Kad je reč o Srbiji i njenom evropskom putu, poslednjih nedelja stižu vrlo različite poruke iz Evropske komisije i Evropskog parlamenta. Dok Evropska komisija ima ideju da nagradi našu državu zbog usvajanja izmenjene verzije Mrdićevih zakona, pa se čak pominje i otvaranje Klastera 3, u Evropskom parlamentu se danas raspravlja o vrlo oštrom Izveštaju o napretku Srbije, a istovremeno stižu informacije da je čak šest članica EU zbog stanja demokratije u našoj državi izričito protiv daljeg napretka Srbije na evropskom putu.
Evropski parlament danas će raspravljati o pristupnom putu Srbije ka Evropskoj uniji u okviru debate sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos. Debata o Srbiji počinje u 19:30, nakon rasprava o pristupnim procesima Ukrajine i Moldavije. Poslanici Evropskog parlamenta sutra u podne će glasati o izveštajima o napretku tih zemalja i Srbije.
Uoči ove rasprave, najveća poslanička grupa u Evropskom parlamentu, Evropska narodna partija (EPP) pokušala je da spreči održavanje zasebne rasprave o Srbiji.
Kako je objavio portal Savremena politika, iz EPP-a su tokom razgovora o konačnom dnevnom redu insistirali da se Izveštaj o napretku Srbije stavi direktno na glasanje, bez prethodne posebne rasprave na plenarnoj sednici.
Nakon pregovora poslaničkih grupa u Evropskom parlamentu, postignut je kompromis prema kom će rasprave biti, ali značajno skraćene.
Umesto standardne rasprave sa većim brojem govornika, predviđeno je da se večeras obrati samo po jedan predstavnik iz svake političke grupacije.
Inače, Evropski parlament je 17. juna usvojio godišnje rezolucije za sve države kandidate sa Zapadnog Balkana, dok je Srbija ostala uskraćena.
Izvestilac za Srbiju Tonino Picula je tim povodom za Savremenu politiku rekao da je postignut dogovor da se o Srbiji raspravlja zasebno, zbog zainteresovanosti poslanika EP za situaciju u zemlji. Prema njegovim rečima, taj zahtev došao je od grupe Socijalista i demokrata, a to su podržale i ostale političke grupacije, uključujući i Evropsku narodnu partiju (EPP).
„Smatram da je važno održati zasebnu raspravu o Srbiji zbog veoma snažnog interesa koji su parlamentarci pokazali za izveštaj, a što se odražava u velikom broju podnesenih amandmana i sveobuhvatnom konačnom izveštaju koji je je usvojio AFET“, rekao je za Picula, dodajući da je Srbija ključna zemlja u procesu proširenja, a da njeno „nazadovanje i stagnacija imaju posledica na proces politike proširenja EU u celini“.
U međuvremenu, Evropska komisija zastupa stav da Srbiju treba nagraditi nakon usvajanja izmene verzije seta pravosudnih zakona, koje je predložio poslanik SNS Uglješa Mrdić.
Komisija će, kako prenosi portal Politiko, zatražiti od ambasadora Evropske unije koji se sastaju u sredu u Briselu da odobre otvaranje Klastera 3 u pregovorima o pristupanju Srbije EU.
Međutim, nekoliko evropskih vlada je skeptično prema tom potezu, a Holandija je spremna da stavi veto, navodi Politiko pozivajući se na više nezvaničnih diplomatskih izvora.
Portal ocenjuje da ovo neslaganje odražava kakva se polemika vodi o cilju i načinima pridruživanja u okviru same Unije.
Komisija, kako su prenela dvojica neimenovanih zvaničnika za Politko, sve više predstavlja proširenje kao geopolitički mehanizam da se zemlje kandidati podstiču da se što više približe Evropi, a što više odmaknu od drugih sila. Međutim, pojedine zemlje članice se plaše da bi kandidati mogli biti nagrađeni pre nego što ostvare dovoljan napredak u demokratskim i pravosudnim reformama.
Srđan Majstrović iz Centra za evropske politike je u aitorskom tekstu za EWB objasnio da je jasno da ukupni tempo pregovora mora zavisiti od napretka u osnovama.
Otvaranje Klastera 3 bi poslalo pogrešnu poruku
“Ovo nije tehnički detalj, već osnovna zaštita kredibiliteta procesa. Klauzula o ravnoteži postoji upravo da bi se sprečilo da napredak u pojedinačnim klasterima prikrije stagnaciju ili regresiju u vladavini prava i demokratskom upravljanju. Ako nema kredibilnog napretka u osnovama, ne može biti ni kredibilnog napretka u pregovorima u celini”, kaže Majstorović i dalje navodi da zato otvaranje Klastera 3 u sadašnjim okolnostima ne bi bio neutralan tehnički korak.
“To bi poslalo političku poruku da je EU spremna da zanemari same principe koje je ugradila u proces pristupanja kako bi postigla kratkoročni diplomatski rezultat”.
Inače, napominje dalje Majstorović, Klaster 3 obuhvata konkurentnost i inkluzivni rast, uključujući oblasti kao što su informaciono društvo i mediji, oporezivanje, socijalna politika i zapošljavanje, obrazovanje i kultura.
“Nerealno je očekivati da bi otvaranje ovog klastera nekako poboljšalo situaciju u medijima, univerzitetima ili obrazovnom sistemu u Srbiji. Naprotiv, to bi nagradilo vlasti u trenutku kada su ovi sektori pod ozbiljnim pritiskom i kada se prostor za nezavisne glasove, profesionalne standarde i kritičko mišljenje smanjuje. Srbiju danas obeležavaju zarobljene institucije, iskrivljeno medijsko okruženje, pritisak na nezavisne aktere, zastrašivanje kritičara i normalizacija praksi koje su nespojive sa demokratskim upravljanjem”, kaže Majstorović i zaključuje da bi u takvoj atmosferi ponašanje kao da proces pristupanja može da se nastavi uobičajenim tokom bila ozbiljna greška.
“To bi dodatno narušilo kredibilitet Evropske unije među građanima koji i dalje veruju da evropske integracije treba da znače transformaciju države, a ne samo upravljanje odnosima sa aktuelnom vladom. Otvaranje Klastera 3 ne bi ohrabrilo građane u Srbiji koji istinski podržavaju evropsku budućnost. Učinilo bi suprotno. Ojačalo bi percepciju da je EU spremna da previdi pad demokratije ako veruje da to služi široj geopolitičkoj svrsi. To bi pružilo političko olakšanje režimu koji je odavno napustio suštinu pristupanja EU, dok je njegovu formu održavao u životu za spoljnu potrošnju”.
Nova.rs
