema ovde nikakvih zakulisnih kalkulacija, ali ima realnih političkih dilema“, objašnjava za Danas Rasim Ljajić, donedavni predsednik SDPS, negirajući da je njegova ostavka plod političkog dogovora i postizbornih kalkulacija ni sa SNS, ali ni sa studentskim pokretom.
Nije tajna da na relaciji SDPS – naprednjaci, već izvesno vreme postoje vidne nesuglasice, i da je upravo zbog tih nesuglasica SDPS na pojedine lokalne izbore nastupao samostalno. Međutim, u poslednjih mesec dana nesporazumi su kulminirali smenom i pojedinih funkcionera SDPS.
Šta stoji iza ostavke Rasima Ljajića na mestu predsednika SDPS- dogovor sa Vučićem ili okretanje studentima?
„Taj isti SNS mi je u poslednjih mesec dana smenio, neopravdano, pet funkcionera na različitim nivoima vlasti, od lokalnog, preko pokrajinskog, do republičkog, napominje Ljajić za Danas, aludirajući na smenu Tatjane Matić sa mesta direktora Fonda za razvoj, Nataše Mihajlović Vacić, gradskog sekretara za kulturu, Andrije Bojanića sa mesta direktora Doma omladine i Dragana Đekića sa mesta direktora novosadskog SPENS-a.
Da je sve kako treba na relaciji sa SNS, ponavlja Ljajić, išli bismo zajedno i na sledeće parlamentarne izbore. On ne skriva da ima ličnu i političku dilemu dilemu kako da stranke, koje je osnovao Sandžačko demokratsku partiju (osnovana 1994) i SDPS ( osnovana 2009 godine) politički prežive ovu referendumsku atmosferu.
„Do sada su SDP i SDPS uvek nastupali zajedno, kako na lokalu, tako i na republičkim izborima u okviru širih koalicija. Sada je situacija nešto komplikovanija. SDP bi radije da ide samostalno kao manjinska lista, a SDPS je još bez konačne odluke. Zajedno da idu kao manjinska lista je zakonski nemoguće. Zajedno da idu kao građanska lista, nije realno da pređu cenzus u ovoj atmosferi potpune polarizacije i podele na dva bloka“, objašnjava Ljajić i dodaje da je emotivno vezan za obe stranke, ali da postoji politička dilema, kako da te stranke politički prežive.
Na pitanje da li je njegova ostavka na mestu predsednika SDPS, nakon tridesetak godina rukovođenja strankom plod tih političkih dilema, sagovornik Danasa odgovara da je ostavku zaista dao jer nije mogao da bude aktivan koliko bi želeo u SDPS-u, kako bi se i cela stranka dodatno angažovala u ovom predizbornom periodu.
„Ono što mogu odgovorno da vam tvrdim da nikakvih tajnih dogovora nije bilo ni sa studentima, ni sa SNS-om. Da ih je bilo, zar mislite da bi to ostalo skriveno. Pa, to je nemoguće. U ovom trenutku stvari zaista stoje ovako. Kakve će odluke biti donete, ovog momenta, stvarno ne mogu da prejudiciram. Od te odluke će zavisiti i moj politički angažman u kampanji. Ja zaista ne mogu da sprečim sve spekulacije i teorije zavere, ali vam kažem kako sada realno stvari stoje“, poručuje Ljajić za Danas.
*Povlačenje sa čela SDPS dogovoreno sa Vučićem
Komentarišući najnoviji potez sada već bivšeg predsednika SDPS i jednog od najdugovečnijih ministara na političkog sceni, sagovornici Danasa ocenjuju da je Ljajić iskusni političar koji ništa ne prepušta slučaju i da se njegova ostavka može tumačiti kao ostavljanje prostora za različite postizborne kombinacije – od podrške Srpskoj naprednoj stranci do mogućnosti da, ukoliko odnos snaga bude drugačiji, saradnju potraži na strani studenata.
„Rasimu Ljajiću je verovatno jasno na racionalnom nivou da je njegovo vreme na političkoj sceni prošlo, ali ne zna kako da živi bez politike nakon toliko vremena provedenog u njoj, povremeno na vrlo visokim i uticajnim položajima. Zato je njegovo odstupanje s čela partije s rezervom i delimično, a ne rezolutno i potpuno“, ocenjuje za Danas sociolog Ivan Živkov.
Sagovornik Danasa podseća da je osim toga Srbija već dugo država u kojoj se ne može biti funkcioner ni u sportu, ni u kulturi, ni u privredi bez podrške ili makar prećutne saglasnosti izvršne vlasti.
„A to Ljajić jako dobro zna, pa nije teško zaključiti da je njegovo povlačenje u drugi plan pred izbore konsultovano i dogovoreno s Vučićem, odnosno ne predstavlja inokosnu odluku“, smatra Živkov.
*Nije Ljajić nešto preterano politički gadljiv, ali mi ne deluje da je ostavka dogovor sa Vučićem
Njegovo mišljenje, međutim, ne deli novinar Nedim Sejdinović koji kaže da je u politici sve moguće, „pogotovo ovoj našoj ćumurskoj“, ali da mu ne deluje da je Ljajić ostavku podneo u dogovoru sa Vučićem.
„Možda je upravo suprotno. Ali ne bih se kladio na to“, dodaje naš sagovornik.
