Milovanu Milivojeviću, ocu poginulog radnika Milomira Milivojevića iz Lučana, koji već devet godina vodi pravnu borbu za istinu o smrti svog sina, pre nekoliko dana je ispred plastenika i kapije porodične kuće istovarena je velika količina stajskog đubriva. Milivojević u razgovoru za Nova.rs kaže da ne veruje da je reč o slučajnosti, već o još jednom pokušaju zastrašivanja zbog njegove višegodišnje borbe za pravdu.
Godinama unazad porodica Milivojević bila je izložena brojnim pritiscima, uvredama i drugim ponižavajućim postupcima, uprkos tome što je tražila samo istinu i odgovornost za smrt svog sina.
Najnoviji incident se dogodio sada kada je ispred njihove kuće istovarena velika količina stajskog đubriva.
"To rade neljudi. Ovo je malo mesto, mala sredina i to je uradio čovek koji nema ni osnovnu školu. Dobar domaćin, dobar radnik, ali radi po nečijem nagovoru i nalogu. Pokušavaju na sve načine da mi se osvete", kaže Milivojević.
On navodi da ovo nije prvi put da se suočava sa pritiscima i da strahuje da će se oni nastaviti i uoči godišnjice smrti njegovog sina.
"Sada će biti devet godina od kako je Milomir poginuo. Kao i svake godine obeležićemo taj dan, a ja samo čekam da vidim šta će sledeće da urade. Siguran sam da će ovih dana pokušati da mi zatvore vodu u glavnoj šahti. To je dno dna. Ali izguraćemo i to. Da je samo ovo, pa i nekako, ali sve ovo traje godinama", kaže on.
Navodi da nikome ništa nažao nije učinio. Nikome se nije zamerio, pa opet, prolaze golgotu.
"To su ljudi sa kojima se nikada u životu nisam ni posvađao, ništa im nažao nisam učinio. I to sve samo zato što se godinama borim za pravdu. Strašno je da nekome smeta to što pokušavate da isterate istinu o smrti svog deteta", kaže Milovan za naš portal.
Milivojević smatra da je najveći problem to što, kako kaže, ljudi u njegovom mestu ćute iz straha.
"Mi nemamo državu, nemamo zakon, nemamo sistem. Ljudi ne reaguju jer su gotovo svi na neki način vezani za fabriku. Pa, 99 odsto njih je u fabrici, ili su im sinovi, kćeri, snaje, nije bitno ko. Znaju da ako podrže mene - trpeće sankcije", kaže Milivojević.
Navodi da je to najbolje moglo da se vidi nedavno. Kaže da su, prema njegovim saznanjima, radnici fabrike bili pod pritiskom da prisustvuju skupu Srpske napredne stranke (SNS) u Beogradu.
"Kad je bio skup u Beogradu za Vidovdan, iz fabrike je oko 300 radnika bilo na spisku da moraju da idu. Morali su da idu - 10 bravara, 30 njih sa raketnih goriva, gde je moj sin radio, ma da vam ne pričam... I kako onda da ti ljudi podrže mene? Oni razmišljaju ovako: 'Ako ja to uradim, pa oni će da mi otpuste sina, ćerku, snaju..' Time se ljudi vode i zato ćute", navodi on.
Dodaje da veruje da bi njegova borba odavno bila završena da je imao veću podršku.
"Da sam ja, kada se sve desilo, imao bar 100 ljudi uz sebe i svoju porodicu, ja bih ovo okončao davno. A nemate nikog. Pa da me je podržalo 200 ljudi, pa koji moćnik bi u toj situaciju stisnuo petlju i sve ih otpustio? Ali, ljudi tako ne razmišljaju", kaže otac stradalog radnika i dodaje da ljudi zbog straha ćute.
Uveren je da se pritisci neće završiti na ovome.
"Taman posla da će stati na ovome. Malo se pritaje, pa opet nešto urade. Za godišnjicu smrti sina sigurno će pokušati nešto novo, ali kako god bilo, mi ćemo taj dan obeležiti", izričit je Milivojević.
"Nisam ni znao u kakvom osinjaku živim"
Kaže da su ga mnogi ljudi iz njegovog okruženja razočarali, ali da je istovremeno upoznao i one koji su mu pružili iskrenu podršku. Priznaje da svi su događaji i sve ono što su doživeli ostavili posledice po njihovu porodicu.
"U subotu kada se ovo desilo, supruga i ja smo imali mučninu i povraćanje. Devet godina živim na lekovima. Sve ovo psihički veoma loše utiče na nas", kaže on i dodaje:
"Da nije groba mog sina i bolesnog oca, odavno bih digao sidra i otišao odavde. Nisam ni znao u kakvom osinjaku živim dok nisam doživeo ovu tragediju. U dobru su svi tu, ali pomozi ti meni kad mi je teško, daj mi utehu, nemoj mi sipati so na ranu, koja svakako nikad neće da zaraste".
Govoreći o poslednjem incidentu u nizu, ističe da mu je neverovatno da je neko spreman da tako nešto učini.
"Da dovučeš deset traktora stajskog đubriva baš pred moj plastenik i kapiju, a imao si još dvadeset drugih mesta gde si mogao to da istovariš, pokazuje da je sve urađeno smišljeno", navodi on.
Podsetimo, u ponovljenom postupku za nesreću u fabrici "Milan Blagojević - Namenska" koja se desila 14. jula 2017. godine, jedan od tadašnjih rukovodilaca Vladimir Lončarević oslobođen je, a drugom - Tomu Stojiću, smanjena je kazna na dve godine zatvora.
Oni su bili osuđeni na po tri godine zatvora. Postupak se vodio i protiv Radoša Milovanovića, direktora fabrike u trenutku eksplozije, ali je on obustavljen zbog njegove smrti.
Usled eksplozije, na licu mesta stradao je Milojko Ignjatović, dok je teške povrede zadobio mladić Milomir Milivojević, koji je naknadno preminuo u bolnici od posledica teških povreda. Porodica Milovojević je proteklih godina ukazivala na niz propusta u trenutku eksplozije, ali i na sve propise koje rukovodstvo fabrike nije poštovalo, zbog čega je bila ugrožena bezbednost radnika.
Govoreći o tragediji koja je obeležila njegov život, priznaje da ga ni posle devet godina ne napušta osećaj krivice.
"Najviše me pojede griža savesti što ga tog dana nisam zadržao još minut ili dva. Popili smo po tri čaše soka. Da sam mu nasuo još jednu čašu, možda bi ostao još malo. Izašao je, otišao i desilo se to što se desilo", kaže neutešni otac.
Nova.rs
