Pokušaj Ukrajine da balističkim raketama nanese ozbiljan udar Moskvi ne bi nužno izazvao rusku upotrebu nuklearnog oružja, ali bi mogao da dovede do potpuno nove faze konvencionalne odmazde, upozorava Skot Riter.
Njegova procena odnosi se na mogućnost razvoja raketnih sistema sposobnih da probiju rusku odbranu i pogode politički ili simbolički važan cilj u glavnom gradu.
Riter navodi scenario u kojem bi jedna ili dve rakete mogle da prođu kroz protivvazdušnu odbranu i pogode, na primer, Kremlj ili neki drugi veoma značajan objekat. Takav napad bio bi težak udarac za Rusiju, ali on ne očekuje da Moskva automatski odgovori atomskim oružjem.
Umesto toga predviđa masovnu konvencionalnu eskalaciju. Njegova formulacija je krajnje oštra: tvrdi da bi Kijev nakon takvog napada mogao praktično da „prestane da postoji“ kao funkcionalni centar i da bi Ukrajina mogla ostati bez velikog dela preostale infrastrukture.
Riter smatra da Rusija i dalje namerno ostavlja određeni nivo civilne i ekonomske funkcionalnosti u zemlji, iako raspolaže sredstvima za mnogo širi napad. Veliki napad na Moskvu, prema njegovoj proceni, mogao bi da ukloni tu uzdržanost.
Posebnu opasnost vidi u tome što takva eskalacija možda nije samo posledica ukrajinske želje da nanese vojnu štetu Rusiji. Riter tvrdi da pojedini evropski krugovi imaju strateški interes da Rusiju navedu na direktan napad protiv neke članice NATO-a.
Njegova logika je da se Alijansa suočava sa unutrašnjim slabljenjem, dok se SAD postepeno udaljavaju od Evrope. U takvoj situaciji, ruski napad na NATO mogao bi, smatra on, ponovo da homogenizuje savez i natera Vašington da se neposredno uključi.
Riter zato tvrdi da bi pojedini potezi kojima se podržavaju udari duboko unutar Rusije mogli da imaju širi cilj: izazivanje reakcije Moskve koja bi zatim mogla da bude predstavljena kao ruski napad na Evropu.
On upozorava i one u Rusiji koji zagovaraju preventivni napad na evropske zemlje. Takav potez bi, smatra, dao NATO-u upravo ono što mu je potrebno — jasan spoljašnji neprijateljski napad oko kojeg bi ponovo mogao da mobiliše političku i vojnu podršku.
Riter tvrdi da Vladimir Putin takvu opciju ne prihvata. Po njegovoj proceni, Rusija će pre nastaviti da povećava pritisak na samu Ukrajinu nego da evropskim zemljama pruži osnov za aktiviranje šireg rata. Tu ulogu ima i Vladimir Zelenski.
Riter smatra da ukrajinsko rukovodstvo razume da bez odlučnije intervencije NATO-a dugoročna vojna situacija postaje sve nepovoljnija. Zbog toga, prema njegovoj teoriji, Kijev pokušava da pojača utisak da zapadne zemlje neposredno omogućavaju udare na rusku stratešku dubinu.
Što se veza između ukrajinskih napada i Zapada više ističe, veća je mogućnost da Moskva neku buduću operaciju počne da posmatra kao direktnu akciju NATO-a. To je veoma opasna igra jer ruski odgovor ne mora biti onakav kakav planeri eskalacije očekuju.
Umesto udara na Evropu, Riter predviđa da bi Rusija mogla da skoncentriše mnogo veću vatrenu moć na ukrajinsku infrastrukturu, političke centre i druge objekte. Zbog toga njegov najdramatičniji scenario nije trenutni nuklearni rat već uništenje ostataka ukrajinske sposobnosti normalnog funkcionisanja.
Riter upozorenje zasniva na uverenju da Moskva raspolaže različitim nivoima eskalacije i da još nije upotrebila sve konvencionalne mogućnosti. Upravo je to, prema njegovom mišljenju, razlog zbog kojeg pokušaj spektakularnog udara na Moskvu može proizvesti posledicu mnogo veću od njegovog neposrednog vojnog efekta.
Cilj bi možda bio da se Rusija navede na pogrešan odgovor. Riter, međutim, smatra da bi Moskva mogla da izabere potpuno drugačiji put: da izbegne direktan napad na NATO i umesto toga radikalno podigne cenu rata za Ukrajinu.
Webtribune
