Zbog dugotrajnog toplotnog talasa i niskog nivoa Dunava, letnja potrošnja struje u Srbiji dostigla je nivoe karakteristične za zimski period. Sagovornici ističu da je sigurno da će nas sada uvoz struje koštati mnogo više.
Zbog dugotrajne suše i rekordno niskog vodostaja Dunava, snabdevanje strujom u Evropi ulazi u kritičnu fazu.
U regionu se već smanjuje proizvodnja u elektranama, a Mađarska je potpuno obustavila rad nuklearke Pakš.
I u Srbiji vlada zabrinjavajuća situacija jer je letnja potrošnja struje dostigla nivoe karakteristične za zimski period, zbog čega će rafinerija u Pančevu, prema rečima predsednika Srbije, možda morati privremeno da obustavi rad.
Srpski zvaničnici takođe apeluju na građane da u narednim danima racionalno koriste električnu energiju, imajući u vidu dugotrajan toplotni talas i povećanu potrošnju, kako bi se očuvala stabilnost energetskog sistema Srbije.
Nezavisni energetski ekspert Dragan Vlaisavljević objašnjava da hidroelektrana Đerdap sada proizvodi struju u smanjenim kapacitetima.
"Prosečna proizvodnja Đerdapa 1 tokom leta je oko 10 GWh, sad proizvodi 5 GWh, znači na 50 odsto proseka je letnje proizvodnje, a ne 20 odsto, kolika je maksimalna proizvodnja koja se dešava u aprilu. Ono što ne valja jeste dužina trajanja sušnog perioda. Svaki dan se gubi tih 5 GWh, a ako je prosečna potrošnja oko 90 GWh, ili sad kad naiđe toplotni talas, biće 100 GWh. Znači, imamo 5 odsto manju proizvodnju, i tih 5 odsto, 5 GWh, može da se uveze", objašnjava on.
Šta je problem
Problem je, dodaje on, mala proizvodnja termo-sektora.
"Ove ostale elektrane, pre svega misli se na TENT A i B, sa stanovišta njihove raspoloživosti i sa stanovišta kvaliteta uglja, oni bi mogli vrlo lako da nadomeste taj pad proizvodnje koji se imao u hidro-sektoru, da se adekvatno održavao rudarski sektor, ulagalo u rudarski sektor, adekvatno održavao termo-sektor, i tako dalje. To je prava istina. I zato ta razlika sada mora da se uveze", navodi Vlaisavljević, pa dodaje:
"Prosečan konzum na 0°C u Srbiji je zimi 120 GWh. Sada će biti oko 100 GWh konzum, tako da uz adekvatnu termo-proizvodnju koje nemamo, mi moramo da uvozimo električnu energiju".
Sagovornik kaže da je veliki problem i taj što je država veoma malo ulagala u solarne elektrane.
"Problem je nedostatak bazne energije koji vi ne možete da nadoknadite, a nedostatak bazne energije vam obezbeđuju protočne hidro-elektrane. To su Đerdap 1, Đerdap 2 i hidro-elektrana Bajina Bašta. To je, znači, 80 odsto hidro-proizvodnje u Srbiji. Kada je suša, tu onda imate veliki problem. Na to se superponira i slabiji rad termo-sektora, znači zbog kvaliteta uglja ili neodržavanja adekvatnog termo-sektora. A što se tiče Kostolca i hlađenja, tu ima jedan kanal koji su trebali odavno da prodube da ne bi imali taj problem. To nadležni znaju 20 godina unazad".
Imamo dovoljno granica i prekograničnih kapaciteta, kaže Vlaisavljević, tako da možemo da uvezemo pola naše proizvodnje bez problema.
"To je što se tiče tehnike i tehnologije. Samo je pitanje cene. Cena će biti značajno veća. Zašto? Zato što su i drugi u regionu u krizi, zato što ne mogu da hlade nuklearne elektrane, pa ih onda isključuju. Pre svega mislim na Mađarsku i na Rumuniju. Za sad se Bugari drže, dokle će, ne znam. I to smanjuje raspoloživu energiju koja je na tržištu za kupovinu. Kad se ima manje energije, znači ponuda i potražnja cena ide gore".
Nema problema dok je uvozne energije
Dok bude bilo uvozne energije, neće biti problema. Jedino što će to da košta malo više.
Vlaisavljević smatra da će mnogo veći problem za građane Srbije biti zaustavljanje rafinerije u Pančevu zbog vodostaja.
"Veći problem će nastati ako se to desi. Ova 'igra' sa strujom je samo koliko će to da košta", poručuje on.
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković objašnjava za Nova.rs da Srbija već od smene direktora EPS-a Miroslava Tomaševića uvozi struju i da to nije tajna.
Međutim, situacija u vezi sa snabdevanjem električnom energijom je iz godine u godinu sve gora.
