Uništavanje dokumenata i uloga uzbunjivača
Profesor Čedomir Čupić, poznat kao borac protiv korupcije, osvrnuo se na aktuelne događaje nakon izbora, posebno na apel Studentske liste uzbunjivačima da prijave uništavanje dokumenata. Ovaj apel usledio je nakon prijave advokata Ninića o uništavanju dokumenata u PIO fondu.
„Vlast nije država, ona je samo deo države. Država su svi građani, institucije i vlast“, istakao je profesor Čupić, objašnjavajući da je prethodna vlast, često posežući za vanrednim izborima i manipulacijama, dovela do isključivosti u političkom životu. On je naglasio da su nedavni izbori, iako vanredni, rezultat zahteva studenata koji protestuju dve godine, a njihov pokret je podigao svest stanovništva o potrebi aktivnog učešća u političkom životu. „Upravo izlaznost na ovim izborima je pokazala da su građani ogorčeni sve šta je rađeno u poslednjih četrnaest godina“, dodao je Čupić.
U periodu tranzicije vlasti, kada se još nisu formirale nove institucije, postoji opasnost od uništavanja materijalnih dokaza o nelegalnim radnjama. „Oni sad pokušavaju da te papire, odnosno materijalne dokaze unište“, rekao je profesor, pozivajući ljude u institucijama da prijavljuju takve slučajeve, koristeći status uzbunjivača koji je zakonski regulisan. Ovo je, prema njegovim rečima, jedini način da se sačuvaju dokazi dok se ne konstituiše nova vlast.
Reforma pravosuđa i borba protiv korupcije
Profesor Čupić je kritikovao dosadašnju saradnju tužilaštva i policije, navodeći primer tužiteljke kojoj policija nije dozvolila ulazak u Pionirski park. „To je nedopustivo. A mislim, a još strašnije je da oni kažu da ona ne može da uđe zato što oni ne mogu njoj garantovati bezbednost“, rekao je Čupić, ocenjujući to kao tešku zloupotrebu policije.
Kao rešenje, predložio je formiranje specijalne tužilačke policije koja bi odgovarala isključivo tužiocima, po uzoru na švedski model. Takođe, za borbu protiv korupcije, predložio je osnivanje odeljenja tužilaca koji bi bili potpuno nezavisni. U Srbiji bi, zbog teže situacije, bilo potrebno dvadeset osam tužilaca, od kojih bi sedam nadziralo rad ostalih dvadeset jednog, smatra on.
Srđan Škoro: Na Informer i Pink ne treba da upada narod već tužilac sa policijom (VIDEO)Zakon o poreklu imovine: Tri faze primene
Profesor Čupić je još 2001. godine predlagao Zakon o poreklu imovine, čiji su principi podrazumevali da je na onome ko se proverava da dokaže poreklo svoje imovine. „Mi merimo tvoju imovinu, nečiju imovinu. Tu se formiraju se timovi, stručni timovi, kriminalistički deo policije, poreski organi“, objasnio je. Ako se utvrdi višak imovine koji se ne može dokazati, ona se oduzima.
Zakon bi se primenjivao u tri faze:
Prva faza: Preispitivanje imovine državnih organa koji će sprovoditi zakon (policija, tužioci, poreski organi, carinska i inspekcijska služba). Njihova imovina bi se javno objavila, a građani bi imali mesec dana da prijave eventualne netačnosti, uz obavezu da prilože materijalne dokaze. Lažne prijave bi se kažnjavale zatvorom od tri do pet godina.
Druga faza: Preispitivanje imovine visokih funkcionera (predsednici, premijeri, ministri, gradonačelnici, predsednici opština). Ova faza bi trajala godinu dana i otkrila bi saradnike iz privatnog sektora i državnih institucija.
Treća faza: Preispitivanje imovine saradnika iz privrede, banaka i finansijskih institucija. Ovaj proces bi obuhvatio oko tridesetak hiljada ljudi, što bi, prema Čupiću, okončalo krupnu i sistemsku korupciju.
Medijska scena: Odgovornost i regulacija
Profesor Čupić je kritikovao medije poput TV Pink i Informera, ističući njihovu ulogu u širenju mržnje i neistina. Podsetio je na svoje lično iskustvo medijskog linča od strane Željka Mitrovića zbog izjave o nelegalno izgrađenoj zgradi TV Pink.
„Mediji moraju da budu u službi svih građana i da donesu, ovaj, da kažem, one takozvane informacije koje su od javnog značaja“, naglasio je Čupić. Predložio je da se medijima koji ne ispunjavaju zakonske kriterijume za nacionalnu frekvenciju (kulturno-umetnički, obrazovni, naučni, dokumentarni ili dečji program) oduzmu dozvole za emitovanje. Takođe, predložio je oporezivanje problematičnih sadržaja poput rijaliti programa sa 95% poreza, kako bi se obeshrabrilo njihovo emitovanje, bez direktne zabrane.
Osvrnuo se i na slučaj Jorgovanke Tabaković i pokušaj iznošenja novca iz Poštanske štedionice, ističući koncept objektivne odgovornosti. „Ako je ona preko toga prelazila, ako nije uspostavljala te kontrolne mehanizme koji to treba da stalno prate, onda ona snosi takozvanu objektivnu odgovornost“, objasnio je. Kritikovao je i medijske napade na profesora Šoškića, nazivajući ih klevetom i neistinom.
Na kraju, profesor Čupić je istakao da borba protiv korupcije nije jednodnevni proces, već zahteva temeljne i sistemske promene, uz punu primenu zakona i odgovornost svih aktera.
Izvor: Pravda
