Nešto više od 100 svedoka saslušano je u predmetu pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koja se obrušila 1. novembra 2024. godine.
Na skoro 150 strana potvrđene optužnice nalaze se navodi svedoka o tome da li je i kada podneta prijava radova, ko je znao da stanična zgrada nema upotrebnu dozvolu i da li je iko od zaposlenih ukazivao na to da sa nadstrešnice nešto otpada.
Na ta pitanja je tokom istrage odgovarao niz svedoka - od inspektora, preko zaposlenih u "Infrastrukturi železnica Srbije", do izvođača radova.
Saslušani su, između ostalih, brojni zaposleni u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Saobraćajnom institutu "CIP", kao i predstavnici preduzeća koja su na različite načine bila uključena u radove na Železničkoj stanici ili u projekat njene rekonstrukcije. Među njima su i zaposleni u firmi "Cestra", "Ežis" i "Starting", Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, ali i kineskog konzorcijuma.
Među saslušanima su i oni koji su se 1. novembra zatekli na samoj Železničkoj stanici, zaposleni na blagajnama i drugim radnim mestima u okviru "Srbija Voza", kao i komandir Policijske ispostave za bezbednost na železnici. O delu tih svedočenja ranije je pisala Nova ekonomija.
Prijava radova stigla tek posle tragedije
Načelnica Republičke građevinske inspekcije u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, saslušana 2. decembra 2024. godine, izjavila je da je građevinska dozvola za rekonstrukciju izdata tokom 2021. i 2022. godine, ali da je prijava radova na staničnoj zgradi Železničke stanice u Novom Sadu prvi put podneta tek 16. oktobra 2024.
Prema njenim rečima, Republička građevinska inspekcija do tada nije imala nikakve predstavke o tome da se na staničnoj zgradi izvode radovi pre prijave, pa ni u trenutku svedočenja nije znala kada su radovi zapravo počeli.
Posebno upitana, svedokinja je navela da bi inspekcijski organ, u slučaju saznanja da se izvode građevinski radovi pre podnete prijave, izašao na teren i obustavio dalje izvođenje radova. Takođe je navela da bi inspekcija, u slučaju saznanja da stanična zgrada nema upotrebnu dozvolu, morala da zabrani korišćenje objekta i naloži pribavljanje te dozvole - ali da takvo saznanje Republička građevinska inspekcija nije imala u prethodnom periodu, već da je do njega došla preko medija.
Svedokinja je dodala da je od koleginice, tek nakon pada nadstrešnice, saznala da je stanična zgrada i dalje bila gradilište i da samim tim uopšte nije mogla imati upotrebnu dozvolu.
Slično je svedočio i pomoćnik ministra za inspekcijski nadzor, saslušan istog dana. Rekao je da je prijava građevinskih radova u građevinsku inspekciju stigla 1. novembra, tek nakon pada nadstrešnice. Poznato mu je, kako piše u optužnici, da je Sektor za građevinske dozvole prijavu radova prihvatio 16. oktobra.
Dalje je naveo i da nema saznanja kada su radovi na rekonstrukciji zaista počeli, da ne zna da li je zgrada korišćena od strane putnika niti da li je imala upotrebnu dozvolu na dan 1. novembra 2024. godine, ali da pretpostavlja da nije, upravo zato što je prijava radova podneta tek 16. oktobra.
Dopunski saslušan 16. aprila prošle godine, isti svedok je pojasnio da je prva prijava radova za ceo objekat Železničke stanice zapravo podneta istog dana kada je nadstrešnica pala. Pre toga je, kako je rekao, postojala samo jedna prijava iz 2022. godine, ali se ona odnosila isključivo na zemljište, bez objekta, pa se po njoj nisu ni mogli izvoditi radovi na samim objektima.
Šta su rekli neki od izvođača radova?
Direktor i vlasnik građevinskog preduzeća "Starting", čija je firma učestvovala u rekonstrukciji Železničke stanice, ispričao je da je njegovo preduzeće trebalo da izvede zanatsko-završne radove, kao i radove na vodovodu i kanalizaciji i na termotehničkim instalacijama.
