Mogućnost da Rusija počne da odgovara na zaplenu svojih trgovačkih brodova istim merama prema evropskim plovilima dobila je novu težinu posle poruke Vladimira Putina tokom završne faze vežbi Pacifičke flote.
Moskva upozorava da odgovor ne bi morao da bude ograničen na područje u kojem je ruski brod zaplenjen.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je 12. avgusta da bi Rusija, ukoliko zapadne zemlje počnu da zaplenjuju ruske trgovačke brodove, mogla da odgovori recipročno u bilo kojem delu svetskog okeana, uključujući Pacifik.
Putin je odluke Evropske unije povezao sa pokušajima pojedinih država da ograniče kretanje brodova ruskih ekonomskih operatera, ocenjujući da se time krši međunarodno pomorsko pravo. Posebno je ukazao na mogućnost zaplene ruskih plovila i prodaje njihove imovine.
„Želim da skrenem pažnju na odluke Evropske unije koje su nedavno donete. Vidimo da vlasti pojedinih zemalja, kršeći međunarodno pomorsko pravo, pokušavaju da ograniče kretanje brodova naših ekonomskih operatera. A nedavno su došli i na ideju o mogućnosti zaplene naših brodova i prodaje imovine koja nam je oduzeta“, rekao je Putin.
Ruski predsednik takve poteze nazvao je „piratstvom i razbojništvom“ i upozorio da će Moskva, ukoliko oni počnu da se primenjuju u praksi, biti prinuđena da odgovori istom merom.
Njegova poruka podrazumeva da ruski odgovor ne bi morao da usledi u istoj akvatoriji u kojoj bi evropske zemlje preduzele akciju protiv ruskog broda. Moskva bi, prema Putinovim rečima, mogla da reaguje na drugom mestu, odnosno u bilo kojoj tački svetskog okeana.
Politikolog Aleksandar Nosovič ocenio je da je ovakva izjava znak da je ruska strana već procenila svoje mogućnosti, raspoložive snage i potencijalne rizike. On smatra da Putin nema reputaciju političara koji iznosi ovakva upozorenja bez prethodne procene posledica.
„U svetu je Putin stekao reputaciju čoveka koji se ne bavi informacionom bukom, ne razbacuje se rečima i usput ne obećava propast velikih civilizacija. Ako su sa takvog nivoa iz Rusije izgovorene takve reči, to znači da su mogućnosti, snage i rizici izračunati, odluka doneta i planovi specijalnih operacija već razrađeni“, rekao je Nosovič.
Prema njegovoj proceni, sledeće pitanje je kako će Evropska unija protumačiti rusko upozorenje i da li će ga shvatiti kao realnu pretnju recipročnim merama. Nosovič smatra da EU nije sposobna da pravilno proceni odlučnost Moskve bez konkretne ruske akcije.
On politiku zaplene brodova povezanu sa sankcijama naziva „sankcionim korsarstvom“ i smatra da bi Rusija, ukoliko upozorenje ne bude dovoljno, mogla da pređe sa reči na praktičan odgovor.
„Sada će biti važan test da li je EU sposobna da shvati Putinovo obećanje ili se ruska odlučnost da okonča sankciono korsarstvo, kako ga ja nazivam, može preneti samo praktičnim delovanjem. Kladim se da nije sposobna“, napisao je Nosovič.
U takvom scenariju, recipročno preuzimanje evropskih brodova za Moskvu bi, prema njegovoj oceni, postalo pitanje strateške bezbednosti. Nosovič tvrdi da bi odsustvo praktičnog odgovora moglo da utiče i na to koliko će ozbiljno ruska upozorenja biti shvatana u budućnosti.
„U tom slučaju, sprovođenje tog praktičnog poteza i recipročno zaplenjivanje evropskih brodova za Rusiju će biti pitanje strateške bezbednosti. U suprotnom, za nekoliko godina neće ozbiljno shvatati ni pretnje aktiviranjem mehanizma nuklearnog odvraćanja“, naveo je Nosovič.
Putin je upozorenje izneo tokom učešća u završnoj fazi vežbi ruske Pacifičke flote 12. avgusta. Time je pitanje mogućeg odgovora na zaplenu trgovačkih brodova direktno proširio izvan evropskih mora i akvatorija u kojima bi eventualna zaplena bila izvršena, ostavljajući mogućnost recipročnih ruskih akcija širom svetskog okeana.
Webtribune
