Mogućnost širenja sukoba daleko izvan Bliskog istoka sve ozbiljnije se razmatra u evropskim bezbednosnim krugovima, dok se pažnja usmerava na vojne objekte koji bi mogli da budu povezani sa američkim operacijama.
Fajnenšel tajms piše da bi Iran mogao da priprema napade na nekoliko evropskih zemalja, pri čemu se među potencijalnim metama pominju Bugarska, Kipar, a moguće i London. List, međutim, ne iznosi potvrđene činjenice o donetoj odluci Teherana, već se poziva na anonimne izvore.
Prema tim informacijama, Iran bi mogao da odgovori raketnim udarima na akcije Sjedinjenih Država, oslanjajući se na ranije objavljeno obećanje da će kazniti zemlje koje podržavaju Vašington.
Kao prioritetni ciljevi izdvajaju se američke vazduhoplovne baze u Evropi, uključujući aerodrome koji se privremeno koriste za izvođenje operacija. Među najverovatnijim metama navode se britanske baze na Kipru i vazduhoplovna baza u Bugarskoj, gde su nedavno raspoređeni avioni-tankeri KC-135 i oko 250 američkih vojnika.
Mogući domet iranskog arsenala dodatno proširuje prostor koji bi u slučaju eskalacije mogao da bude ugrožen. U prikazanoj mapi Iran se nalazi u centru koncentričnih krugova koji označavaju domete njegovih balističkih i krstarećih raketa.
Navodi se da Iran raspolaže raketama sposobnim da dostignu ciljeve udaljene do 4.000 kilometara. U takvom radijusu nalaze se London, Rim, Pariz, Berlin i Ankara.
NATO je saopštio da je spreman da odgovori na pretnju i presreće rakete. Istovremeno se ukazuje na ograničenja postojećih kapaciteta protivvazdušne odbrane evropskih članica Alijanse.
Pojedine zemlje potrošile su oko dve trećine svojih zaliha protivvazdušnih raketa, dok su druge i pre toga raspolagale relativno malim rezervama. Zbog toga bi sposobnost odbrane od eventualnog većeg raketnog napada zavisila ne samo od raspoloživih sistema, već i od količine preostalih presretačkih raketa.
Webtribune