Napominje da je teško proceniti tačno šta se krije iza Ljajićeve ostavke.
„Ono što znamo jeste da je Ljajić imao velikih problema sa svojim članstvom, pogotovo osnovnim sandžačkim (osim onih koji su ušli u veliki ćaci-keš) koji duže vreme traže da stranka napravi otklon od režima koji je preduboko i nepovratno korumpiran, koji prebija i hapsi mladost ove zemlje i širi radikalski šovinizam. Nije Ljajić nešto preterano politički gadljiv, ali sasvim je izvesno da bi ih rado poslušao. Ali predugo je u politici, putera se nakupilo ne samo na glavi, nego po celom telu. Lako ga je uceniti. Ako ništa, rado bi napustio brod koji tone. Osim toga, njegova stranka pogotovo na lokalu ima ozbiljne probleme sa naprednjačkim „ološem“. Lupali su im prostorije, automobile, čak su navodno kidnapovali i člana SDP-a u jednom mestu gde je ova stranka imala veliku šansu da pređe cenzus na lokalnim izborima“, napominje Sejdinović.
*Nesuglasice sa SNS traju od upada na Državni univerzitet u Sandžaku
Da podsetimo, Ljajićeva Socijaldemokratska partija Srbije izašla je samostalno na prošlogodišnje lokalne izbore u Mionici, koji su održani 30. novembra i prešla cenzus. Na ovaj korak odlučili su se nakon što ih je dugogodišnji partner u vlasti, Srpska napredna stranka, izostavila iz koalicije za izbore u Mionici. A to je, kako se tada spekulisalo,bio logičan sled događaja nakon Ljajićeve osude upada privatnog obezbeđenja na Državni univerzitet u Sandžaku tokom avgusta prošle godine, ali i Vučićeve poruke koalicionim partnerima da mogu da idu, ako im se ne sviđa…
Osim što je tada osudio upad privatnog obezbeđenja na Državni univerzitet u Sandžaku, Ljajić je zatražio tada i hitan sastanak sa partnerima iz vlasti, ocenivši pri tom da je njegova stranka zbog jednog krajnje umerenog, racionalnog i pragmatičnog stava sve vreme izložena napadima iz opozicionog korpusa, ali i od strane koalicionih partnera.
A napada koalicionih partnera bilo je itekako, pa je čak i predsednik države, Aleksandar Vučić poručio Ljajiću, ali i lideru SPP Usame Zukorliću, da mogu da idu iz koalicije, ako im se ne sviđa.
„Mogu slobodno da odu ako im se ide, razgovaraćemo reći ćemo šta im zameramo, pa ako im se sviđa sviđa, ako im se ne sviđa… inače imamo većinu i bez njih“, rekao je tada Vučić.
Osim Vučića i lider Srpske napredne stranke Miloš Vučević udario je po Ljajiću, navodeći da on „pokušava sebe da prikaže kao žrtvu“ i da „taktizira da se ne bi zamerio navijačima fudbalskog kluba“.
*Samo korumpirani i ucenjeni biće na Vučićevoj listi
Srđan Milivojević, lider Demokratske stranke, ne zna da li Rasim Ljajić taktizira, ali smatra da nikada u istoriji višestranačja u Srbiji nije bilo lakše doneti ispravnu političku odluku. Jer korumpirani i ucenjeni biće na Vučićevoj listi, a oni koji se bore za slobodu, normalan život i uređenu državu podržaće studentsku listu, tvrdi.
„Svaki samostalni izlazak i svaka deklarativno opoziciona koalicija, bez obzira na motive njihovih učesnika, objektivno pomažu Vučiću. Nijedna od tih lista ne može da pobedi režim. Mogu jedino da rasipaju glasove, zbunjuju građane i pomognu Vučiću da razbije već stvorenu referendumsku atmosferu. Vučić zna da je građana koji žele kraj njegovog režima najmanje dvostruko više od onih koji ga još podržavaju. Zato će učiniti sve da dodatnim kolonama pokuša da zamagli jedini stvarni izbor pred Srbijom. Nema neutralnih, trećih ni rezervnih puteva. Ili podržavate studentsku listu ili pomažete Vučiću da produži vlast mafije“, ocenjuje Milivojević.
Bio je verni sluga režima sve ove godine
Aleksandar Marton, portparol LSV, smatra da Aleksandar Vučić veoma dobro zna da do magične brojke od 126 poslanika teško može da dođe bez različitih političkih kombinacija, između ostalog i uz pomoć manjinskih lista, kao što je Sandžačko demokratska partija.
Marton napominje da je Ljajić u prethodnoj deceniji pokazao da je “verni sluga režima predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, uprkos tome što je, kako kaže, početkom dvehiljaditih važio za jednog od političara koji su se borili za demokratiju.
Na pitanje da li vidi mogućnost da Ljajić posle izbora sarađuje i sa Srpskom naprednom strankom, ali i sa studentskim pokretom, portparol LSV kaže da ga takav scenario ne bi iznenadio.
“Znajući Rasima Ljajića, ne bi me uopšte čudilo. Bio je čvrst koalicioni partner Demokratske stranke i LSV, a onda je 2012. prešao na drugu stranu. On je politički karijerista koji je sve ono što je gradio do 2008. prosuo i praktično prešao na drugu stranu“, zaključuje Marton.
Danas.rs