"Naši sistemi su predviđeni da 70 odsto električne energije proizvodimo iz uglja, a 30 odsto iz svega ostalog, između ostalog, i hidroelektrane. Ima tu i vetroparkova, nešto i solara, ali sve to mnogo manje. Ima i gasnih elektrana. Danas smo došli do toga da 40 odsto električne energije dobijemo iz vode, što je totalni apsurd, sa našim instaliranim kapacitetima. I sada, iz godine u godinu, kopovi se ne šire kako treba. Znači, uglja nema, kako se zove, bazirali smo to što smo imali na uvozu i na električnoj energiji, električnom gasu, i evo, sada je došlo i ovo. Jednostavno, hidroelektrane rade na minimumu", navodi Zdravković.
Da se oporave hidropotencijali, odnosno akumulacije, u kratkom periodu do zime, to je praktično nemoguće, dodaje on.
Restrikcije nisu dobro rešenje
Zdravković kaže da će sigurno biti restrikcija, ali po njemu, one nisu dobro rešenje.
"Kao elektroinženjer, smatram da je restrikcija najgore moguće rešenje. Koliko god da je skupa električna energija, bolje je uvesti nego nego da pravite restrikcije zato što prilikom vraćanja sistema, naši sistemi prenosa i distributivni sistemi su jako stari, dolazi do kvarova, ispadanja, požara, industrijski kapaciteti... Sve to trpi".
Novi problem - cena
I pitanje sad više nije ni cene, nego da li ćemo imati odakle da uvezemo struju.
"Oko 20 odsto električne energije u Evropi se pravi iz gasa, takva je tehnologija. A gasa fali na tržištu. Prvo Rusija, onda Iran, Persijski zaliv... Tako da će tu da fali. Druga stvar, Evropa je u pojedinim delovima godine, naročito zimi, uvozila velike količine električne energije iz Rusije i Ukrajine. Rusija sada, sa druge strane, neće moći. Rusi su razorili i devastirali potpuno infrastrukturu Ukrajine. Ne samo da neće moći da uvezu odnosno izvezu u Evropsku uniju, nego da bi se održalo u životu, Evropa će morati pre svega njima da obezbedi velike količine električne energije. Tako će biti manje. A evo, u ovom trenutku sada, zbog niskog vodostaja Dunava, jedan reaktor će da isključe. Tako da, mi smo u okruženju u kom postoji veoma veliki problem".
Što se tiče gubitaka u prenosnom i distributivnom sistemu, oni su kod nas na nivou od 15 odsto.
"Gubici moraju da postoje zbog tehnologije prenosa, distribucije i tehnologije proizvodnje. Ali oni mogu da budu na 6, 7, 8 odsto, a ne na 15. Nismo ulagali u trafostanice, u dalekovode, u remonte. Nemamo ni dovoljan broj ljudi", ukazuje on.
Urednica magazina Biznis Radojka Nikolić, s druge strane, ne misli da će Rafinerija u Pančevu prestati da radi zbog ove specifične situacije.
"Nisam sigurna da će rafinerija u Pančevu da obustavi rad jer to je mnogo složeniji sistem i uvek se nađu neka rešenja koja mogu da dozvole rad, iako dolaze upozorenja od strane predstavnika vlasti. Dok sa strane stručnjaka niko ne upozorava na alarmantnu situaciju u Srbiji. Naprotiv, stručni, upućeni ljudi u to, ljudi koji neposredno rade u Elektroprivredi Srbije, objašnjavaju da jeste situacija složena, ali da je za sada stanje redovno i da se uspešno prevazilazi", kaže Nikolić za portal Nova.
Što se tiče struje, kaže da je opšte poznato da Srbija uvozi struju i kada nema ovakvih poremećaja.
"Trenutno, koliko sam videla po berzanskim podacima, mi sada najveću količinu struje uvozimo iz Grčke zato što Grčka ima solarne elektrane, i ona iz solara i iz vetra dobija negde oko 60 odsto električne energije. A po kojoj ceni kupujemo? Mi kupujemo kada je najjeftinije. Sada struja jeste skuplja nego inače. Kada je kupujemo u normalnim okolnostima, ta prosečna cena jednog megavata je, na primer, do između 75 i 80 evra po megavatu. A sada je prosečna cena negde oko 112 evra po megavat satu. Ako se kupuje hitno, trenutno, bez neke strategije, što mi ne radimo, ona dostiže na berzi i 500 evra po megavat satu, ali mi tu struju ne kupujemo. Mi kupujemo ovu koja ide negde između 80 i 100 megavat sati, i onda se ta struja skaldišti i koristi se za reverzibilne hidroelektrane. I upumpava tako u sistem. Tako da verujem da nema opasnosti što se nas tiče u snabdevanju električne energije", kaže ona.
Cenu koju ćemo platiti, mi inače plaćamo, dodaje Nikolić, ističući da će verovatno biti nešto viša od inače našeg plaćanja.
"Nije to ništa novo. A ovo što se događa, ove klimatske promene, to već zahteva dugoročna strateška rešenja, i time treba da se bavi vlada i kreatori na vreme", smatra ona".
Pravda
SrbijaRumunija rashlađuje reaktore, Mađari gase nuklearnu elektranu - a u Srbiji je "situacija pod kontrolom"Izvor: Nova
