Manje od jedne trećine građana Srbije veruje predsedniku države, što je za pet odsto manje nego prošle godine, pokazuje istraživanje javnog mnjenja sprovedeno u okviru projekta Evropske unije. Ovako nizak nivo poverenja u instituciju, koju poslednjih godina oličava Aleksandar Vučić, jedan je od ključnih razloga zašto vlast prolongira raspisivanje vanrednih izbora, koje pobunjeno društvo u Srbiji traži već godinu dana. Profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević ocenjuje da stalnim pominjanjem izbora i licitiranjem datumima Aleksandar Vučić pokušava da smanji percepciju da ne sme na njih da izađe jer nije siguran da će da ih dobije.
Predsedniku Srbije uglavnom veruje 30,7 odsto građana, dok čak 63,8 odsto kaže da mu uglavnom ne veruje, a 5,5 odsto nema odgovor na to pitanje.
Ovo su podaci istraživanje javnog mnjenja sprovedenog u februaru i martu 2026. godine u okviru projekta “WeBalkans”, koji podržava Evropska komisija.
Pet odsto pad za samo jednu godinu
U pitanju su istraživanja koja se sprovode u zemljama Balkana, prvenstveno o odnosu prema evropskim integracijama, ali i o poverenju u institucije. Interesantno je da je u 2025. godini, prema istraživanju u okviru istog projekta, poverenje u predsednika Srbije imalo 35 odsto ispitanih, 60 odsto mu nije verovalo, dok je broj onih koji ne znaju odgovor bio pet odsto.
Kada se vidi ovaj vrlo jasan pad poverenja, pet odsto za samo godinu dana, više je nego jasno zašto se Aleksandru Vučiću, bez obzira na sve češće medijske priče o izborima, na njih uopšte ne izlazi ni po kom osnovu.
Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka, objašnjava za Nova.rs da su dva ključna razloga zašto vlast ne ide na izbore, bez obzira što u poslednje vreme često priča o njima.
“Jedan razlog je sigurno rejting vladajuće stranke koji više nije takav da garantuje pobedu na izborima, i to nam i ovo istraživanje potvrđuje. Međutim, drugi isto tako važan razlog je što iz perspektive vlasti trenutno ne postoji razlog za izbore. Ne postoji pritisak, koji smo, recimo, imali prošle godine, i nema zaista nijednog razloga da se ide na izbore koje će vlast potencijalno izgubiti”, ističe Spasojević.
“Pričom o izborima Vučić nas zamajava”
Iako vlast trenutno nema razloga da posebno razmišlja o raspisivanju izbora, stalno o njima priča.
“Vučiću jeste problem to što se traže izbori, što je jasno osporen legitimitet vlasti, i što je on do sada uvek rado išao na izbore, a sad ne može to uradi. Zato on tim stalnim pominjanjem izbora pokušava da smanji tu percepciju da ne sme na izbore. Celom tom pričom o izborima on nas sve zamajava”, ističe.
Podseća da svaka najava vlasti o mogućim izborima podrazumeva, sa jedne strane, deset medijskih tekstova o tome kad bi trebalo da budu raspisani i šta to znači, i sa druge strane turbulenciju u studentsko-opozicionim redovima o tome kad treba spremiti listu i do kad treba napraviti koalicije.
“Naravno, postoji i dalje određena logika po kojoj bi neko iznenadno raspisivanje izbora donelo i određene prednosti za vlast, baš zbog toga što niko od nas ne zna kada će biti ti izbori. Svi mi tako stojimo na vrhovima prstiju čekajući da se nešto desi, a to nije ugodna pozicija. Pošto Vučić zna šta će biti bolje od nas, onda mu to daje i vrstu taktičke prednosti”, ocenjuje.
Spasojević analizira i kakav bi to trebalo da bude pritisak da se Aleksandar Vučić u ovoj situaciji odluči na vanredne izbore s obzirom da ga na to prošle godine nisu naterali svakodnevni protesti i dešavanja na ulicama.
“Mi smo prošle godine naučili da nismo kao društvo u stanju da izvršimo dovoljno snažan pritisak na vlast da raspiše vanredne izbore u ovoj situaciji”, ističe.
Ne očekuje da bi taj pritisak mogao da dođe iz inostranstva jer pojedini procesi koje međunaordna zajednica očekuju od vlasti u vezi sa izborima, kao što je revizija biračkog spiska ili proces oko REM-a, idu jako sporo.
Afere kao razlog za izbore
Ozbiljne afere koje svakodnevno tresu institucije, prema Spasojevićevoj oceni, u normalnoj situaciji bi bile ozbiljan pritisak na vlasti da ide na izbore, ali u sadašnjoj Srbiji to nije slučaj.
“Te afere, naravno, štete vlasti, njihovom rejtingu i potencijalu, ali zapravo ih samo uveravaju da izbore treba odložiti što je duže moguće”, dodaje.
Navodi da je specifičnost Srbije što ima “vlast koja je formalno relativno monolitna, pa se ne može računati ni na pritisak određenih interesnih grupa unutar same vlasti”.
“Nemamo nekog Petera Mađara koji bi se izdvojio iz Fidesa, odnosno SNS-a, i onda, povukao sa sobom deo tog nezadovoljstva koje postoji unutar vladajućeg aparata jer se, recimo, ruši poslovni potencijal ili kredibilitet države, što smeta biznis krugovima”, ocenjuje.
Procenjujući koliko smo daleko od izbora, Spasojević ističe da je to jako teško reći, jer se čini da to možda ni sam Vučić trenutno ne zna.
“Vlast već skoro godinu dana koristi tu taktiku odlaganja kao rešenja krize i velika je verovatnoća da će se to nastaviti još neko vreme, odnosno što je duže moguće za ovu vlasti. Kad biste me sad naterali da se kladim, rekao bih da će izbori biti što kasnije, ali u Srbiji se to nikad ne zna. I to što se ne zna i to je deo taktike vlasti”, zaključuje Spasojević.
Inače, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je u subotu da će "jedni izbori" biti održani "ili u oktobru ili novembru" bez preciziranja da li se to odnosi na parlamentarne ili predsedničke izbore.
Međutim, sredinom maja govoreći o ovoj temi rekao je da izbori mogu da budu krajem septembra, odnosno do polovine novembra, dok je u aprilu pričao i o mogućnosti letnjih izbora, odnosno do 12. jula.
Pravda
AfrikaSPREMA SE NAPAD NA KLjUČNO VOJNO UPORIŠTE: Grad već okružen, sledi katastrofa, UN zovu na uzbunu (MAPA)Izvor: Nova