Za veći deo tih radova, kako je naveo, angažovani su podizvođači. Prema onome što mu je poznato, nije bilo problema u dinamici izvođenja radova niti bilo kakvih drugih problema, a njegovo preduzeće je izvelo sve radove predviđene ugovorom.
Vlasnik preduzeća "Bob", koje se bavi završnim radovima u građevinarstvu i proizvodnjom aluminijumske i PVC stolarije, ispričao je da je njegova firma uredno vodila građevinski dnevnik.
Elemente su, kako je rekao, sklapali u sopstvenoj radionici, a zatim ih dovozili na gradilište, gde su ih radnici montirali. Kada je reč o samoj nadstrešnici, rekao je da su na nju montirali podkonstrukciju za staklo i samo staklo, i to na otvorima koji su na nadstrešnici već postojali.
Naveo je da su im detalje izvođenja radova davala lica iz "Startinga", na osnovu projekta koji on lično nije video u celini, već samo one delove koji su se odnosili na strukturalnu fasadu i na radove koje je njegova firma ugovorila, i da je sve ugrađeno u skladu sa projektom.
Što se tiče stakla koje je ugrađeno, rekao je da su njegove dimenzije i debljina bili propisani projektom i da su ga ugradili u skladu sa tim. Dodao je da posle završetka radova nije bilo posebne kontrole ni pregleda izvedenih radova, odnosno primopredaje, već da je "Starting" radove pregledao tokom samog izvođenja, preko lica koja su vršila nadzor.
Direktor firme "Dekotim", koja je izvodila kamenorezačke radove na zgradi stanice, opisao je da su demontirali stare kamene ploče i montirali nove, s tim što su na pojedinim mestima stare ploče i vraćane. Naveo je da su isti radovi rađeni i na samoj nadstrešnici, konkretno na kamenu na njenom frontu, odnosno vencu.
Demontažu i pripremu tog dela nadstrešnice, prema njegovim rečima, obavila je firma "Starting", dok je zadatak njegove firme bio da montira nove kamene ploče na venac.
Dodao je da pre početka radova nisu dobili projektno-tehničku dokumentaciju, ni od "Startinga", ni od bilo koga drugog, već da su konkretna uputstva o tome šta treba da rade dobijali direktno od inženjera "Startinga" na gradilištu, koji su ta uputstva davali njegovim radnicima na licu mesta.
Objasnio je da njegova firma nije imala ni šefa radova ni odgovornog inženjera na gradilištu, pa je dogovor bio da ih usmeravaju ljudi iz "Startinga". Svi radovi za koje je njegova firma bila angažovana, prema njegovom iskazu, završeni su krajem juna ili početkom jula 2024. godine.
Da li je bilo žalbi na nadstrešnicu pre pada?
Komandir Policijske ispostave za bezbednost na železnici pred tužiocem je ispričao da mu se nekoliko dana nakon tragedije obratio šef Sekcije za vuču vozova. Taj zaposleni mu je preneo da su blagajnice koje su radile u šalter sali u krilu B, na dan 1. novembra, imale više prijava građana, odnosno da su im putnici, dok su kupovali karte, ukazivali da sa vrha zgrade, sa mesta gde je bila nadstrešnica, otpada materijal nalik šljunku.
Prema onome što je šef sekcije preneo policajcu, dve blagajnice su bile vidno uznemirene nakon što su primile takve dojave i o tome obavestile svoje pretpostavljene.
Policajac je dalje naveo da mu je isti zaposleni ispričao da je, nakon pete takve prijave građana, sišao šef Sekcije za saobraćajne poslove i da je tom prilikom reagovao grubo, pitajući zašto se nešto prijavljuje kada "nema ništa".
Policajac je dodao da ga je njegov sagovornik zamolio da ne otkriva odakle mu te informacije, jer bi zbog toga mogao da "nadrlja na poslu".
Ovaj iskaz se, međutim, ne poklapa sa onim što su naknadno ispričali drugi svedoci.
