Profesorka Mila Alečković, u intervjuu za produkciju "Lučić inserti" ističe da se Srbija trenutno nalazi u stanju „interegnuma“, odnosno „ničije zemlje“, što predstavlja izuzetno opasan period. „Mi smo u jednom interregnumu. Znači, mi smo u jednoj, kako vole ljudi sada govore, 'no man's land'. Znači, nismo ni tamo ni vamo, negde smo između. Čarlotina nevodna zemlja, ajmo srpski. I ovo je vrlo opasan period. Vrlo“, objašnjava Alečkovićeva, naglašavajući da vlada još nije formirana i da ništa nije konstituisano.
Finansijske malverzacije i međunarodna kontrola
Jedan od glavnih izvora panike u javnosti jeste iznošenje ogromnih količina novca u Alta banku, što ljude navodi da se pitaju šta će se desiti. Međutim, Alečkovićeva, pozivajući se na informacije poznanika koji je radio u JP Morgan-u, uverava da iznošenje novca iz Srbije nije tako jednostavno kako se čini. Banke poput Alta banke moraju imati korespondente u svetu, a u slučaju dolarskih transakcija to je JP Morgan Chase, dok za evre to čine velike evropske banke. „Što znači da nikakav novac ne može tek tako da se iznese iz Srbije. Mogu da ga gomilaju tamo i da ne znam šta hoće time da rade. Postoje, postoje, kako da kažem, postoji alert internacionalni koji ovaj vodi i te kako računa o tome zašto se neki novac iznosi. I on ne može tek tako da, da bude iznet. Mora tu da svašta toga da se još dogodi“, navodi ona.
Postoje mehanizmi poput „alert PO“ (politički eksponirane osobe) i STAR inicijative (Stolen Asset Recovery) koji omogućavaju zaustavljanje sumnjivih transakcija. Bankari, iako nisu naivni, prate političke događaje, a Srbija je verovatno već označena kao zona maksimalnog rizika, što znači da su sve oči uprte u potencijalne transfere. Novac koji se iznosi, ako nije namenjen za plaćanje dugova ili održavanje ambasada, biće odmah zaustavljen i zamrznut. Takođe, postoje pošteni ljudi u Narodnoj banci i drugim institucijama koji mogu signalizirati sumnjive transfere. „Prema tome, ljudi ne treba da se plaše da će ova bratija da iznesu ogromne pare, jer vidim da je to zasad zaista panika“, zaključuje Alečkovićeva, pozivajući Srbe širom sveta da budu budni i prate događaje, jer „odbrambena konjica postoji“.
Buđenje pravosuđa i zrelost studenata
Profesorka Alečković ističe da je ohrabrujuće što je profesorka Vesna Rakić Vodinelić jasno rekla da pravosuđe ne mora da čeka konstituisanje parlamenta i vlade, već može odmah da počne da radi. Ovo se poklapa sa „buđenjem“ gospođe Dolovac, za koju Alečkovićeva metaforički kaže da je „dobila dva šamara pa je i počela“. Narod je željan brze pravde, ali studenti, koji su izvanredno izveli završni dan protesta, žele demokratsku proceduru i odbijaju osvetu i nerede. „Ljudi bi sve brzo da reše. Znate, to je ono za jednu noć zastavu na Rajhstag. Nažalost, to tako ne može, a pogotovo što studenti žele da bude ipak neka demokratska, kako da kažem, procedura“, objašnjava ona, podsećajući na Tolstojevu izreku: „Bog vidi, ali čeka“.
Psihološke kategorije u tranziciji: ulizice, pokajnici i botovi
U ovom periodu, Alečkovićeva identifikuje nekoliko zanimljivih psiholoških kategorija: ulizice, pokajnike (koje naziva „profesijom Momčilo“) i botove. Narod je, prema njenim rečima, intuitivan i dobro prepoznaje one koji pokušavaju da se „preporuče“ novoj vlasti. Posebno upozorava studente da paze na sve ljude koji će se sada „naturati“ i nuditi, a koji su nekada bili funkcioneri. Biografije svih koji su bili na funkcijama moraju se proveravati trideset godina unazad, a ne samo od 2014. godine. „Ko god je bio na nekom položaju, mora se proveravati šta je radio“, naglašava ona, dodajući da mediji ne smeju da pozivaju ljude sa „prljavim biografijama“ da govore o budućnosti, a da se ne osvrnu na njihova nedela iz prošlosti.
Kategorija „pokajnika“ je posebno interesantna. Alečkovićeva je u jednom trenutku rekla: „Momčilo više nije ime. Momčilo je sada profesija.“ Ovo se odnosi na ljude koji su za novac pisali „prljavštine“ o poznatim i čistim ličnostima, a sada se „kaju“. Analizirajući govor jednog takvog „bota“, Alečkovićeva zaključuje da je on govorio logično i koherentno, što ukazuje na svesno, promišljeno i koristoljubivo delovanje, sa dozom psihopatskog karaktera. „Kada neko ko apsolutno govori logično i koherentno priča šta je pod znacima 'morao' da radi, budite sigurni da je bio svestan dok je to radio, da je bio punoletan, to je očigledno, da je znao šta radi i da je radio iz koristoljublja“, ističe ona. Narodna poslovica „Ko priznaje, pola mu se prašta“ postavlja pitanje šta sa drugom polovinom i šta sa „profesijom Momčila“ koja će cvetati. Alečkovićeva smatra da takvi ljudi moraju da odgovaraju za svoja dela, da idu u zatvor i vrate novac koji su uzeli za klevetanje poštenih ljudi. „Moramo da promenimo način govora sa takvim ljudima jer, ponavljam, Momčilo postaje profesija u Srbiji“, poručuje ona.
SrbijaAlta banka: Ekspoziture ne rade, obustavljene aktivnosti u vezi sa karticama i prometomIzvor: Pravda