Zaposleni koji je, prema policajčevom svedočenju, prenosio informacije o prijavama građana, dan kasnije je pred tužiocem izjavio da nema saznanja da je bilo kome od zaposlenih neko ukazivao da se sa nadstrešnice nešto čuje ili otpada.
"Rekao je da mu je poznato da je povodom predmetnog događaja kružila priča u preduzeću da je bilo primedbi da je nešto kao padalo sa krova", piše u optužnici.
Osim toga, negirao je i da je pominjao imena bilo kojih zaposlenih.
I same blagajnice pomenute u policajčevom iskazu, prilikom saslušanja, negirale su da im se iko obraćao sa upozorenjima ili da imaju saznanja da se to dešavalo njihovim kolegama. Isto su tvrdili i šef sekcije za saobraćajne poslove. U tekstu Nove ekonomije navedeno je i da je pomenuta blagajnica prilikom svedočenja čak izjavila da uopšte nije bila na poslu u trenutku nesreće. Međutim, uvidom u potvrđenu optužnicu, redakcija 021.rs nije pronašla takvo svedočenje.
U dokumentu ne postoji iskaz nijedne osobe zaposlene u "Srbija Vozu" koja je navela da kritičnog dana nije bila na radnom mestu, već da je prethodnog dana radila u smeni do ponoći. Nova ekonomija je u trenutku pisanja svog teksta imala uvid u zapisnik.
Iz iskaza policajca proizašlo je i pitanje spiska blagajnika koji je dostavljen tužilaštvu, prema onome što mu je preneto, na tom spisku navodno nisu bile sve blagajnice koje su radile kritičnog dana, a dve pomenute blagajnice u tom trenutku još nisu bile saslušane. Ko je sastavljao spisak i da li je i zašto naknadno menjan, ostalo je nerazjašnjeno i u samom iskazu policajca.
Niko od pomenutih, kako se može videti, nije naknadno ponovo svedočio.
Šta su videli i čuli zaposleni na blagajnama?
od blagajnika, koji je tog dana radio u prvoj smeni, ispričao je da se u trenutku pada nadstrešnice nalazio za blagajnom.
"S obzirom na to da je od njega ulaz bio udaljenosti od 20 metara, a u momentu od pet do deset sekundi pre pada je čuo zvuk koji ga je podsetio na zvuk hilti bušilice", navodi se u optužnici.
U tom momentu pogledao je u pravcu nadstrešnice, jer je zvuk odatle dopirao, a nakon par sekundi nadstrešnica je pala.
Druga blagajnica rekla je da direktan trenutak pada nije videla jer je nešto pisala, pa je najpre čula udar, a tek potom pogledala u tom pravcu. Još jedna blagajnica, takođe u prvoj smeni tog dana, ispričala je gotovo istu priču - nalazila se u staničnoj blagajni, pad nije videla, ali ga je čula.
Četvrta svedokinja, takođe zaposlena na blagajni, rekla je da tog dana uopšte nije trebalo da radi, ali je došla da obavi neke zaostale poslove, pa nije ni bila za blagajnom u trenutku nesreće. Dok je pisala, osetila je jak udar ispred sebe i videla samo oblak prašine, ne shvatajući odmah šta se dogodilo.
Na pitanje da li im se neko od putnika ili trećih lica tog ili prethodnih dana obraćao i ukazivao da se iz pravca nadstrešnice nešto čuje ili otpada, svi blagajnici odgovorili su negativno.
O drugim segmentima svedočenja, onim koja se tiču članova komisije za tehnički pregled, ranije je pisala i Nova ekonomija. Važno je dodati da su u toku postupka neki od njih pozvani na saslušanje i drugi put.
Pred Višim sudom u Beogradu, dodajmo i to, vodi se postupak protiv menadžerke "Infrastruktura Železnice Srbije", ali i članova Komisije za tehničke preglede Železničke stanice u Novom Sadu, a o čemu je 021.rs već pisao. Sredinom jula, međutim, Apelacioni sud treći put je oborio tu optužnicu te je vratio Višem sudu.
021.rs
